Upoznajmo se da se ne bi trpili

Upoznajmo se da se ne bi trpili

Koraci koji donose život. Bez dobronamernog i otvorenog društva, koje je spremno da svakoj zajednici obezbedi jednake uslove za razvoj i zadovoljavanje njenih potreba ne možemo da govorimo ni o jednakom stepenu njihove društvene odgovornosti.

Stevan Nikolić (SU&Surround) Svaka nepoznanica o nekome, za posledicu ima površni pristup tumačenju vidljivih poruka koja druga strana šalje. Takav odnos rezultira da većinske zajednice zapostavljaju potrebe manjinskih. Ovo su momenti koji jednu stranu postavljaju u podređeni položaj... Posledica takvih odnosa je i distanciranje manjine od većine, odnosno njena samoizolacija. Takvo stanje je idealan teren za stvaranje stereotipa i predrasuda o jednoj zajednici i njeno etiketiranje. Ako među akterima nema komunikacij, ili zainteresovane, dobronamerne strane koja želi da bude posrednik u usklađivanju odnosa, stanje se samo od sebe neće promeniti već će se jaz između zajednica drastično povećavati...  

Tipičan pirmer za ovu tvrdnju je romska zajednica. Ona je decenijama bila van fokusa šireg društvenog interesovanja. Svaka vladajuća garnitura je ovu zajednicu posmatrala iz perspektive dnevnih dešavanja. Niko nije nalazio vremena da zatečeno stanje posmatra kao posledicu pređašnjeg stanja i da se problem počne rešavati od korena. Za takvo opredeljenje je neophodna politička volja i jasna strategija koja će omogućiti ovoj zajednici da dođe do nivoa „jednakih šansi” sa ostalima. Tada možemo da kažemo da smo izgradili usklađen sistem vrednosti koji nikog ne remeti u razvoju. Višedecenijsko izopštavanje romske zajednice iz društvenih procesa, kao i pomenuta samoizolacija, onemogućili su razvijanje političke moći. Generacijko siromaštvo je bilo prepreka za formiranje ekonomske elite koja bi bila podrška u izgradnji bolje pozicije u društvu.

Zbog takvog odnosa većinske zajednice, u romskoj zajednici se nije moglo razviti znanje kako da se koriste instrumenti za ostvarivanje „prava“, a ni za „obaveze“ koje proizilaze iz „prava“. Većinsko stanovništvo, po pravilu, zanemaruje ove činjenice i pasivnost i odsustvo inicijativa za promenom statusa tumači kao argument da „oni“ (Romi) nisu zainteresovani da promene način života, ne žele da sarađuju, ne žele da rade, kradu... Promene u društvu su stalne probe koje traže stvaranje novih mehanizama i ambijenta koji omogućava zajednčki život i prosperitet svih zajednica.

Promene u zajednici i rad na suživotu me podseća na usklađivanje koraka i tempa igre igrača koji hoće da zajedno odigraju kolo ( ili bilo koji drugi ples koja zahteva saigrača). Ako bilo ko od igrača igra sporije, tada drugi moraju da menjaju ritam ili da pronađu način da novog igrača uključe u igru... Svaki novi igrač treba da prati dešavanja igre i da pronađe  momenat da se uključi u kolo. Mora da prati ritam i da se uskladi. Ukoliko ima poteškoća u praćenju igre, moraju se pronaći adekvatni koraci, koji će dovesti do skladne i ujednačene igre koja nikoga ne opterećuje i ne zamara, već podstiče na nove izazove i njen produžetak. Tako je i u društvu. O problemima se mora govoriti, svaka zajednica ima pravo na svoj prosperitet, ali koji neće sputavati druge da se razvijaju u skladu sa svojim potrebama. Subotica je idealno mesto za ovakav model života. Međutim, kao što igrači u kolu moraju funkcionisati kao tim, tako i društvo mora da prati potrebe i dešavanja. Kao što u kolo ulaze i izlaze igrači (dešavaju se promene), tako i u društvu dolaze novi momenti za koje se mora naći način kako da sistem besprekorno funkcioniše.

Subotica, koja i ima viševekovnu tradiciju za zajednički život različitih nacionalnih zajednica, može da bude primer ostalim sredinama kojim koracima treba da krenu ka zajedničkom životu.

