Kao deo planirane mreže Velikog Bačkog kanala, naravno. Josip Kiš (Kiss József, 1748-1813,) graditelj Velikog, ili Francovog kanala,

u svojoj ranoj karijeri nekoliko godina je proveo u Subotici. Kao inženjer učestvovao je u projektu proširenja prve Subotičke gradske kuće (1786.) i posedovao je imanje kod Đurđina (pustara Vámtelek). Školovan u Budimpešti a rodom iz Apatina, bio je večno zainteresovan za sudbinu Bačke, što je kasnije i pokazao, kada jenizdejstvovao sredstva za jedan od najvećih vodoinženjerskih projekata u istoriji (potražite seriju o Velikom kanalu na Youtube-u). Vezano za taj kanal, samo da pomenemo da je u njega ugradio iskustva iz Holandije, gde je otputovao da bi studirao čuvenu mrežu kanala (koji su danas deo svetske baštine).

Graditelj Velikog kanala

Bio je svojevrstan vizionar, svoja iskustva iz Kine je preneo u izgradnju nekoliko mlinova za rižu, koju je veštačkim navodnjavanjem nameravao da odomaći u Bačkoj. Danas ti mlinovi propadaju uz kanal, kao simboli velikih napora naših predaka da u Vojvodini stvore civilizaciju.

Nešto ranije, 1792. godine Kiš ponovo boravi u Subotici i premerava Palićko jezero, kao pripremu predloga za deo kanala koji bi prošao kroz naš grad. Iz kasnije gradu predatog plana jasno se vidi da je kao iskusni vodoinženjer imao na umu plovljivi kanal koji bi povezao Suboticu sa Tisom kod Kanjiže [1]. Njegove napore možemo shvatiti samo u svetlu tog vremena, kada putna mreža još nije bila uspostavljena u Vojvodini, jer su metode gradnje bile skupe i primitivne. Pravili su se putevi od kaldrme donošene iz planinskih oblasti (ili kao u Subotici od "žute kocke"), što je bilo veoma skupo i sporo. Plan predloga kanala predao je 5. oktobra 1799. a on je bez reakcije ležao u gradskoj upravi punih pet godina.

Nakon kopanja Velikog kanala, 1804. [2] pitanje ponovo postaje aktuelno i videći u tome fantaziju za napredak grada, 14. aprila 1806. gradski oci potpisuju ugovor sa Kišem, koji tada završava pripremne planove za projekat. Nakon toga će proći godine i godine, a Kiš neće doživeti da mu ideja bude sprovedena u delo, naši ljudi nisu imali viziju (a ni sredstva) za tu inicijativu. Plan kanala pominje se tek 1840. u jednom izveštaju, koji govori da ga je izvesni gradski inženjer 11. novembra 1821. izvadio iz arhive grada. Iz Istorijskog arhiva Subotice saznajemo da je taj inženjer bio Josefus Vustinger (Wűsztinger) koji je između ostalog napisao: "Dokument u kojem već pokojni Kiš Josip predlaže gradu kopanje plovljivog kanala... od gradske pijace do Tise... sadrži 22 stranice i mnogo dodataka." U Vustingerovom izveštaju stoji i da je deo kanala između Palićkog i Ludaškog jezera kasnije i iskopan. Taj novi kanal - na mapama "Novus-Canalis" - napravljen je 1817. godine na osnovu Kišovih planova, iako nije bio "pogodan za plovidbu brodom", kako je on vizionarski zamislio. Ovaj kanal Subotičani poznaju kao Bege (Böge; vidi faksimil plana kanala u prilogu).

U svom izveštaju gradski inženjer Vustinger kao razlog propasti plana navodi: "Gospodin Kiš je verovatno preuveličao mogućnost da se ovde može napraviti plovljivi kanal. Nemamo sumnje u razlike nivoa (u nagibu prema Tisi), ali... jezera Palić i Ludaš... nemaju dovoljno vode... a rečica Kireš uz to leti i presušuje, ne teče... Tako da bi izliv vode daleko nadmašio uliv u kanal." [3]

Iako i danas ideja putovanja brodom iz Subotice izgleda suludo, Kiš je svakako bio bolji od gradskih očeva, koji su (po planu Jakova Sarića 1810. godine) hteli da grade kanal radi totalnog isušivanja Palića, ne bi li grad dobio „1400 jutara pašnjaka". (Koristili su se idejom, da je Palić u ranije doba presušivao i sam, kao da i zbog veoma slane vode u njemu nije bilo mnogo ribe.)

Znači, plan Kiša je odbijen zbog realnih razlog, ali ovaj veliki graditelj -- koji se može porediti samo sa njegovim nešto kasnijim savremenikom Ajfelom [4] -- ipak je ostavio svoj trag u Subotici: kanal Bege, pored puta Subotica-Horgoš.

Literatura

[1] Hovány Lajos, Csatornát lehet kapálni a várostól egészen a Tiszáig  („Može se kopati kanal od grada do Tise"). Bácsország, 1996.

[2] http://www.ekapija.com/website/sr/page/142656 (Kako je prokopan Veliki Bački kanal)

[3] L. Hovanj, Kupalište Palić i kanal Bege  (A palicsi fürdő és a Böge-csatorna),  Subotica, 1998.

[4] Gustave Eiffel (1832-1923):  Ajfelova kula, zapadna železnička stanica u Budimpešti, postolje Kipa Slobode u Njujorku (i o njemu ćemo još pisati, vezano za Bačku).