Континуирани простор за сучељавање мишљења
Kontinuirani prostor za sučeljavanje mišljenja
A véleményszembesítésnek szentelt kontinuális tér
22.12.2018.

Najslavnija božićna pesma

Najslavnija božićna pesma

Najslavnija božićna pesma
Tiha noć, sveta noć (mađarski Csendes éj, Szentséges éj, nemački Stille Nacht, heil'ge Nacht, engleski Silent Night, Holy Night, na esperantu Paca nokt’, sankta nokt’) naziv je, po mnogima, najpoznatije božićne pesme na svetu
G. S. (Story) Pesma koju na božićnoj ponoćnoj misi pevaju stotine miliona vernika u svetu, proslaviće ove godine 200. godišnjicu rođenja u malom austrijskom selu, koje je u to doba bilo poharano napoleonskim ratovima. Toliko                                                       je godina prošlo od njenog prvog izvođenja, premda je tekst dve godine stariji i nastao je pre 202 godine.
Selo Oberndorf, dvadesetak kilometara udaljeno od Salzburga, rodnog grada Wolfganga Amadeusa Mozarta, svake godine posećuju mnogobrojni turisti iz celog sveta, kako bi odali počast pesmi, prvi put izvedenoj za Božić 1818. godine. Razumljivo, najviše je posetilaca na sam Božić, kada svake godine radi i posebna kancelarija pošte.
Neki izvori, posebno, recimo, neke stranice na Internetu, navode da je pesma prevedena na više od tri stotine jezika, ali istraživači su već poodavno utvrdili da se Stille Nacht, heil'ge Nacht peva na nekih 350 jezika i do danas je postala najslavnija božićna pesma na svetu.
Ma koliko danas već bila poznata, priča o nastanku ove pesme krije detalje koji nikada nisu i verovatno neće ni biti do kraja razjašnjeni, zbog čega ona ima i prizvuk legende. Što joj, naravno, ni malo ne smeta, šta više...
Želeći da uteši svoju pastvu, siromašne seljake izmorene bedom i ratom u tadašnjoj srednjoj Evropi, kapelan crkve Svetog Nikole u Oberndorfu, pomoćni sveštenik nove župe Josef Mohr, dao je orguljašu Franzu Xaveru Gruberu, koji je tada istovremeno bio i učitelj u Arnsdorfu, svoju pesmu od šest strofa, te od njega zatražio da napiše njoj odgovarajuću melodiju za dva glasa, tenor i sopran, te hor, uz pratnju gitare. Bilo je to uoči samog Božića 1818. godine, a pesmu su zajedno izveli na ponoćki, uz skromnu muzičku pratnju jedne gitare, otkriva istoričarka Renata Ebeling-Winkler.
Mohr je po svoj prilici tekst napisao već 1816. godine, u župi sv. Marije u Mariapfarru u salzburškom okrugu Lungau, u obliku pesme. Može se samo nagađati zašto je ovaj tekst dve godine kasnije pretvoren u božićnu pesmu. Prema jednoj legendi, na crkvenim orguljama u Oberndorfu nije se moglo svirati, zbog njihovog lošeg stanja. Miševi su navodno, kaže legenda, progrizli meh orgulja… Bilo kako bilo, njih dvojica su u skromnoj crkvi malog sela stvorili delo koje će doživeti planetarnu slavu.
Vernici su bili oduševljeni, otkrili su kasnije istraživači, ali pesma je ipak zadugo ostala blago sela Oberndorfa, sve dok je nije, potpuno slučajno, pri obilasku sela, otkrio majstor za instrumente iz Tirola. Ključnu ulogu je dakle, po svemu sudeći, odigrao izvesni Karl Mauraher, graditelj orgulja, koji je popularisao pesmu svuda gde je postavljao ili popravljao monumentalni instrument. Pesmu su nakon toga preuzele i dve putujuće pevačke trupe, Rainer i Strasse, koje su nastupale širom Evrope, pa i dalje, sve do Sjedinjenih Američkih Država. Usledila je uskoro i engleska verzija, a do kraja 19. veka pesma se pevala na svim kontinentima, zahvaljujući pre svega hrišćanskim misionarima.
