Uskršnji post je na izmaku. U svakodnevnom životu praktikovanje posta se u našoj svesti javlja u uskoj vezi sa religioznim tradicijama i vrednostima. Ta duhovna dimenzija je u svim kulturama bila veoma značajna: primera radi, budistički filozofi smatraju da se najviši nivo transcendentalne meditacije može postići jedino uz  odgovarajući post.

Starogrčki filozof Epikur iz Samosa smatrao je da se „sreća sastoji u užitku, do kojega se dolazi njegovanjem znanja i prijateljstva, u bezbolnosti, u smirenju". Njegovo učenje je kasnije vulgarizirano, pogrešnim isticanjem njegovog učenja o uživanju kao najvećem dobru. No, za nas je ovog puta važno da je on smatrao da je jedna od velikih prednosti i vrednosti posta to što povećava gastronomski užitak u jelima. Ukoliko se kroz izvesno vreme uzdržavamo od nekih jela, nakon toga ih konzumiramo s još većim uživanjem. Blagotvornost lagane ishrane potvrđena je i jednim eksperimentalnim podatkom, dokazanim, za sada, samo na laboratorijskim životinjama: unošenje 40 posto uobičajenih količina hrane može da produži životni vek. Objašnjenje je da gladovanje usporava reproduktivni proces, čime indirektno utiče na produženje života. Ma koliko ovo podsećalo na čuveni vic o Ciganinovom konju, deluje suvislo, ama se nikom ne preporučuje da sam pokuša dokazati još uvek nepotvrđenu teoriju. U svakom slučaju, nema sumnje da umerena ishrana, praćena redovnom fizičkom aktivnošću, doprinosi ravnoteži duha i tela. Harmoniji tela i duha trebao bi da teži svaki čovek, a da post doprinosi njenom uspostavljanju odavno je bilo poznato: post se spominje još u Prvoj Mojsijevoj knjizi postanja, nekih 1.200-1.300 godina pre Nove ere. Moja najranija sećanja na Uskrs odnose se na nestrpljivo iščekivanje šta će nam doneti uskršnji zeka. Donosio je, uvek ponešto, ali za nas (tada) klince, ostala je večita tajna kako to da simpatični dugouško nosi jaja? I to još kokošja, pa još i ofarbana! Danas smo mnogo stariji, ali deo te misterije nije nikada razvejan. Nikakvo čudo, ako se zna da je gotovo svaki autor razvio svoju teoriju o uskršnjim jajima i njihovom bojenju, što je danas običaj široko prihvaćen u svetu. Mnogo je legendi koje pokušavaju pružiti objašnjenje za crvenu boju uskršnjih jaja. Prema jednoj, izvesna seljanka je upravo skupljala jaja u kokošinjcu, kada je saznala vest o Isusovom uskrsnuću. Otrčala je u komšiluk, ali su tamo bili skeptični: Da, uskrsnuo je, kao što su crvena jaja u tvojoj kecelji, rekli su joj, da bi sa zaprepaštenjem konstatovali da su jaja zaista crvena. Priča i legendi poput ove ima bezbroj, poput one o kapi Isusove krvi koja je pala na jaje u korpi pored žene koja se molila ispod krsta. Enciklopedija svakodnevnih verovanja i običaja (Miladin Ševarlić, Miodrag Zupanc, Zemun, 1989) objašnjava da su crveno ofarbana jaja, kao i sam običaj farbanja jaja, koji spada u žrtvene kultove, direktno vezani za Hristovo uskrsnuće. Crvena boja simboliše Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Golgoti, a crveno je istovremeno i boja uskrsnuća. Prema pomenutom leksikonu, običaj bojenja jaja se u hrišćanstvu prvi put pominje u 12. veku, a u našim krajevima nekoliko stotina godina kasnije. Arheolozi su u Nemačkoj, u grobu starom više od hiljadu i pet stotina godina, pronašli crveno ofarbano jaje...

Jaje sa zametkom iz kojega će se razviti svijet univerzalan je i sam po sebi jasan pojam... Jaje je prvobitna stvarnost koja sadrži mnoštvo bića u zametku, nalazimo u Rječniku simbola (Jean Chevalier, Alain Gheerbrant, Zagreb, 1983, prema Dictionnaire des symboles, Paris, 1982). Mišljenje da je svijet nastao iz jajeta zajedničko je Keltima, Grcima, Egipćanima, Feničanima, Kanaancima, Tibetancima, Indijcima, Vijetnamcima, Kinezima, Japancima, stanovnicima Sibira i Indonezije i mnogim drugim narodima. Međutim, jaje simbolizira i ponovno rođenje i obnavljanje: u počecima, ono je zametak ili prvotna stvarnost, a njegova kružna funkcija proizišla je iz njegove prve uloge.

