Međunarodni filmski festival kom su Palić i Subotica ove godine šesnaesti put domaćini ima (i) ove godine sekciju filmova posvećenih ekologiji, zaštiti životne sredine, odnosu čoveka i prirode... Ova serija filmova odvija se pod - Kuburić je potpuno u pravu - potpuno neprivlačnim, usudio bih se reći rangu manifestacije sasvim nedostojno nekreativnim naslovom... No, to je za nas - ne naziv sekcije, već činjenica da ona postoji - povod da se podsetimo možda najpoznatijeg teksta u svetu posvećenog neraskidivoj vezi čoveka i prirode, teksta čiji (tek ćemo videti) original ni ne postoji, a ipak se prihvata kao gotova činjenica, iako planetom kruži nekoliko njegovih verzija. Drugi je povod što je govor, na osnovu kog su kasnije nastale nekolike verzije, održan 1854. godine, pa ove godine ima, makar i ne okruglu, 155. godišnjicu.

 

Verovatno jedina fotografija poglavice Seattlea (snimio E. M. Sammis, 1865)

 

Reč je o čuvenom Pismu poglavice Seattlea, čiju su jednu verziju, kao uvod, u svoju knjigu Novi svet je moguć, uvrstili Dunja i Ljubodrag Simonović: osnovna teza knjige je pokušaj savremene kritičke teorije kapitalizma, a autori su je posvetili severnoameričkim Indijancima, žrtvama, kako navode, najvećeg genocida u istoriji čovečanstva, počinjenog od strane američkog kapitalizma.

Dakle, prva činjenica: ne postoji nikakvo pismo dičnog poglavice, a mi ga u naslovu ipak pominjemo samo zbog činjenice da taj tekst kruži svetom uglavnom pod tim imenom.

Istraživači su odavno ustanovili da je u osnovi teksta govor koji je 1854. godine održao poglavica Seattle (Sijetl, kod nas), čije se ime piše i kao Seathle, Seathl ili See-ahth; rođen je nepoznatog datuma oko 1786. godine, a umro 7. juna 1866. godine. Otac mu je bio poglavica plemena Suquamish, a majka iz plemena Duwamish, bio je poznat kao ratnik i govornik moćnog glasa. Pomenuti govor održao je na velikom skupu u državi Washington, na mestu gde je danas grad Seattle (nazvan po njemu, u kom mu je 1908. godine podignut i spomenik). Datum skupa takođe je sporan, neki izvori pominju januar, drugi decembar, dok je verovatno najšire prihvaćen podatak da je održan 11. marta 1854. godine. Sazvao ga je guverner Isaac Ingalls Stevens, kako bi se razmotrilo pitanje predavanja ili prodaje domorodačke zemlje belim naseljenicima.

Nakon guvrenera reč je uzeo Seattle: držeći ruku na glavi mnogo nižeg Stevensa, dugo je i dostojanstveno govorio, ali niko danas ne može reći šta je u stvari rekao. Govorio je jezikom lushootseed, a neko je to prevodio na dijalekt chinook, sa kog je ono što je rečeno prevođeno dalje na engleski...

Godinama kasnije dr Henry A. Smith zapisao je na engleskom, na osnovu vlastitih beležaka, deo govora, kako je naveo, poglavice Seattlea, koji je, prema njegovoj verziji, izrazio zahvalnost belcima na njihovoj darežljivosti, postavio pitanje bilo kakvih stvarnih garancija za indijanska groblja i napravio poređenje sa bogom belih ljudi i njegovog naroda. Danas se, uzgred, dovodi u pitanje čak i autentičnost Smithovih zapisa.

Bilo kako bilo, tridesetak godina kasnije, 1891. godine, Frederick James Grant je u istoriji Seattlea (History of Seattle) preštampao Smitovu verziju. Grantov tekst je 1929. godine „kreativno" dopunio i u knjizi History of King County objavio Clarence B. Bagley. Samo dve godine kasnije, njegovu verziju je u knjizi Chief Seattle's Unanswered Challenge ponovo objavio John M. Rich.

Opet je prošlo oko tri decenije, kada su šezdesetih godina dvadesetog veka članci Williama Arrowsmitha i porast interesovanja za životnu okolinu oživeli interesovanje za poglavičinim govorom. Ted Perry je tada, za film Home uneo u tekst neke anahrone momente, poput ubijanja bizona iz vozova. Film je propao ne ostavljajući traga, ali ta najnovija i u najvećoj meri fiktivna verzija postala je najpoznatija.

Evoluciju govora poglavice Seattlea, u knjizi Answering Chief Seattle, analizirao je 1997. godine Albert Furtwangler. Govor prepis(iv)an od strane drugih, koji se pripisuje Seattleu, često se pominje kao snažno, gorčinom prožeto ali ljubazno zalaganje za prirodna američka prava i vrednosti životne okoline, iako nema dokaza šta je rekao, premda je po svemu sudeći govorio i o tim pitanjima.

Slične kontroverze, možda još i veće, prate navodno pismo poglavice Seattlea predsedniku Franklinu Pierceu, koje nikada nije pronađeno, ne postoje čak ni posredne činjenice koje bi ukazivale na njegovo postojanje, ili na postojanje pisma koje je, navodno, po nalogu Piercea, poglavici napisao Abraham Lincoln. Većina istoričara smatra pitanje pisma neistorijskim artefaktom osobe zaražene literarnom imaginacijom.

Ukoliko je neko željan dodatnih detalja, a ima ih, na mreži je stotine hiljada dokumenata posvećenih ovoj temi, neka potraži sajt http://www.synaptic.bc.ca/ejournal/wslibrry.htm.

Tekst koji u nastavku donosimo treba dakle, uz svu njegovu svetsku slavu, prihvatiti sa svim ovim rezervama (i greškama u njemu, jer prenosimo integralnu verziju).

Veliki beli poglavica iz Vašingtona Frenklin Pirs, četrnaesti predsednik Sjedinjenih Američkih Država, zamolio je 1854. godine Abrahama Linkolna, vođu novoosnovane Republikanske stranke, da u njegovo ime ponudi indijanskom poglavici Sijetlu otkup zemlje njegovih saplemenika. Za uzvrat, obećao je indijanskom narodu miran i bezbedan život u rezervatima.

Kad je primio ponudu od predsednika SAD, mudri Sijetl je zaključio da za indijanska plemena dolazi teško vreme. Odgovor poglavice Sijetl opisan je kao jedan od najlepših i najdubljih, ikada iznetih, izjava po pitanju čovekove okoline. Grad Sijetl dobio je naziv po poglavici čiji je govor bio odgovor na predloženi Ugovor po kome se Indijanci nagovaraju da prodaju dva miliona ari zemlje za 150.000 dolara.

Njegov odgovor Abrahamu Linkolnu, odnosno predsedniku Pirsonu glasi:

(Pismo poglavice Sijetla predsedniku SAD Abrahamu Linkolnu, odnosno predsedniku Pirsu,

se iz sedišta Ujedinjenih nacija svake godine 5. juna  šalje svim predsednicima država u svetu kao EKOLOŠKI MANIFEST - opomena šta nam predstoji ako se prema svetu ne ponašamo holistički, shvatanjem da je sve povezano).