Континуирани простор за сучељавање мишљења
Kontinuirani prostor za sučeljavanje mišljenja
A véleményszembesítésnek szentelt kontinuális tér
29.12.2018.

Magična moć preštampavanja

Magična moć preštampavanja
Pretisci na novčanim vrednosnicama, poštanskim markama, razglednicama
Ljudevit Vujković L. (Messenger) U dužim istorijskim razdobljima svaka je država, ako je imala finansijskih problema, veoma često pribegavala uvođenju (ne)kontrolisane inflacije na svojoj teritoriji. Tako se postupalo i na privremeno osvojenim teritorijama. Okupator najčešće želi obezbediti redovno i sigurno odvijanje finansijskih poslova, pa u takvim prilikama koristi preštampavanje zatečenih količina raznih vrednosnica, da bi dobio na vremenu. No, u ratnim prilikama, osvajačke države već mnogo ranije počinju sa određenim pripremama.
Država najčešće, kada nastupi neka krizna situacija, pribegava štampanju novčanica, poštanskih maraka i drugih novčanih vrednosnica. U takvim „hitnim” slučajevima štampanjem se nastoje dobiti novi apoeni (cene), ili pokušava brisanje identiteta okupirane zemlje, teritorije. U prilikama kada se u trezorima nađu velike količine novčanica i drugih vrednosnica one se koriste za preštampavanje, najčešće radi brzine, pa i uštede(?), odnosno manjih troškova papira, boje. U našoj državi inflacija nam je stalni pratioc u dužem periodu. Nisam baš uveren da je naša država pokušala da štedi papir, boje i drugi materijal, jer imamo niz primera da je retko kada neki novo štampani apoen izdržao duže od nedelju dana. Jer, ako je ujutro kutija cigarete koštala 1.000.000.000 (milijardu) dinara, uveče je cena već bila dvostruko, ili višestruko veća. Rafovi u prodavnicama su tada ćesto prazni. Izvesni statističar je zabilježio da je koverat 1993. godine koštao 3,5 milijarde dinara. Poznate velike inflacione situacije su bile dvadesetih godina u dvadesetom veku, poslije Drugog svetskog rata, kao i devedesetih godina prošlog veka (1992-1994). Kod nas je tada emitovana novčanica sa najvećim iznosom, od 500.000.000.000 (pet stotina milijardi) dinara, sa likom Jovana Jovanovića Zmaja. Svi smo bili višestruki milijarderi, ali se nismo osećali takvima.
Okupator – Austrougarska je uz pomoć nemačke i bugarske vojske 1915. godine na našoj teritoriji otvorio sve trezore i nađene novčanice od 10 i 100 dinara opljačkao, ali ih je odmah ponovo stavio u promet. Naredbom je izvršeno pečatiranje takvih novčanica pečatom za više gradova ( Beograd, Čačak, Gornji Milanovac ....itd.), a zatečene krune stavljene su tako u promet kao zakonsko sredstvo plaćanja, overene pečatom i markicom.

                         

             Novčanica od 10 dinara                   Novčanica od 10 kruna                       Novčanica od 50 kruna
                         sa pečatom                         sa dva pečata i markicom                        samo sa markicom

                                         

                          Novčanica od 1 krune sa pečatom Srpske Pravoslavne crkvene opštine u Uljmi
Krunske austrougarske novčanice su bile u upotrebi posle završeka Prvog svetskog rata, sve do 1. februara 1920. godine. Rokovi su produžavani, jer je kod stanovništva ostalo mnogo novca a i posao oko zamene je bio obiman. Sitne novčanice su ostale u opticaju sve do kraja marta 1922. godine, na bazi pariteta: četiri krune za jedan dinar. Tokom 1919. godine izdato je više novčanica sa crvenim pretiscima od 1, 2, 20, 80, 400, 4000 kruna, koje su ostale u opticaju sve do 1927. godine. Prema nekim podacima u literaturi, koji se pozivaju na navode centralne banke, barata se podatkom da je ostalo nezamenjeno 1.537.700 komada ovih novčanica, a konačno su prestale biti važeće sredstvo plaćanja 30. septembra 1927. godine.
Za vrijeme naše najveće inflacije, između 1990. i 1994. godine, na primer novčanica od 10.000.000 dinara, sa likom književnika Ive Andrića, iz 1993. godine, overena je crvenim pečatom „1994.”, i to i na aversu i na reversu novčanice, uz novi potpis guvernera Narodne banke, dok je stari potpis i datum prekriven srebrnom bojom.

