Ne valja se olako povoditi za sličnostima. O tome će uglavnom biti reči u ovom tekstu, ali valja nam prvo odgovoriti na pitanje zašto se bavimo čardom i čardakom, odnosno čadorom? Pa, dogodilo se da će Velika većnica Gradske kuće u četvrtak 5. marta ugostiti vrsne umetnike iz Mađarske, sa programom u kom će preovlađivati ritmovi čardaša. To je jedna od reči koje su, zakučastim putevima, iz dalekih krajeva, u mađarski jezik stigle preko srpskog/hrvatskog jezika. Konačno, nema tome ni godinu dana, uvaženi kolega je neoprezno povukao paralelu između pojmova koji imaju sasvim različite korene. Ne valja se olako povoditi za sličnostima...

Ko ide u čardu? Svinjar, čobanin, siromašan momak. Ali ne ide zato da bi tamo spavao. Tamo trguje, trampi, tamo se zabavlja. Rođaci, kumovi se tamo raspituju, tamo ispijaju boce vina. Ako ima šta da raspravi s nekim: tamo se miri, ili razbija glavu ili lome ruke-noge neprijatelju. A ako se još nađe i poneki loš ciganin, onda tamo pevuši svoje tužne ili vesele pesme. Ženu, ljubavnicu nikada uveče ne vodi u čardu. Šta bi svet rekao? ... Svinjar, čobanin, momak ne sme da spava u čardi. Šuma, ili koliba su za spavanje. Živ čovek u čardu ide samo da se zabavi, lumpuje, napisao je svojevremeno Karolj Etveš (Eötvös Károly) u svom delu Utazás a Balaton körül (Putovanje oko Balatona).

Valjda je u prirodi čoveka da sličnosti nalazi i tamo gde ih nema, pa onda na osnovu toga izvlači manje ili više tačne zaključke. Kolega Pavle Malešev upao je upravo u takvu zamku, kada je prošlog proleća u svojoj rubrici Prečanska leksika u okviru Vojvođanske hronike novosadskog Dnevnika pisao tekst Čarda(š).

...Jezici i običaji su se našalili s ljudima, pa ni čarda nije naša, po imenu, nije panonska. Krstili su tako, nekada davno još tamo u Persiji, razapetu tkaninu, verovatno vunenu, raširenu na četiri jaka koca - ne bi li tako napravili provizorni zaklon od sunca i kiše karavanima, ljudima i životinjama. Čarda verovatno ima isti koren kao čador, kao što ima istu namenu - zaštitu od prirodnih elemenata, piše Malešev.

Našalili su se i sa rečenim kolegom. Kao prvo, Persijanci nisu imali reč čarda, već čartak, persijsko-arapsku kovanicu od čar- (persijski, četiri) i tak (arapski, arhitektonski luk). Ona nam je preko turskog stigla i konačno postala čardak - za koju Veliki rečnik stranih reči i izraza, autora Ivana Klajna i Milana Šipke (u izdanju novosadskog Prometeja, 2006), navodi sledeća značenja: (1) otmena, dvospratna ili višespratna kuća, okružena vrtom; letnjikovac; (2) drvena zgrada na stubovima s izbočenim gornjim spratom; (3) veća soba na spratu, isturena prema ulici, doksat; (4) kula stražara na državnoj granici, osmatračnica, te (5) koš na stubovima za sušenje kukuruza.

Za našu priču ovde je važno samo četvrto značenje: koliko god su čarde poznate pre svega kao tipično mađarska vrsta, hajde da kažemo, ugostiteljskog objekta, etimološki gledano, reč čarda nije dakle mađarskog porekla. Kako se već da naslutiti, čarda je u mađarski iz persijskog i osmanlijsko-turskog, dotičući još neke jezike, stigla iz - srpsko(hrvatskog)! Preuzeta je iz reči čardak, koja označava vojničku stražarsku kulu, pri čemu se poslednji glas „k" istopio, jer je stvarao osećaj množine. U mađarskom jeziku reč čarda je u najranije doba takođe označavala stražarsku kulu, a gostionice u pustarama su tako nazvane jer su, poput tih kula, usamljene opstajale, najčešće na raskrsnicama puteva. Mađarski nacionalni ples čardaš nazvan je po čardama, kao karakterističnim mestima tradicionalnih narodnih veselja.

Što se pak čadora tiče, ma šta Malešev mislio, on etimološki nema nikakve veze sa čardakom: osnova mu je još starija, a dolazi od sanskrtske reči čat (chat), u značenju povezivanja, vezivanja. Do nas je došla takođe preko persijskog i turskog, ali i posredstvom drugih jezika. Zato danas imamo oblike čador, poznat uglavnom u istočnim krajevima nekadašnje Jugoslavije, te šator, poznat ne samo u svim delovima bivše zemlje, nego i u brojnim drugim jezicima. Uzgred, ne samo čardu i čardak, već i čador, uredno pominju i Rečnik srpskoga jezika (Novi Sad, 2007), odnosno Hrvatski enciklopedijsk rječnik (Zagreb, 2003).

Sličnost koja je zavela Maleševa mogla je biti zaobiđena, samo da je zavirio u već pomenuti Prometejov  Rečnik, ili etimološke rečnike Petra Skoka (srpski i hrvatski) i Ištvana Totfalušija (Tótfalusi István, mađarski), eventualno u odrednice knjige Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, koju je pre više od dvadeset godina objavio Abdulah Škaljić.

Komentari

Dodaj Novi Pretraga

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Websajt:
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -veličina-sićušnomaloosrednjevelikoogromno
	Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."