Da bi skrenuli pažnju na globalno propadanje biodiverziteta na planeti, UN su proglasile dekadu biodiverziteta. Vreme bi bilo pratiti svetske trendove na isti način kao što se prate recimo moda i muzički pravci, pa da se nešto (u)radi i na tom polju. Sa moje strane, skrećem pažnju građana na vruće tačke biodiverziteta u okolini Subotice. Mnoga od tih mesta za većinu nas samo su pusta i samotna, koja bismo najradije zaobišli. Nadam se da ćete čitajući ove redove promeniti mišljenje.

Onaj ko dobro poznaje okolinu Subotice zna da je jug grada izbušen kao sir, pun nekih rupa, delom pod vodom, delom pod smećem. To je kraj oko gradskog prečistača otpadnih voda, a uokviren Bunarićem/Vodicama, Palićkim i Aleksandrovim salašima, Senćanskim grobljem i Prozivkom.

Ljudi koji vozom ili automobilom stižu u naš grad sa juga takođe će prvo steći utisak da je sve u stvari jedna velika deponija. To je zaista i tako, jer su neki naši pametni preci na funkcijama, umesto da u skladu sa zakonom izvrše rekultivaciju [1], pretvorili ove depresije u gradsku deponiju, koja je do sada prerasla sve svoje okvire.

Nisam siguran da li u Evropi ima nesanitarnije deponije. Kao prvo, projektovati gradsko smetlište na bari? Jer, odlagalište gradskog smeća započeto je na ostacima ciglane Titusa Mačkovića uskoro počelo ne samo da ugrožava već i da zatrpava obližnju Aleksandrovačku baru. Ova bara je, kao zadnja od nekih desetak [2] koje je Subotica imala, ništa drugo no ostatak nekadašnjeg zapadnog kraka Palićkog jezera. Onaj ko imalo zna kako voda cirkuliše u ekosferi, zasigurno se pita kako je neverovatno neodgovorno na ovaj način zatrovati sve podzemne i nadzemne vode juga Subotice, a indirektno i samog jezera Palić.

Ali u ovoj velikoj depresiji su, pored Aleksandrovačke bare, koja i danas ugošćuje neverovatan živi svet, i kopovi nekoliko ciglana - Glied, Mačković, Molcer i Reichl. Prva je bila već pomenuta Mačkovićeva na koju danas podseća samo vlasnikov zamak, Bagolyvár, te nekoliko starih zgrada, a na obodu Senćanskog groblja još jedan lesni odsek iz tog vremena, moje omiljeno mesto posmatranja pčelarica - ovih letećih dragulja. U ovoj najstarijoj ciglani

grada onomad su nalažene arheološke senzacije koje čuva Gradski muzej, a neke su opisane, a zatim izgubljene [3]. Pošto je ova ciglana danas uglavnom smetlište, njom se dalje nećemo baviti.

Jedna od prvih naših ciglana bila je i obližnja Molcerova, današnja Bačka opeka, gde još stoji, iako kao starac malo nakrivljen, stari dimnjak - poslednji ciglanski dimnjak u Subotici. Najveći deo ove ciglane danas su ogromne rupe na površini od oko 30 hektara, na obodima kojih, a i na njihovom dnu, postoje sekundarne i više očuvane livade sa mnogim iznenađenjima. Neka slike govore umesto reči.

I ovde se gnezdi velik broj pčelarica (Merops apiaster), a u poslednje dve decenije, od kada je porasla u dnu kopova posađena šuma topola, nažalost sve manje lasti bregunica (Riparia riparia). U jezerima „banje" [4] barske ptice su prisutne tokom cele godine, na primer velika bela čaplja (Egretta alba), razne plovke (Anatidae), gn

jurci (Podicipedidae), šljukarice (Tringidae) itd.

U okolini grada tu živi najstabil nija populacija barske kornjače (Emys orbicularis), žabe mukače (Bombina bombina) i obe vrste mrmoljka (Triturus).

Od biljaka izdvajamo močvarni kaćunak (Orchis palustris), a tu smo prvi put uočili laksmanov rogoz (Typha laxmanni), ovog azijskog pridošlicu. Insekti su jedva proučavani, iako su vilini konjici (Odonata), gnjurci (Dytiscidae) i trčuljci (Carabidae) prisutni u velikoj raznovrsnosti.

Šteta bi bilo da i ove kopove pretvorimo u deponiju, jer ne samo da su jedno od zelenih pluća grada, već bi - zbog očuvanog biodiverziteta - Subotičanima mogli poslužiti i kao najbliže mesto izlaska u prirodu. Samo da im se posveti malo pažnje.

[1] A bilo je i mnogo kulturno-progresivnijih predloga, npr. da se čitav južni deo grada http://www.gradsubotica.co.rs/suboticke-depresije-nesudeni-parkovi transformiše u zelenu oazu gradskih jezera i parkova, što je naravno odbijeno kao preskupo i previše futurističko rešenje, a sam predlagač arhitekta Kosta Petrović neslužbeno labelovan „ludim".

[2] Na primer Mlaka, Gat, Rogina, Jasi, Ciganska, Rokina itd. bara.

[3] Na sajtu http://www.gradskimuzej.subotica.rs/?page_id=477 subotičkog Gradskog muzeja stoji da su u Molcerovoj ciglani pronađeni arheološki predmeti iz bronzanog doba, ali se ne pominje u kojoj od dve koje je Molcer otvorio. A još više ih je iz Mačkovićeve, što dalje govori u prilog vrednosti ovih lokacija, iz kojih ne samo da izvire naša prirodna nego i istorijska prošlost. Prema Generalnom planu Subotice Mačkovićeva ciglana je najjače arheološko nalazište u okolini sa vrednim sarmatskim, avarskim i hunsko-ugarskim nalazima.

[4] Reč za lekovitu banju dolazi iz mađarskog „bánya" - rudnik ili kop, dok se ova unutrašnja jezera nazivaju „bányató" što će reći -- banjsko jezero.

Komentari

Dodaj Novi Pretraga

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Websajt:
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -veličina-sićušnomaloosrednjevelikoogromno
	Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."