Nemci misle da se nemačke marke kriju u Srbiji

Nemci misle da se nemačke marke kriju u Srbiji
Lanac supermarketa „Kaufland” odlučio da zaradi na nemačkoj nostalgiji, pa je do 30. januara omogućio kupovinu starom nemačkom valutom
Frankfurt, Hajdelberg – „Lepo je to što ponovo primaju marke, ali problem je što dobre stare nemačke marke više ne vrede kao pre”, jetko komentariše sredovečni opštinski službenik Martin Gref, dok posmatra riđokosu sugrađanku koja mu sa bilborda lanca supermarketa „Kaufland” poručuje: „Sada kupujte, uštedite i platite (skoro) kao nekada – u DM.” „Nekad smo sa markom mogli da kupimo isto što sada sa evrom, ali odnos marke i evra nije jedan na prema jedan. Ne, otkad su uveli evro, menjaju ga za bezmalo dve marke. To znači da je sve duplo poskupelo. To svi znamo, ali niko od zvaničnika neće to i da prizna. Ko je tu zaradio?”
Iz Grefa kao da je izbila ideologija vanparlamentarne stranke Alternativa za Nemačku (AfD), koja zagovara da platežno sredstvo u Nemačkoj ponovo bude čuvena „dojče mark” i da se odbaci evropska zajednička valuta. Odluka „Kauflanda” da ponovo oživi nemačku marku samo se na prvi pogled čini kao potez nekog simpatizatera ove vanparlamentarne partije, koja postepeno povećava svoju podršku, uglavnom „kradući” glasače konzervativne Hrišćansko-demokratske unije kancelarke Angele Merkel. Međutim, ovaj lanac supermarketa samo je odlučio da u januaru, mesecu u kojem tradicionalno ljudi troše manje jer su se istrošili za protekle praznike, pokuša da zaradi nešto više. I to igrajući na nemačku nostalgiju, ali i znajući podatke nemačke Bundesbanke.
Prema novembarskom izveštaju nemačke centralne banke, bezmalo 13 milijardi nemačkih maraka je i dalje u slamaricama širom Nemačke, ali i sveta. Dakle, oko 6,6 milijardi evra. Doduše, niko sa sigurnošću ne zna gde su sve ti novci, iako se pretpostavlja da je sigurno deo novčanica uništen. Ono što Bundesbanka u Frankfurtu zna jeste da to da još nije vraćeno oko 168 miliona novčanica u različitim apoenima i još 24 milijardi novčića u raznim apoenima od marki do feninga. Kada se uzme u obzir broj novčanica koje su bile u opticaju, ispada da samo četiri odsto njih nije razmenjeno za evre, nasuprot čak 54 novčića nije razmenjeno.
I nedavno istraživanje javnog mnjenja, koje je uradila agencija „Ju-gov”, ukazuje da više od polovine ispitanih Nemaca (54 odsto) i dalje kod kuće ima novčanice i novčiće stare nemačke valute. Neke je na to podstakla činjenica da je Bundesbanka rekla da će u njenim ekspoziturama zauvek moći da ih promene u evre, a druge nostalgični razlozi – jer ih podseća na, kako kažu, stara dobra vremena.
I baš tu je pokušao da „ulovi” profit „Kaufland”, koji je svojim kupcima omogućio da od 4. do 30. januara mogu da kupuju i u markama, po kursu koji je na snazi još od 2002. kada je uveden evro – 1,95 maraka za jedan evro. Kako bi podstakao još veću nostalgiju i izmami koju marku više, ovi supermarketi su celu kampanju dizajnirali kao svojevrstan povratak u „zlatne šezdesete” u Zapadnoj Nemačkoj. Naravno, ova retro kampanja ne osvrće se na loše istorijske momente šezdesetih godina, kao što su izgradnja Berlinskog zida, Vijetnamski rat ili ubistvo američkog predsednika Džona Kenedija. Naprotiv. Akcenat je na šamponima „šauma”, deterdžentu „dali” i sokovima iz kesice „ahoj brauze”, koji su sada ponovo u staroj ambalaži.
„Kada se plati nemačkim markama i kupi baš sok iz kesice, u najboljem slučaju oseća se čovek, ne samo mlađe, već na neki način i posebno”, smatra komentator minhenskog „Zidojče cajtunga” Mihael Klezgen.
Očigledno su u tome videli šansu u „Kauflandu”, pa se ovog meseca igraju svojevrsne Bundesbanke, baš kao što su to u vreme obeležavanja 25 godina od ujedinjenja Nemačke radile robne kuće „Karštat”. Međutim, najviše iskustva u tome ima lanac prodavnica garderobe „Ce und A”, koji nikad nije ni prestajao da omogućava kupcima da pazare u markama. Od 2004, kada su marke primale samo Bundesbanka u Frankfurtu i pokrajinske banke, ova nemačka kompanija uspela je da u prodaji garderobe prikupi više od 50 miliona maraka.
Prema rečima portparolke ove firme, svakog meseca u njihovih 500 prodavnica širom Nemačke kupci ostave pedeset do sto hiljada maraka, što je zanemarljiva suma uzimajući u obzir da je, na primer, 2003. godišnji promet ovog lanca bio tri milijarde evra.
„Zasad nisam imala kupca koji mi je platio u markama”, kaže prodavačica Liza u „Kauflandovom” supermarketu u Hajdelbergu, na jugozapadu Nemačke, „ali, verujem da će ih biti.”
Verovatno i hoće, budući da i dalje ima ljudi koji žele da iskoriste svoje marke, što dokazuje podatak da je prošle godine Bundesbanka čak 176.000 puta izvršila transakciju zamene maraka za evre, a da je prosečna vrednost tih transakcija bila oko 560 maraka.
Ali, gde su ostale milijarde maraka? Izveštaj Bundesbanke nagnao je mnoge Nemce, a pogotovo nemačke novinare, da zaključe da su zaostale marke na teritoriji bivše Jugoslavije, gde su bile nezvanično platežno sredstvo, a u slučaju Crne Gore i Kosova – i zvanično. Novinar lista „Rajniše post” sumnja da je gomila sitnog novca zapravo u Srbiji i Hrvatskoj. Teško da će se ikada saznati da li je možda neki promućurni Balkanac prikupio kovanice od pet maraka, koje su bile od pravog srebra, pa ih pretopio i dobro prodao u vreme kada je cena srebra bila visoka, pa su te kovanice bile vrednije pretopljene nego što je bila njihova nominalna vrednost. Doduše, možda je to uradio i neki Nemac, ako mu nostalgija nije jača strana.
Prema oceni nemačkog psihologa Monike Miler, nemačka marka je imala jednu idealističku vrednost koja se prenosila kroz generacije, bezmalo kao jedna religija.
„Nemačka marka predstavlja napredak, sigurnost i blagostanje”, objašnjava ona, čime se nameće pitanje da li Nemci žele da se odreknu tog osećaja.
Prema svemu sudeći, zasad ne baš u potpunosti.
(Tekst i fotografija: Nenad Radičević, Politika, 09. januara 2016. godine)