Koliko „zarađuju” olimpijski pobednici

Koliko „zarađuju” olimpijski pobednici
Malo je zemalja koje na neki način ne nagrađuju svoje sportiste za uspehe postignute na olimpijskim igrama, ali mi smo valjda jedina u kojoj su nagrade olimpijcima rezultirale vraćanjem nagrade dobijene za umetnički doprinos na muzičkom polju
Đ. Dragojlović (Society/Events) Obrazloženje umetnika objavili smo na drugom mestu (vidi tekst „Mešamo li babe i žabe”), u kom smo preneli i neka mišljenja, objavljena u drugom medju; no, o tome malo kasnije...
Ako neko misli da smo mi usamljeni u tome što nagrađujemo olimpijske pobednike, grdno se vara. Možda ima neka zemlja koja to ne čini, ali, da budem iskren, jednostavno ne verujem u to. Naravno, vidovi nagrađivanja nisu identični, kao što su velike i razlike u visinama novčanih nagrada koje u pojedinim zemljama dobijaju olimpijski šampioni.
Podsetićemo čitaoce da je subotički rvač Davor Štefanek, koji se iz Brazila vratio sa zlatnom medaljom, nagrađen sa 45.000 eura. Automobil koji je dobio od jedne kompanije nije tema ovog teksta.
Kolika je ta njegova magrada, u poređenju sa onim što su svojim sportistima dale druge zemlje? Sigurno nije ni najmanja, još manje dolazi u krug najvećih.
Evo nekoliko primera.
Prvo mesto na olimpijskom pobedničkom postolju u Azerbejdžanu donosi gotovo pola miliona eura, da budemo precizniji: 450.000. Možda je to i najveća nagrada za olimpijsko zlato, odnosno, da budemo precizniji, za veću nismo čuli. Prvi i za sada jedini kosovski zlatni olimpijac nagrađen je sa stotinu hiljada eura. Nešto više, 112 hiljada eura dobijaju olimpijski pobednici iz Mađarske, a poređenja radi, kod naših severnih suseda čak i olimpijska bronza donosi sportisti devetnaest hiljada eura više nego našem olimpijskom pobedniku. Interesantno je da su osvajači zlatnih olimpijskih medalja iz SAD dobili upola manje nagrade od Štefaneka, jer je svakom pripalo po dvadeset i dve hiljade eura.
Interesantno je da se Mađarska ekipa sa Olimpijade vratila sa petnaest medalja, a tim Srbije sa osam. Igrom slučaja, nagrađeno će biti upravo petnaest mađarskih sportista, dok će nagrade dobiti neuporedivo više, čak pedeset i četiri sportista iz naše zemlje! Stvar je u tome da je medalje osvojilo malo mađarskih ekipa, uz to u ekipama sa malo učesnika, dok mi imamo čak četiri ekipe koje su stigle do medalja, vaterpoliste, košarkaše, odbojkašice i košarkašice, a tu je i dvočlana kajakaška ekipa.
Kako se nagrađuje svaka osvojena medalja, mađarska plivačica Katinka Hosu (Hosszú Katinka) dobiće više od četiri stotine hiljada eura, za tri zlatne medalje u različitim disciplinama, te jednu srebrnu. Ukupno 416 hiljada eura, plus još pet hiljada za šesto mesto osvojeno u štafeti. Kod nas se nagrađuju samo prva tri mesta, a ako neko i osvoji dve ili više medalja, nagrada mu sleduje samo za najboli plasman.
Ako smo već pomninjali mađarske primere, da kažemo da u obe zemlje dobitnici olimpijskih medalja imaju pravo na „sportsku penziju”, kod nas nakon navršene četrdesete godine, u Mađarskoj nakon 35-e. Ovo pravo kod nas imaju i osvajači medalja na evropskim i svetskim prvenstvima, ali samo u olimpijskim sportovima. Kolike su te penzije? Preračunate u eure one iznose (u zagradi je iznos koji dobijaju mađarski sportisti) 1.260 (766) za osvojenu zlatnu medalju, 1.046 (460) za srebrnu, te 837 (306) za bronzanu. Postoji još jedna razlika: naši sportisti mogu računati samo na penziju prema najvišem osvojenom priznanju, dok mađarski mogu računati na veću, ukoliko imaju više medalja, sve do 1.533 eura ako imaju pet ili više zlatnih medalja.
No, da se vratimo početku teksta i najavi... U prilogu koji smo pomenuli preneli smo i mišljenje jednog od sagovornika, koji je, između ostalog, govoreći o nagradama osvajačima medalja, pomenuo kako su „Nagrađeni oni koji su već nagrađeni i svojim uspehom na sportskom terenu”. Da budem iskren, nisam sasvim siguran da sam razumeo na šta je mislio: ne treba nagrađivati osvajače medalja? OK, samo je onda pitanje treba li uopšte nekog nagrađivati, za bilo kakav uspeh.
Ako ostavimo po strani ovo pitanje kao besmisleno, jer je jednostavno pristojno nagrađivati one koji postižu uspehe, može se razgovarati o tome kako ih nagrađivati, samo mislim da je pitanje deplasirano. Kako smo pokazali, većina zemalja novčano nagrađuje svoje olimpijske pobednike, razlikuje se visina nagrade. Interesantno je, pogleda li se šira lista zemalja od ovih koje smo pomenuli, primetiće se zanimljiv princip: nagrade su po pravilu manje kod razvijenijih, ekonomski moćnijih zemalja.
Ima valjda i to neko svoje zašto, ali to prelazi obim ovog priloga...