Čovek je čudnovato biće, valjda jedino na planeti koje se ubija (i) hranom. Jer, jede i kada nije gladan, jede iz čistog uživanja, od običnih grickalica do najmaštovitijih kulinarskih kreacija. Budimo ipak pravedni, da nema tog uživanja u jelu, ne bi bilo ni gastronomije. Zbog toga psihijatri smatraju da je post svojevrsno iskušenje, jer je hrana jedan od značajnih izvora prijatnosti, pa odricanje od nje zahteva jaku motivaciju, pošto je to istovremeno i odricanje od izvesnih zadovoljstava. Kada smo već pomenuli zadovoljstva: jedan od uskršnjih rituala koji je nama, kada smo postali malo stariji, redovno padao u dužnost, bilo je pripremanje rena za uskršnji  doručak. Ovaj ljuti koren, koji se uz šunku i jaja služi kao salata,  danas kupujemo, ima ga u bezbrojnim varijantama. Pre nekoliko decenija to je bilo gotovo nezamislivo:  kupovan je svež, da bi se kod kuće čistio a potom narendao. Ko god to nije radio, ne može da zamisli intenzitet uživanja kojima su tokom te operacije izložene u prvom redu nosnice, ali i oči - posebno ako nismo obazrivi, pa nam kap soka od rena padne u oko. Disati kroz nos tokom rendanja rena gotovo je nemoguće, nešto je bolje disati na usta, ali najbolje bi bilo prestati disati - što je, naravno, nemoguće.

Bilo kako bilo, redovno godišnje rendanje rena bila je najbolja priprema za uvežbavanje njegovog konzumiranja, bez posledica. Ren je svakako veoma zdrav i dobar za organizam, pa je šteta što se tokom ostalog dela godine relativno malo koristi. U neku ruku ren je zbog toga, sa kulinarske tačke gledišta, karakterističnije obeležje Uskrsa od drugih tradicionalnih jela koja uzimamo za taj praznik. Da se vratimo jajima koja su ipak tradicionalno obeležje Uskrsa i u običajima vezanim za ishranu tokom uskršnjih praznika sigurno su jedno od najstarijih i najvažnijih jela. Prema nekim zapisima, jaje je taj značaj dobilo zahvaljujući činjenici da je u ranom periodu hrišćanstva tokom posta bilo zabranjeno uzimanje bilo kakvih masnoća i jaja. Gomile jaja, koje su kokoške tokom tih nedelja snele, ljudi su za uskršnje praznike jeli sa zadovoljstvom, a pošto ih je bilo mnogo, mogli su ih i poklanjati komšijama, prijateljima... Postoje mišljenja da je upravo to dalo inspiraciju za bojenje jaja, kako bi ona - kao poklon - što lepše izgledala. Različiti su običaji oko poklanjanja uskršnjih jaja, pa je tako u nekim delovima Rumunije uobičajeno da gost nosi jaje domaćinu. Postoji i običaj da kumovi kumčetu po svojoj deci pošalju perec i tri crvena jajeta. U drugim krajevima deca su išla kod kumova, koji bi ih darivali šarenim jajima, ponegde bi i deca kumovima nosila farbana jaja, dok bi oni uzvraćali poklon. U nemačkim selima u Banatu običaj je bio da kumovi kumčetu poklone korpu jaja, voća i kolača. Stanovnici Mokrina su stari običaj tucanja jaja razvili u sportsko-turističku manifestaciju, Grci su za jaje koje bi kokoška prvo snela na veliki petak smatrali da ima čarobne moći. Narodno verovanje u nekim delovima Nemačke drži da se, gledajući na uskršnje jutro kroz jaje, može u njemu videti jagnje koje pleše...

Jaja su korišćena i za proricanje budućnosti: ako bi ga razbili u noći velikog petka i sipali u vodu, oblici koji bi se stvorili pokazali bi kakav će biti rod kod naredne žetve. Postojao je i običaj da devojke veče uoči Uskrsa na pragu ostave koru od jaja, kako bi saznale šta će biti zanimanje budućeg muža: upravo ono čime se bavi prvi muškarac koji na Uskrs kroči u kuću. Nema nikakve sumnje da su jaja na izvestan način i prirodan pandan postu, pošto je njihovo žumance prava holesterolska bomba, zbog čega mnogi autori različitih dijeta (i dijete su neka vrsta posta, zar ne?) strogo ograničavaju njihovo konzumiranje. Neki potpuno zabranjuju korišćenje žumanaca u ishrani, preporučujući da se nedeljno pojede sedam belanaca, svakog dana po jedno, ali ni jedno žumance. Nigde međutim ne objašnjavaju šta sa se radi sa nagomilanim količinama žumanaca. Šteta bi bila baciti ih, pa ako nema oko kuće neko živinče u čiju se hranu mogu dodati, preostaje samo da ih sami pripremimo i smažemo - čim završimo dijetu, naravno. Jaja su nešto što se vrlo lako i vrlo brzo priprema, na bezbroj načina, pa zato valjda i deca prvo nauče kako skuvati jaje ili pripremiti kajganu. No,jaja se za uskršnji doručak pripremaju samo na jedan i nikakav drugi način. Kuvanjem, naravno, a tu nema nekih velikih i neotkrivenih tajni...