Nagrađeno rektorsko vino „probus”

Nagrađeno rektorsko vino „probus”
Istoimena sorta loze, nastala oplemenjivanjem „skadarke” i „kaberne sovinjona”, razvijena je na oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta u Sremskim Karlovcima
Prve sadnice vinove loze davno je na Frušku goru doneo rimski imperator Marko Aurelijus Probus, a vino „probus” koje nosi naziv po njemu i potiče sa oglednog dobra Poljoprivrednog fakulteta u Sremskim Karlovcima donelo je sada novosadskom Univerzitetu međunarodnu nagradu za najbolje „rektorsko vino”, u kategoriji crvenih.
Priznanje je stiglo sa nedavnog takmičenja „univerzitetskih vina” u Mariboru. U tom slovenačkom gradu sa dugom vinskom tradicijom, poznatom i po tome što u njemu, na obali Drave, raste najstarija vinova loza na svetu, istaknuti stručnjaci ocenjivali su 34 vina sa 11 univerziteta iz deset zemalja.
Univerzitetska vina se smatraju obeležjem akademske zajednice. Dele se na „dekanska”, koja su deo tradicije pojedinih fakulteta, i „rektorska”, koja su retkost jer je malo univerziteta u svetu koji imaju svoje vinograde, vinarije i dovoljno kvalitetno grožđe. Novosadski, po rečima rektora UNS-a dr Dušana Nikolića, jedan je od tih retkih zahvaljujući generacijama uglednih stručnjaka.
On je povodom nagrade priredio svečanost u centralnoj zgradi UNS-a, gde je napomenuo da je kao profesor prava laik za vina, ali da je potvrdu da univerzitet ima nešto zaista vredno dobio od predsednika Rektorske konferencije Mađarske Jožefa Bodiša. Sve bi to, po njegovim rečima, imalo drugu dimenziju da Bodiš nije i rektor univerziteta u Pečuju koji se nalazi u središtu čuvenog Vilanji regiona, odakle su najbolja mađarska i evropska crna vina. Bodiš je u maju bio gost UNS-a i na jednom koktelu pitao Nikolića kakvo to vino piju, ocenivši ga izvanrednim. To je podstaklo Nikolića da Senatu UNS-a predloži da „probus” bude „rektorsko vino”.
Proizvodi se od istoimene sorte grožđa, koju je stvorio tim pokojnog profesora Dragog Milisavljevića, oplemenjivanjem „skadarke” i „kaberne sovinjona”. Sorta je dugo razvijana, a priznata je, po rečima profesora emeritusa, poznatog stručnjaka i tvorca brojnih sorti grožđa dr Petra Cindrića, tek 1983. godine.
„Stvaranje novih sorti je ovde započelo jako davno, odmah kad je posle Drugog svetskog rata osnovan tadašnji Zavod za vinogradarstvo i vinarstvo u Sremskim Karlovcima. Tome će sledeće godine biti 70 godina. Tada je započeo organizovani naučnoistraživački rad i stvaranje novih sorti ili popravke sortimenta na ovim našim prostorima”, navodi Cindrić, koji budućnost u ovoj oblasti vidi u proizvodnji uz minimalno pesticida.
„Time se doprinosi zdravlju ljudi i životnoj sredini, i to je moguće, mi smo na dobrom putu. Već sada imamo nekoliko sorti koje su otporne na najvažnije gljivične bolesti i mogu se uspešno gajiti bez neke velike upotrebe pesticida”, dodaje.
Nagrada za vino „probus” je veliki uspeh za Poljoprivredni fakultet, koji je, po rečima dekana dr Nedeljka Tice, pokazao da je uspešan ne samo u obrazovanju studenata i u naučnoistraživačkoj delatnosti, nego i da može da stvara vrhunske proizvode. Postoje, kako je rekao, pogodniji predeli od Vojvodine za vina, ali ova nagrada „obećava” još puno dobrih proizvoda.
Carska toga kao dizajn etikete
Etiketu za vino „probus” dizajnirao je dr Ivan Pinter, docent Fakulteta tehničkih nauka, sa Departmana za grafičko inženjerstvo i dizajn. Zadatak je, kaže on, bio divan ali i bremenit, jer iza proizvodnje ove sorte stoji rad generacija koji nije želeo da naruši. Vino je „obukao” u ono što su imperatori nosili, pa etiketa ima oblik bele toge.
(Politika, četvrtak, 22. septembra 2016, autor teksta i fotografija S. Kovačević; http://www.politika.rs/sr/clanak/364075/Nagradeno-rektorsko-vino-probus)