                                 
Država najčešće, kada nastupi neka krizna situacija, pribegava štampanju poštanskih maraka i drugih novčanih vrednosnica. U takvim „hitnim” slučajevima, osim novca štampaju se i poštanske marke i ostale vrednosnice, u novim apoenima i sa novim cenama. U prilikama kada je u trezorima bilo mnogo vrednosnica, one su korištene za preštampavanje, u najčešćim slučajevima radi uštede papira. U našoj državi, uz inflaciju koja je stalni pratioc, izgleda da nas nije interesirala nikakva ušteda, već je motiv bila stalna potreba za novim količinama novca... U poznatim velikim inflacionim situacijama u dvadesetom veku, poslije Drugog svetskog rata, pogotovo devedesetih godina (1992-1994), hiperinflacija je dostigla svetski rekord, od neverovatnih 19.810,2 procenta. Ovaj rezultat zauzima lepo, (kvalitetno?) treće mesto na listi svih poznatĥ inflacija u svetu. Novac se preterano štampao, kad god je i koliko god je trebalo državi. (Ratne prilike su – iako mi, naravno, nismo bili u ratu devedesetih godina – imale svoje potrebe). Kad je došao za guvernera, Dragoslav Avramović je 24. januara 1994. godine zaustavio inflaciju, ili, tačnije, hiperinflaciju, i dinar je doveden u paritet 1:1 sa nemačkom markom. Avramović je, iako uspešan, ubrzo smenjen, zbog izjave da nas, „totalnom blokadom pregovora sa međunarodnim finansijskim organizacijama savezna vlada gura u propast”.
Slična situacija i sudbina je uzela maha i na polju filatelije jer su i poštanske marke doživele istu sudbinu.
Za vreme i posle Prvog svetskog rata, austrougarske okupacije odnosno gubitka teritorije posle trianonskog sporazuma, uvode se na rumunskoj teritoriji marke sa pretiskom „Regatul – Romanei” i oznakom „Bani”, odnosno „Lei”.

                                                                    
Na tetoriji Rijeke (Fiume) 1919. godine mađarske marke su preštampane sa natpisom „Fiume”, a na teritoriji Hrvatske na markama se nalazi pretisak „Hrvatska S H S”, sa različitim pretiscima za brisanje ranije vrednosti.

                                                          

                                    Pretisak Fiume                 Pretisak za SHS sa različitim poništavanjem vrednosti
Za vreme revolucije u Mađarskoj, u periodu od 1918. do 1920. godine štampane su marke sa pretiskom „KÖZTÁRSASÁG” (Republika, odnosno Sovjetska republika) kao i drugim različitim pretiscima za pojedine gradove i regione: Rimaszombat, Rozsnyó, Huszt, Ungvár, Muraszombat, Sopron. Tu spada i naše nepriznato izdanje za oslobođenje Sente, sa mađarskim markama koje su pretisnute tekstom „8.X.1944. Jugoslavija i petokraka”.

                         

                   Republika                  Sovjetska Republika                    Ukrajina                                  Senta
U Srbiji za vreme Drugog svetskog rata imamo pretiske „SERBIEN” sa ravnim, odnosno kosim pretiskom na marakama izdatim za Bosnu i Hercegovinu K.U.K. (1)

                      

     1. Bosnien K.U.K             2. Ikserica         3. Kraljevina Jugoslavija     4. Kralj Aleksander 5. poništena pomoć
Za pomoć postradalima od poplava izdate su marke, takozvane pluserice, sa pretiskom doplatnog viška od 0,50 dinara u crvenoj boji, koje su kasnije preštampane sa „xxxx” radi poništenja doplatnog viška i tako imamo takozvane „ikserice”. (2)
U povodu tisuću/hiljadu godina Hvatskog kraljevstva, za podizanje kapele u Duvanjskom polju štampane su marke sa pretiskom „Kraljevina Jugoslavija”, sa ćiriličnim i latiničnim slovima. (3)
Iskorišćena je prilika i za štampanje maraka sa pretiskom „JUGOSLAVIJA” na poštanskim markama kralja Aleksandra (4), kao i sa četiri crte za poništavanje doplatnog viška. (5)
Jugoslovenska vlada u iznanstvu izdala je u Londonu posebne marke koje nisu bile u upotrebi u našoj zemlji, nego samo na pošiljkama koje su išle preko vladinih organizacija u inostranstvu. Imale su pretisak za doplatni višak Crvenog krsta. Pretisak je korišćen i na markama naših velikana, pretisak „1945”, odnosno sa avionom, za avionski saobraćaj.

                                     

                     Londonsko izdanje prigodne marke, marka za avionski saobraćaj i marka crveni krst
Inflatorna situacija 1991. godine dovela je do toga da se preko maraka stavlja nova vrednost tako što se pretisak stavlja na staru vrednost, ili se posebnim znakom poništava ranija vrednost. Prigodna izdanja dobijaju naravno aktuelne vrednosti, koje prate inflaciju.
Razglednice se isto tako preštampavaju, pogotovo u vreme nakon Prvog svetakog rata, kada se koriste one koje su preostale, sa mađarskim tekstom. Stari natpisi na razglednicama su preštampani, obično crnom bojom i ispisuje se novi naziv grada – SUBOTICA.

              

              
Neki revnosni građanin je ručno pokušao, na razglednici na kojoj je bio mađarski naziv grada i trga koji je za vreme Drugog svetskog rata nosio naziv Hitler tér, izbrisati ovaj naziv našeg Trga slobode, između Pozorišta i Gradske kuće.

                          

                                                                                    Trg Slobode 1941. godine
Naravno da kod svih ovih izdanja, kako poštanskih maraka, tako i novčanica, postoji niz grešaka i specijaliteta, ali i popriličan broj dosta uspešnih falsifikata. Kod razglednica takođe postoji niz različitih izdanja sa retiscima, o čemu ne postoji nikakva evidencija, pa bi za ovu priliku bilo suvišno detaljisati ovu temu. Svako vreme nosi svoje breme, pa i ovo naše.