Pronalazaštvo, značaj i perspektive

Iako je sadašnje znanje čovečanstva takvo da može rešiti mnoge probleme koji ga muče, činjenica je da istraživanja i razvoj ne prestaju. Na primer, najnoviji model Mercedesa sadrži oko hiljadu inovacija, mada ni prethodni model nije bio neki oldtajmer sa drvenim točkovima.

Savremeni japanski stručnjaci su konstatovali da su tehnološke osnove savremene industrije iscrpljene, pa je potrebno pronaći nove tehnologije. Polazeći od te konstatacije, japanski resorni ministar je u 2006. godini energično zatražio od privrede i naučnih institucija intenziviranje međusobne saradnje, koja bi rezultirala konkurentnim inovacijama. Drugim rečima, zatražio je više praktičnog, inovatorskog rada, a manje teorijskog, naučno--istraživačkog rada koji ne donosi direktan profit. Inovacije, inovacije, inovacije, uzviknuo je dotični ministar.

Valja naglasiti da naučno istraživanje u tehničkim naukama predstavlja proces za proizvodnju podataka, dok je pronalazaštvo proces sinteze tih podataka u novu smislenu celinu. Objašnjenje razlike između te dve vrste delatnosti leži u različitim vrstama kreativnosti koje one zahtevaju.

Nerazumevanje dvosmernosti procesa uzajamne saradnje neretko dovodi do besmislenog, uzajamnog omalovažavanja. Neki savremeni naučni istraživači (teoretičari) uporno nastoje kompjuterizovati, dakle ubrzati, automatizovati pronalazačku delatnost, pravdajući to ekonomskim razlozima. Po njima, ekonomski razvoj društva ne može biti prepušten nadahnuću i izuzetnim sposobnostima pojedinaca, odnosno, sa ekonomskih i društvenih kriterijuma, nije prihvatljiva činjenica da je pronalazaštvo umetnost.

Nastojanja ovih naučnika do sada su ostala bezuspešna.

Budući da je invencija plod imaginacije koju kompjuteri nemaju, niti će je ikada imati, to se svi inženjerski poslovi mogu kompjuterizovati, odnosno ubrzati, automatizovati -- izuzev sinteze ideja.

U protivnom, došlo bi do globalnog ekonomskog haosa koji bi izazvala poplava inovacija. Tako nešto kruti i neumoljivi zakoni eknomije ne dozvoljavaju.

Prema tome, misaoni kapaciteti (znanje i mašta) nadarenih pojedinaca i dalje su najznačajniji resurs (intelektualni kapital) svake kompanije, njena komparativna prednost u tržišnoj utakmici i pokretačka snaga globalnog razvoja.

To potvrđuje i poziv na pridruživanje čuvene američke kompanije na polju vazduhoplovne i vasionske tehnike, Lockheed Martin, u časopisu Scientific American, objavljen ne tako davno: Innovation has many faces. At Lockheed Martin, that includes everyone.

Zbog potrebe sve većih ulaganja u napredak tehnologije, istraživanja i pronalasci sve više prelaze u ruke velikih kompanija. U njima se težište naučnih istraživanja i pronalazaštva sve više premešta sa klasičnih nauka (mašinstvo i elektrotehnika) na oblasti koje ujedno predstavljaju deset vrhunskih i najtraženijih tehničkih profesija budućnosti na svetskom tržištu radne snage, na početku 21. veka: fizička hemija, mikroelektronika, mikrosistemska tehnologija, robotika, biotehnologija, medicinska tehnologija, elektrotehnika (korišćenje Sunčeve energije), informatička tehnologija, komunikacije--informatika, softver inženjering.

Ovom spisku treba dodati i poduži spisak netehničkih oblasti istraživanja, naročito medicinskih istraživanja, za koja se u Sjedinjenim Američkim Državama izdvajaju najveća sredstva. Posebno je interesantna oblast imunologija, kao interdisciplinana oblast: matematičari prave matematičke modele ćelija, a mašinski inženjeri se bave mehanikom ćelija i pojavama na graničnim površinama.

Preko ovih profesija mladi ljudi se mogu uključiti u Okvirni istraživački program Evropske unije, odnosno u oko dve stotine transnacionalnih naučno--istraživačkih projekata Evropske unije. Planira se povećanje ulaganja u ova istraživanjana tri posto BDP--a, čime bi se do 2030. godine omogućilo otvaranje mnogih radnih mesta u istraživanjima i novim tehnologijama (industrijama), ukoliko aktuelna kriza ne dovede do produženja ovih rokova . Odabir jedne od navedenih profesija, koje mahom pripadaju mikroskopskom svetu, podrazumeva dobru informisanost i prepoznavanje sopstvenog talenta.

Imajući navedeno u vidu, budućnost uopšte nije bezizgledna. Perspektiva postoji.

Komentari

Dodaj Novi Pretraga

Dragan Tubic  - inovator - kontakt     |188.246.71.xxx |16-01-2010 19:49:15 POzdravljam Vas, odlaican tekst. Zelim saradnju s Evropskim/svjetskim/ centrima za inovatorstvo.Ne bolujem od obaveze sticenja ideje ili zarade po svaku cijenu, vazna je primjena ideje ako se pokaze korisnom. Imam patent/faramceutika, alatka,.../i nekoliko autorskih zastita u udruzenju inovatora B.Luka.Oblasti:medicina-farmaceutika,ekologija/zas tita,poplave, pozari.../,novi sportovi, igre,itd Odgovor | Citat

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Websajt:
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -veličina-sićušnomaloosrednjevelikoogromno
	Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."