Ne tako davno, desile su nam se promene koje su uticale na promenu sastava stanovništa u okruženju i u Subotici. Neke zajednice su se brojčano smanjile, ali se zato u Subotici romska zajednica tokom 1999. godine brojčano uvećala. Među raseljenim licima sa Kosova, koji su te godine bili pokrenuti sa svojih ognjišta, bio je i znatan broj pripadnika romske zajednice. Oni su sa sobom doneli veru, kulturu, običaje i probleme. Država i međunarodna zajednica su pokušavali da reaguju na ove promene, ali to je bio precenjen iskorak. Problemi su bili u celoj zemlji. Mnoge akcije u drugim delovma zemlje su se loše tumačile ili sprovodile. Zbog toga su akcije republičkih organa bile vidljivije u drugim delovima države... Zahvaljujući višedecenijskoj navici da se živi sa različitostima, u Subotici nije bilo drastičnog otpora prema Romima. Nesporazumi su se rešavali kroz izgradnju novih funkcionalnih mehanizama koji su imali ulogu približavanja ljudi iz različitih zajednica i razgovor o problemima. Na taj način su 2011. godine rukovodstvo MZ Peščara,  Edukativni centar Roma i Grad Subotica prepoznati od devet eminantnih građana Evrope, kao primer dobre prakse iz Srbije, kako se usklađuju međunacionalni odnosi; 2013. godine je model, koji je primenjen u pomenutoj mesnoj zajednici, uvrstio OSCE, odeljenje ODIHIR, u regionalni izveštaj o anti-diskriminaciji i učešću Roma u lokalnim politikama pod nazivom “Najbolje prakse za integraciju Roma”. Lokalna samouprava Subotice je u Dablinu, na sastanku interkulturalnih gradova, predstavila pomenuti primer MZ Peščara. I na ovom skupu je ovaj primer prihvaćen kao model koji je primenjiv i u drugim sredinama.

Edukativni centar  Roma je nastavio da ovaj model promoviše i primenjuje i u drugim, susednim opštinama.

Povezivanje ljudi, u cilju sagledavanja problema i izgradnje ambijenta za zajednički život je osnova za izgradnju interkulturalnog društva. Da se ne bi trpeli, moramo se upoznati i pronaći zajedničke korake koji nas vode do jednog cilja – života dotojnog svakog čoveka. Navedeni primeri predstavljaju korake koje bi naše zajednice trebale da slede i da usklađenim delovanjem  izgrađuju interkulturalizam.

Pindžarasa men te na has pharimata

Pasurja save anen khetno trajo. Bi lačhe thaj putarde amalipesko, savo kamel te sa jećhe nacionešće del jektune šaimata pala lengo buhljaripe thaj te aresel dži kol pire trubuimata, naštik te mothas ni pala jekhtuno leveli  pe lengo  amalipengo prbmnutnipe. Sa jekh bipindžaripe, anel loćhedićhipe pe kova so aver rig kamel te mothol amenđe. Kadava anel kaj e bare nacionurja bistern pe cikne. Te kodova nakhavel pes thaj te avel o lačhipe, musaj te araćele pes trito rig, savi kamela te zumavel te phandel e bibah thaj te kerel kethani komunikacija

O rromano naciono si missal pala kava mothovipe. But bršha si čhutino pe rig katar amalipengo buhlajipre. Sa jekh kupa savi avel po čikat katar o amalipe, o rromano pharipe čhi dićel katar o lesko bučumo. Te kerel pes averčhande, trubulas politikaći zor thaj putardi strategija savi dela šaipe ko kava anciono te aresel dži kol leveli katar “ jektune šaimata. Atoska šhaj te mothas kaj kerdam amalipe savo khanika či čhudel avri katar lesko buhljaripe.

Sar mothodam, e Rroma sas but brša avri katar amalipengo buhljaripe. Kotodva anda kaj e bare nacionurja čhuditene rig e cikne- kerdine lengi izolacija, pala kodova e cikne nacionurja, korkorro čhuden pes pe rig - keren korrkorutni izolacija. Maškar ledne vazdel pes duvari savo či kamel khonik te haravel.  Ande kadaja situacije, bajron e stereotipujra, thaj bilačhe gindimata pala jekh naciono.

E foro Subotica si bute bršennđi tradicija pala kheteno trajo sar te avrčhande nacionurja šhaj kethane te train. kava forošhaj te sikavel avrenđe sar  kheteno trajo šhaj te vazdel pes.

Te kerel pes averčhandipe ando amalipe, anel menđe sar khelipe. Te nesavo manušh čhi astarel o paso, hasarel pes o tempo, taj o gindo katar o khelipe.

E Subotica sikaga kaj si la dumutnipe ando khetan taripe. Gajda, kana ko 1999. brš ane kava foro avile Rroma katar o Kosovo, arakhla pes modeli sar te neve manušha aračhen pito than pala khetano trajo. Kadava modeli, save kerdine o Edukativni maškar e Rromengo thaj šerutne manuša andar e Thanesko Khetanipe Peščara 9 pindžarde manuša andar e Evropa line sar modeli savo harael o bišindžaripe thaj šhaj te anel khetano trajo maškar averčande nacionurja. Kadava modeli sas pindžardo katar o OSCE – ODHIR thaj sas čhutino ande lengo regionalno raporto tala o alav “Majlačhe prakse pala integracija e Rromenđi”, ando o Dablino sas čhutino sar lačho modeli savo haravel o bipindžaripe maškar averčhande naciomurja.

Manušego khuvdipe te dićhen pes e pharimata thaj te vazdel pes o ambijento pala khetano trajo si fundo pala interkulturalno amalipe. Te na has e pharimata, musaj te pindžaras amen thaj te arakhas khetene pasurja save inđeren amen ko kehtano agoripe  - trajo sar trubula sa jekh manuš te trail.

Sa so mothodam, si pasurja, save amare ćidimata trubunas te len thaj te khetane pasonenca džan thaj te vazden  interkulturalno trujalipe.