Narednih nedelja i meseci biće zanimljivo posmatrati kako će se odvijati događaji u Mađarskoj, nakon što je premijer Ferenc Đurčanj najavio povlačenje sa mesta premijera, ujedno i nameru da njegova stranka, sa novim dirigentom na čelu vlade i prekomponovanjem sastava, sa istim koalicionim partnerima, ostane na vlasti. Istovremeno, lider opozicionog Fidesa Viktor Orban najavio je da će 23. marta u Parlamentu tražiti raspisivanje prevremenih izbora, dok desno orijentisana grupacija Jobbik (zgodna igra reči, na mađarskom znači i desniji, ali i bolji), nizom manifestacija i uličnih protesta zahteva odlazak Đurčanja i raspisivanje izbora.

No, mi imamo još jedan razlog da sa pažnjom pratimo šta se događa kod našeg severnog suseda, i to u eneregetskom sektoru. Ne samo zbog gasne krize s početka ove godine, koju smo jedva - i preskupo, ako je verovati pričama o ceni koju smo plaćali za gas dobijen kao pomoć - prevladali. Muke koje su zbog toga trpeli i Subotičani ponukale su nas da se pozabavimo i ovom temom.

Pre desetak dana, u prisustvu dva premijera, Vladimira Putina i Ferenca Đurčanja, u Moskvi su predsednik Upravnog odbora Gazproma, Aleksej Miler, i predsednik Mađarske investicione banke, Janoš Ereš, potpisali set dokumenata koji predstavljaju bazni sporazum dve zemlje o zajedničkoj izgradnji mađarskog kraka gasovoda Južni tok, te skladišta gasa kapaciteta 1,3 milijarde kubnih metara. Gotovo dvostruko više od našeg Banatskog Dvora, čija je izgradnja potpuno neizvesna.

Moskovski parafi tako su po svemu sudeći razvejali i poslednje oblake propagandne magle stvorene kod nas oko gasnog aranžmana s Rusijom, u čiju su nas probitačnost toliko uveravali s raznih (političkih strana). Da bi se potom gotovo iz dana u dan pojavljivali detalji koji su govorili upravo suprotno. O smešnoj ceni ne vredi ni govoriti, kao ni o mogućnosti da kroz našu zemlju prođe samo simboličan ogranak, možda samo cevi iz Rumunije, do Banatskog dvora. Koji bi, iako su mu Rusi većinski vlasnici, prema najnovijim beogradskim idejama, trebalo graditi parama koje je Vojvodina dobila od budzašto prodate (neki kažu poklonjene) energetske nezavisnosti zemlje!

A sasvim je lako moguće da su nas u čitavom poslu od početka vukli za nos - ne nas, obične građane - a neko je to trebao znati, ako je išta tačno u tekstu koji je još maja 2007. godine objavljen na mađarskom sajtu Hazánkért (Za domovinu; tekst Energiamezők Magyarországon je u Press clippingu) u Kanadi. Trebalo je istina malo lunjati internetom, a valjda se i u Beogradu može naći dovoljno ljudi koji govore mađarski...

Bilo kako bilo, Srbija se našla na začelju projekta Južni tok, iako je zajedničko srpsko-rusko preduzeće za gradnju tog gasovoda trebalo da bude osnovano još 25. maja lane, a potom 1. marta ove godine, ali je tada ponovo odloženo.

Srbija dakle pojma nema kada će biti završeno skladište u Banatskom Dvoru, jer bi ruska strana tek ovog leta trebalo da se smiluje i obznani ima li nameru ulagati u njega. Da sve bude gore, a tako je  predviđeno međudržavnim sporazumom, mi, iako suvlasnici, makar i manjinski, ne možemo  angažovati partnera za završetak posla, da i ne govorimo kako nemamo ni para da skladište napunimo do punog kapaciteta od oko 800 miliona kubnih metara gasa. Posvađaju li se Moskva i Kijev ponovo, eto nama opet hladnih radijatora...

- Kako sada stvari stoje, „Banatski Dvor" u najboljem slučaju može biti operativno skladište gasa iz kog će „Srbijagas" povlačiti ruski gas i najverovatnije ga plaćati Rusima, što je nonsens. Ali, ako se ima u vidu da su Rusi i u ovom poslu većinski vlasnici, onda nije nerealno očekivati da će Srbija morati da im plaća povučeni gas, prenela je „Politika" 12. marta izjavu eksperta za energetiku Zorane Milanović-Mihajlović..

„Dvor" je, naglašava ona, mogao da postane regionalno skladište gasa. Greška je, međutim, što srpska strana prilikom potpisivanja međudržavnog sporazuma s Rusijom nije potpisala ugovor o završetku gradnje „ Dvora", nego memorandum koji nije obavezujući.

Vojislav Vuletić, sekretar u Udruženju za gas Srbije, potvrdio je u istom izdanju „Politike" da je potpisivanje sporazuma između „Gasproma" i Mađarske o formiranju zajedničkog preduzeća za izgradu dela gasovoda Južni tok poslednji apel Srbiji da više nema šta da čeka.

Sporazum su do sada potpisali Bugarska i Italija, Hrvatska je zainteresovana da gas dobija preko Mađarske, a Slovenija i Francuska hoće gas koji dolazi ovim gasovodom, pa nije jasno šta sada koči realizaciju ovog posla. Vuletić kaže da pre ulaska u ovaj posao, koji nije jevtin, obe strane moraju imati potpuno čistu situaciju. Najvažnije je da iza odlaganja ne stoje bilo kakvi drugi razlozi, poput priča da Rusi nemaju gasa, rekao je on za "Politiku".

Naravno da problem nije u tome da oni nemaju gasa. Uostalom, gasa imaju i drugi, što za nas ne znači ništa, jer smo isuviše mali da bismo takve probleme samostalno rešavali. Nije međutim jasno zašto (i) u ovom slučaju očekujemo da naše probleme rešavaju drugi, za naše pare, naravno, a pritom još dozvoljavamo da nas gurnu na marginu, prihvatajući ulogu i položaj onog koji se ništa ne pita...