Stvarati manja preduzeća

Stvarati manja preduzeća
Zahvaljujući geografskom položaju i ranije formiranom gradskom jezgru, Subotica je razvijen grad u kome se bogata istorija „čita” na građevinama iz perioda secesije.
Iako je, zbog statusa pogranične opštine, u prethodnim decenjama iz naše sredine, koja je bila duhovno središte oblasti, izmeštena većina institucija, privreda je, do kriznih 90-tih godina, bila jaka, sa snažnim preduzećima u sektoru lake industrije, hemijske i agrokompleksa. Osim onih koji su uspešno prošli u privatizaciji... veliki je broj firmi koje više neće moći da posluju u nekadašnjim razmerama a posledica toga je i 20 hiljada nezaposlenih radnika. Shvatili smo da privreda mora da se okrene restrukturiranju i stvaranju malih i srednjih preduzeća...
Preko ... se distribuiraju i kreditna sredstva koja je obezbedila opština, a namenjena su za nabavku novih mašina, opreme i programe koji obezbeđuju veću uposlenost . Istovremeno, opštinsku upravu smo otvorili ka građanima i investitorima, što je, uz resurse kvalitetne i obučene radne snage, postala naša najbolja preporuka u procesu privlaćenju stranog kapitala.
...
Iako je Subotica prevashodno gradska sredina, jer oko dve trećine stanovnika živi u urbanom delu opštine, sela nisu zapostavljena. Opredeljenje lokalne samouprave je da podstakne strukovno udruživanje u tom sektoru, organizuje se stalna edukacija o novim tehnologijama ili propisima u toj oblasti. Opština je formirala kreditni fond za poljoprivrednike, a sredstva se odobravaju za obnavljanje mehanizacije, osnovnog stada, nove zasade.
Veliki potencijal opštine je Palićko jezero, koje je u 19. veku imalo status mondenskog letovališta u rangu Baden Badena. Da bi gradili strategiju razvoja banjskog turizma, pre svega voda mora biti besprekorno čista. Sadašnji sistem prečišćavanja star je 30 godina, i performanse ne odgovaraju potrebama 21. veka, a izgradnja novog samo u prvoj fazi košta oko 14 miliona evra. To je za opštinu mnogo, ali uz kredit koji nam je odobrila Evropska banka za obnovu i razvoj, očekujemo da projekat bude završen za dve godine. Preostaje nam da rešimo problem formiranja industrijskih zona. Nedostatak kvalitetnog građevinskog zemljišta koje se može ponuditi investitorima bilo je do sada usko grlo u razvoju opštine. Problem smo rešili planom da se od Vojske otkupi zemljište koje ona više ne koristi i u opštinskom budžetu smo za te namene izdvojili značajna sredstva.
.........................................................................
Ozbiljna štednja
Grad Subotica je jedna od retkih lokalnih samouprava u Srbiji koja je, ne čekavši preporuke i odluke Vlade Srbije, krenula u ozbiljnu štednju. Izdaci javne uprave smanjeni su čak za 30 odsto.
...
Štednju smo prvo pokušali da ostvarimo ukidanjem nepotrebnih plata, donacija, materijalnih troškova, troškova koje prouzrokuje upotreba službenih automobila, službenih putovanja, neracionalnog korišćenja kancelarijskog materijala, bespotrebne kupovine nove opreme. Tu su i nepotrebni troškovi javnih ustanova, škola, predškolskih ustanova. Cilj je bio da se svuda gde je moguće maksimalno motivišu budžetski korisnici na štednju. Da nismo to uradili, imali bismo ozbiljne probleme u redovnom funkcionisanju grada.
Ono što se sada dodatno sprovodi jeste obaveza svih javnih preduzeća i ustanova da do prvog septembra smanje broj zaposlenih za najmanje pet odsto. I u tu racionalizaciju broja zaposlenih smo krenuli bez preporuke i odluke Vlade. U gradskoj upravi sam zatekao preko 380 zaposlenih, a sada ih imamo oko 350. Otišli su uglavnom ljudi koji su stigli do penzije, kojima su istekli ugovori i slično. Zahvaljujući tome, uštedeli smo desetine miliona dinara. Naravno, treba napomenuti da se svuda poštuju zakonske odredbe, socijalni ugovori i prava radnika.
...
Mislim da imamo jedan drugačiji odnos prema investicijama. Moram vam reći da smatram da je ranije bilo dosta neracionalnosti. Mi, kao jedan odgovoran i racionalan tim ljudi, pokušavamo da investiranje posmatramo sa druge strane. Naš sadašnji pristup je domaćinski.
Sa druge strane, planirali smo više manjih investicija, odnosno nismo hteli da ulazimo samo u jednu ili dve veće investicije. Bavićemo se investicijama od tri do 30 miliona dinara, a to su investicije iz oblasti infrastrukture: obnova domova kulture, domova mesnih zaednica, obnavljanje zgrada ustanova...
Velike investicije nose sa sobom i velike rizike. Manje investicije se lakše kontrolišu, a što je važnije, već duži period imamo pritiske iz lokalnih sredina da se kod njih godinama ništa ne obnavlja. Mnoge stvari, za njih od životnog značaja, godinama nisu rešavane i mi sada krećemo sa tim.
...
Prvih nekoliko meseci upravljanja gradom morali smo da se posvetimo rešavanju problema nasleđenog duga od 500 miliona dinara. Rešili smo ga i zakljuno sa 28. februarom ove godine počeli smo da funkcionišemo redovno i da ulazimo u sezonu investicija.
.........................................................................
Tako su govorili gradonačelnici
Jeste li primetili neku razliku između suštine ova dva teksta? Ah, da red je da kažemo šta je ovo što ste imali prilike pročitati.
Reč je o tekstovima dva ranija gradonačelnika Subotice, objavljena u specijalnom izdanju „Danasa”, januara 2007. godine (prvi), odnosno u dodatku „Vremena”, 29. maja 2014. godine (drugi). Ni jedan tekst nije prenet u celini, niti su citirani originalni (dugaški) naslovi. Kod prvog, znatno kraćeg (ali je objavljen i na engleskom jeziku), izostavljeni su nazivi pomenutih firmi i institucija, jer nekih ionako više nema. Iz drugog, mnogo dužeg teksta, preuzeli smo uglavnom početni deo, iz kog su izostavljena pitanja... Tako smo dobili dva teksta praktično jednake dužine, o njihovom sadržaju odlučite vi sami, poštovani čitaoci.
Da ne zaboravimo: u prvom tekstu govori tadašnji gradonačelnik, Geza Kučera, a u drugom donedavni prvi čovek grada, Jene Maglai. Njihove fotografije koje donosimo objavljene su u prilogu tekstova u pomenutim listovima.
Sasvim nam je jasno da bi svakako zanimljivije bilo poređenje oba teksta, u celosti, ali gledali smo da obojici obezbedimo jednak prostor. Ako nekog zanima kompletan tekst (verujte, ima tu šta videti, pardon, pročitati), neka se javi, dostavićemo mu kopiju.