Континуирани простор за сучељавање мишљења
Kontinuirani prostor za sučeljavanje mišljenja
A véleményszembesítésnek szentelt kontinuális tér
01.09.2014.

Samo devet naših među vodećim srednjoevropskim firmama

Samo devet naših među vodećim srednjoevropskim firmama

Samo devet naših među vodećim srednjoevropskim firmama
U avgustu je međunarodna kreditno-osiguravajuća firma Coface objavila listu pet stotina najvećih firmi u Srednjoj i Istočnoj Evropi: među trinaest obuhvaćenih zemalja, Srbija, sa devet kompanija, nalazi se na jedanaestom mestu
Đ. Dragojlović/Diurnarius (Οικονομια) Coface, koji je već četvrt veka prisutan u srednjoevropskom regionu, a posluje u 98 zemalja, šesti put je objavio listu pet stotina najvećih firmi iz Srednje i Istočne Evrope (CEE), prema podacima za 2013. godinu. Osim ne baš slavnog jedanaestog mesta među trinaest država obuhvaćenih ovim pregledom, pada u oči i to da je Srbija prema riziku i poslovnoj klimi jedina ocenjena sa C: sve druge zemlje imaju više ocene, izuzev Ukrajine (D).
Prva je Poljska, sa 148 firmi, ispred Ukrajine (90) i Mađarske (62). Slede Češka i Rumunija sa po 48, pa Slovačka (31), Litvanija (16), Bugarska i Slovenija (13), Hrvatska (11), a iza nas su Latvija (7) i Estonija (4). Ispred nas su četiri zemlje od kojih imamo više (u odnosu na neke i višestruko više) stanovnika, te jedna sa kojom smo u tom pogledu izjednačeni. Ne računajući još dve, sa kojima smo po broju stanovnika vrlo blizu: računajući i Kosovo, bili bi i egal, ali da to sad ostavimo po strani. Sve u svemu, očigledno je da nismo na zavidnom mestu, a sliku samo donekle popravlja činjenica da se jedna naša firma (Fiat) prvi put „ugurala“ među najveće, te da su tri popravile svoj položaj na listi, jer – pet ih je dobrano skliznulo na niže.
– Fiat, kao motor snaženja srbijanskog izvoza u 2013, doprineo je razvoju veleprodaje u srbijanskoj ekonomiji, uključujući i zapošljavajući velik broj domaćih dobavljača, odnosno kompanija, u proizvodnom procesu finalnog proizvoda. Svojim novim proizvodom, Fiatom 500L, te budućim modelima koji će biti proizvođeni u Srbiji, Fiat šalje snažnu i pozitivnu poruku svim potencijalnim inostranim investitorima, što je konačno strateški važno za razvoj čitave ekonomije. Uveren sam da će u budućnosti Fiat doprineti još jačem razvoju automobilske industrije i tako i razvoju domaćih kompanija, citirana je u Panorami, u kojoj je objavljena lista o kojoj pišemo, izjava regionalnog menadžera Coface-a za Srbiju, Đorđa Živanovića.
Coface rangira zemlje prema nekoj vrsti opšteg rizika poslovanja i ulaganja (Country Risk Assessment), odnosno poslovnoj klimi (Business Climate Assessment), od A1 do A4, odnosno B, C i D. E sad, Ukrajina po oba osnova ima ocenu D, i po tome je jedina iza nas, koji imamo dve ocene C. Svi ostali su bolji, prema prvom kriterijumu pet ih ima B, ostali su A4 ili A3. Razlika je još izraženija u oblasti poslovne klime, gde su (osim nas i Ukrajine) svi ostali ocenjeni od A4 do A2!
Pada u oči još jedna činjenica: u avgustovskoj Panorami nalazi se i tabela iz koje se vidi da je Srbija na listi pet stotina najvećih 2011. godine imala dvanaest, godinu dana kasnije deset, a 2013. godine tek devet firmi.
Na COFACE CEE TOP 500 (kako se lista zvanično zove) nalaze se sledeće firme iz Srbije: NIS (na 58. mestu), Fiat automobili Srbija (105.), EPS (124.), Telekom Srbija (263.), Termoelektrana „Nikola Tesla“ (300.), Delhaize Serbia (314.), Srbijagas (373.), Merkator-S (387.) i Idea (450.).
I Hrvatska i Slovenija imaju po jednu bolje plasiranu firmu od našeg NIS-a: hrvatska INA je na 25. mestu, a slovenački Petrol na 28. Nije nikakvo čudo da su to sve firme iz oblasti naftne i gasne industrije, jer je takvih najviše na listi, čak 77. Zajedno sa firmama iz energetskog sektora, kojih je 62, čine više od četvrtine svih kompanija na listi. Prema oblastima poslovanja slede maloprodaja (56 firmi), automobilska industrija (47), veleprodaja (37) itd.
Od naših devet firmi, na Coface-ovoj listi po dve su svrstane u naftnu i gasnu industriju, energetiku i maloprodaju, te po jedna u maloprodaju, automobilsku industriju i telekomunikacije. U globalu, to se manje-više poklapa sa raspodelom prema oblastima na čitavoj listi.
– Promene na listi vodećih 500 kompanija slika su ekonomskih prilika u protekloj, ne baš uspešnoj godini. Niske izvozne stope, kao rezultat slabosti eurozone te ograničenost pristupa kreditima, 2013. su učinile teškom i izazovnom godinom. Kao rezultat toga, vodećih 500 kompanija završilo je 2013. godinu sa stabilnim prometom i manjim smanjenjem stope zaposlenosti. Veliki igrači imali su ozbiljnih problema u održavanju učinka iz prethodnih godina, objašnjava Katarzyna Kompowska, izvršni direktor Coface-a za Centralnu Evropu.
Izazovna ekonomska 2013. godina imala je uticaj i na vodeće: kompanije u Srednjoj i Istočnoj Evropi neznatno su povećale promet, za 0,2 posto, na nešto više od 644 milijardi eura. Prethodne godine, 2012, taj je rast iznosio pet posto. Najveće kompanije su i dalje vrlo važni poslodavci u regiji. Iako je zaposlenost pala za 0,8 posto u odnosu na prethodnu godinu, vodećih pet stotina zapošljava 3,7 posto ukupne radne snage (oko 2,5 miliona zaposlenih) u Srednjoj i Istočnoj Evropi. Zemlje sa dobrim stopama rasta, kao što su Latvija, Rumunija i Litvanija, pokazale su i najveći rast zaposlenosti, od 2 do 6,5 posto. Istovremeno, u pet od trinaest zemalja primetan je trend otpuštanja radnika.
Kompletan izveštaj, odnosno avgustovska Panorama, lako je dostupna: ukucajte coface cee top 500 i svi podaci će biti pred vama.
(Izvor: podaci, tabele, fotografije/Source: data, charts, photos – Coface Economic Publication, Panorama, August 2014)