Jezik otvoren prema svim ljudima sveta

Jezik otvoren prema svim ljudima sveta
U francuskom gradu Lilu juče je počeo Stoti svetski esperantski kongres, na kome učestvuju i esperantisti iz Srbije
Juče je u francuskom gradu Lilu počeo Stoti svetski esperantski kongres koji će trajati do 1. avgusta. Prvi kongres održan je 1905. u primorskom mestašcu Bulonj na moru, u blizini Lila, i od tada se, izuzev u vreme ratova, održava svake godine u drugoj zemlji. Prvi kongres je okupio 688 esperantista iz četiri zemlje, a juče je rad počelo više od 2.400 učesnika iz 82 zemlje, uključujući i Srbiju.
Svi oni govore jezk koji je osmislio poljski lekar jevrejskog porekla Lazar Ludovik Zamenhof, koji je 1887. objavio „Prvu knjigu“ s osnovama esperanta. Jezik je zasnovao na najboljim lingvističkim postulatima evropskih jezika i pojednostavio pismo, gramatiku i izgovor esperanta, fonetskog jezika u kome svaki glas ima svoj znak. Zamenhof je bio uveren da će se esperanto razvijati širenjem i pokazalo se da je bio u pravu. Danas je to prilično čivahan jezik koji govori desetak miliona ljudi u više od sto zemalja.
Na esperantu se pišu knjige, izdaju novine, prevode poznata dela svetske književnosti, održavaju naučni simpozijumi i stručni skupovi. U razvijenom svetu mladi ga uče sve više, jer je veoma pogodan za brzo učenje a lak za sporazumevanje. Na prvom kongresu Zamenhof je rekao: „Ovde se nisu sreli Francuzi s Englezima, niti Rusi s Poljacima, već ljudi s ljusima!“ U pozivu za ovogodišnji kongres, predstavnik grada domaćina Ksavijer Devide je naveo: „Cilj nam je da se prisetimo Prvog kongresa esperantista. Ovaj stoti je otvoren za sve ljude dobre volje, jer je i esperanto jezik otvoren prema svim ljudima sveta“.
Srbija danas gotovo da nema esperantski podmladak, pošto svi uče engleski, ali je u Beogradu stalno otvoren besplatan kurs za početnike. Postoji i sajt „učite“ – www.lernu.net – koji je poznati beogradski esperantista Diso Janičić preveo na srpski, tako da je učenje esperanta olakšano, a ispiti se polažu iz kućne fotelje. Radio je dostupan na http://muzaiko.info dok je televizija na esperantu na http://www.esperantotv.net. Na Vikipediji ima oko 200.000 članaka na esperantu.
Grad Lil je, inače, univerzitetski centar sa oko 1,2 miliona stanovnika, 20 muzeja i 280 registrovanih spomenika, tri univerziteta i nešto više od 100.000 studenata, 3.000 istraživača i 250 istraživačkih laboratorija. Iz Lila su poreklom Šarl de Gol i Luj Paster.
Tema ovogodišnjeg kongresa je „Jezici, umetnosti i vrednosti u dijalogu između kultura“, a u okviru kongresa radi i Kongresni univerzitet. Za rektora je određen Džasper Jakobson, profesor fizike na Univerzitetu Pjer i Marija Kiri u Parizu, inače urednik odeljka fizike u Ilustrita Plena Vortaro (Ilustrovani potpuni rečnik esperanta). „To je počast, ali i obaveza, pogotovo na ovakvom, jubilarnom kongresu“, kaže dr Jakobson. Kongres se održava u Velikoj palati Lila s tri specijalizovane sale (300, 500 i 1.500 mesta) i arenom s 5.000 sedišta. Takve uslove nema komšijski Bulonj na moru, ali će učesnici posetiti mesto održavanja prvog kongresa.
Istovremeno se održava i 44. dečji esperantski kongres, čiji su učesnici rođeni u esperantskim brakovima. Njihove roditelje povezao je jezik na kome su uspostavili prve kontakte i izgradili ljubav.
„Prethodne nedelje je održana 48. konferencija Svetskog saveza nastavnika esperantista (ILEI) u belgijskom gradu Ostendeu, u blizini poprišta istorijskih ratnih događaja u zapadnoj Flandriji, pod motom ’Susreti sa istorijom – razmišljanja o miru“’, kaže Radojica Petrović iz Čačka, doskorašnji predsednik ILEI, dugogodišnji esperantski aktivista. Prema njegovim rečima, većina učesnika konferencije u Ostendeu otišla je u Lil, „očekujući izuzetan doživljaj“.
Učesnik kongresa je i Ljiljana Sekelj Milenković.
„Trebalo je da u prestižnoj biblioteci Svetskog saveza bude predstavljen roman Ive Andrića ’Na Drini ćuprija’, u prevodu na esperanto mog pokojnog oca Antonija Sekelja. Stoga sam se prijavila na kongres ali rad na knjizi još nije završen, pojaviće se kasnije, a ja ipak nisam htela da odustanem. Čitava moja porodica bila je esperantska, moj stric Tibor je poznat u svetskom esperantskom pokretu, dok je moj otac bio veoma aktivan jugoslovenski esperantista, autor udžbenika i rečnika“, kaže u izjavi za „Politiku“ Ljiljana Sekelj Milenković.
                                                                                                                   Slobodan Kljakić
(Politika, nedelja, 26. jun 2015.)