„Bile su to pop zvezde tog vremena”, izjavila je svojevremeno, govoreći o Mohru i Gruberu, Ana Holcner, predstavnica muzeja „Tiha noć” u Halajnu, u kom je danas izložena Morova gitara.
Zbog snažnog otpora Napoleonu Tirol je dugo bio slavljen, što su pozdravljale savezničke zemlje koje su cenile pevače iz Tirola, pa je tako i Tiha noć jedno vreme bila poznata kao „tirolska narodna pesma” i kao takva bila je izvedena na dvoru u Londonu 1827, u Moskvi 1831, te u New Yorku 1839.
Joseph Mohr umro je savim nepoznat 1848. godine, ne doznavši nikad za planetarni uspeh svojih stihova, za razliku od kompozitora Franza Xavera Grubera koji je to spoznao na bolan način, 1854. godine, kada je pesma pogrešno bila pripisana salzburškom majstoru Michaelu Haydnu (1737. – 1806.), bratu mnogo poznatijeg Josepha Haydna.
Pesma je osvojila sve društvene slojeve i kulture pa je za Božić 1914. godine čak, doduše nakratko, postala himna bratimljenja u rovovima Prvog svetskog rata.
„Tajna njezina uspjeha jest u tome što je ta veličanstvena pjesma začudno jednostavna i ona, baš kao što je to                                                                                 činio i Mozart, progovara svima razumljivim jezikom te se izdiže iznad svih religija”, smatra Nikolaus Erber, svojevremeno u Oberndorfu.
Kako god, svakako je potvrda njegovih reči i popularnost sela Oberndorfa (i) za azijske turiste, koji se svake godine okupljaju na Božić u kapelici podignutoj na mestu nekadašnje crkve u kojoj je nastala Tiha noć.
„Oberndorf je tako postao... mali Betlehem ove pesme”, navodi župnik Erber. Nije popularna samo pesma, replike kapele iz Oberndorfa podignute su i na drugim mestima u svetu, recimo u Michiganu na severu Sjedinjenih Država.
Tiha noć je pre svega izvođena u sredini u kojoj su delovali Joseph Mohr i Franz Xaver Gruber, s tim da se u početku oni nisu spominjali kao njeni kreatori. Pesma je prvi put 1866. godine uvrštena u jednu zbirku crkvenih pesama u Salzburgu. Još pre toga, Rainer i Strasser su proširile ovu božićnu pesmu u Ziller u Tirolu (1819.), u Leipzig (1832.) i New York (1839.). Katolički i protestantski misionari su je preneli na prelazu u novi (dvadeseti) vek na sve kontinente.
Danas se uobičajeno izvode samo prva, šesta i druga strofa Mohrove originalne pesme. Tihu noć su izvodili mnogi poznati pevači, pa su brojne interpretacije dostupne na Youtube-u, kao što su na Internetu dostupni njeni prevodi na različite jezike.
Pesma je snimljena nekoliko stotina puta u izvodjenju raznih umetnika, postoji i nekoliko „ludih” verzija kao što je ona sa meketanjem koza koju je, u dobrotvorne svrhe, snimio švedski ogranak humanitarne organizacije Action Aid, pod naslovom „Sve što želim za Božić je koza”. Konačno, u martu 2011. godine Tiha noć, sveta noć uvrštena je u Uneskovu listu austrijske nematerijalne kulturne baštine.
Danas se Moru i Gruberu odaje počast u desetak gradova u Austriji, uključujući Hohburg-Ahu, Gruberovo rodno mesto u kom se već godinama svakog Božića priređuje specijalna pozorišna predstava.
Originalna oberndorfska crkva je, zajedno sa svojim neuviđavnim miševima, srušena na početku 20. veka nakon što je oštećena u poplavi. Danas se na njenom mestu nalazi mala kapela na čijim su oknima naslikani Mor i Gruber. Svakog 24. decembra ljudi se okupljaju ispred kapele kako bi otpevali Tihu noć.