Iz novina Szabadság (Sloboda) od 16. jula 1891. godine saznajemo da u Subotici ima 8.200 katastarskih jutara vinograda na imunom¹ tlu, od kojih je 1.200 jutara novi zasad, a još u toku godine biće dodeljeno daljih 1.000 jutara. Osim toga smatra se da je još 22-25.000 katastarskih jutara površine pogodno za sadnju. Najlepši vinogradi Subotice se nalaze pored poznatog Palićkog jezera²- tvrdi tekstopisac.

U 1850-tim godinama su počeli saditi vinograde na brežuljkastom, još nevezanom peskovitom zemljištu severno od mesne železničke stanice. Ovo područje su od 1881. nazivali još i Urbanovo selo (Orbánfalva) zahvljujući Jakobu Milašinu (Millasin Jakab), mesnom vinogradaru i kotarskom sudiji, koji je na praznom trgu preko puta železničke stanice postavio statuu biskupa Urbana (svetac zaštitnik vinogradara) na podest kamenog krsta, sa poznatim simbolima grozda i bureta. Urbanovo selo kao mesto je bilo poznato u javnosti samo do Prvog svetskog rata.

U jednom periodu bio je u upotrebi i naziv Vinogradi Male Tompe, odnosno na karti inženjera Pala Karvazija (Karvázy Pál), na kojoj je 1887. godine predstavio sve teritorije Subotice, ovim nazivom su označeni palićki vinogradi. Nasuprot stanovnika Subotice koji su obrađivali i zemlju i vinograde, stanovnici Urbanovog sela bili su samo vinogradari i voćari, od toga su živeli. Na prekretnici vekova ovo naselje je već nosilo posebna obeležja vinogradarskog kraja.

Palićani su vrlo ozbiljno i poletno obrađivali svoje vinograde, o čemu svedoči i ugovor o izvedbi vinogradarskih radova, koji je sačinio Andželo Toričeli (Torricelli Angelo), poznati palićki majstor mačevanja, sa zakupcem Mihaljom Verešom (Veres Mihály).

Tekst ugovora objavljujemo prevodu sa izvornog oblika.

Ugovor o vinogradarskim radovima

Mihalj Vereš uzima u najam jedan lanac mog palićkog vinograda na godinu dana za 1905. godinu, sa  obavezom da u njemu obavi sve radove koje se javljaju i koji su potrebni za negovanje vinograda i da će te radove uraditi verno i sa najboljom voljom, kao što su otvaranje, obrezivanje, vezivanje, postavljanje stubova i tri puta prskanje i to prvo do 27. maja, drugi put do 20. juna, i ako je potrebno treći put krajem meseca jula. Osim toga treba jedanput tretirati i  plavim kamenom u za to potrebno vreme.

Čišćenje drveća, obrezivanje i prskanje i tamanjenje zimske gusenice, kao i okretanje prazne zemlje, i njegov zasad po mojoj volji, i po potrebi njegovo kopanje i zagrtanje, održavanje puteva, i na kraju zagrtanje vinograda spadaju u sve obaveze koje on prima.

Baštu i vinograd na stubovima oko kuće  treba okopati onoliko puta kolko puta ga korov zauzme. Osim toga obavezuje se na dva puta nedeljno zalivanje površine oko kuće.

Za sve ovo je cena 100 odnosno sto kruna, a obrezane veže i granjevina, kao i deblje grane ostaju u mom vlasništvu.

Način plaćanja

Kapara je                    10 kruna

20. juna                       40

20. avgusta                 38

posle pokrivanja         12

sveukupno                   100 kruna

Zarad punovažnosti ovaj ugovor je pročitan i prihvaćen.

Palić, 10. marta 1905. godine

Ispred nas                               kao poslodavaoc

Geza Parnicki                         g-đa Andžela Toričelija

Andželo Toričeli                     Ela Parnicki

kao svedoci                             Mihalj Vereš³

Dinamičan kvantitativni i kvalitativni napredak palićkih vinograda najpre se može zahvaliti savesnom nastavnom delovanju palićke vinogradarske škole osnovane 1888. godine. Vinogradarsku školu su razvili na području voćarske škole na Paliću, osnovane 1875. god, na bazi planova putujućeg vinarskog učitelja iz petog kvarta, Šandora Raca (Rátz Sándor). Planer je zadatke oglednog dobra na deset jutara video u sledećem: „Prevashodni cilj oglednog dobra je odgajanje glatkog i korenastog rasada pravilno odabranih sorti, da bi time rasadničari lako i što jevtinije došli do odabranog  sadnog materijala kako bi njime zasadili vinograde na peskovitom tlu koje sada nije pogodno za druge svrhe..."

U dalje ciljeve spada mogućnost da se na oglednom polju praktično prikažu pravilno sađenje, orezivanje, ciljno đubrenje i berba, kao i veština negovanja vina. Od strane Privrednog saveta za nabavku vinogradarskog sadnog materijala zadužen je bio Jožef Hajnrih (Heinrich József), segedinski putujući vinarski učitelj. Prema zapisima u vinogradarskoj školi su na matičnom polju uzgajali 18 vinskih i 11 stonih, na oglednom polju 30 vrsta, tj. ukupno 59 vrsta grožđa. Tada su došle i odomaćile se na našem području vrste kao na primer: zeleni silvanac, crveni veltlinac, oporto, beli burgundac, muskat otonel, slankamenka, rajnski rizling i druge.

Na kraju, stvarno možemo dati za pravo novinaru lista Szabadság, koji je palićke vinograde video tako lepim na kraju 19. stoleća, i na početku novog. To je vreme bilo zlatno doba palićkog vinogradarstva.

(Prema tekstovima A palicsi szőlőiskola /Rasadnik grožđa na Paliću/, Orbánfalvi szőlőparadicsom /Vinogradarski raj u Urbanovom selu/ iz knjige Gazdaságtörténeti pillanatképek Észak-Bácskából, Szabadka, 2001 /Slike iz privredne istorije severne Bačke/, izbor i prevod: autor)

1. Imuno tlo - tlo slobodno od filoksere
2. Magyar László: Adatok Szabadka mezőgazdaságáról és állattenyésztéséről (1867-1918). Kézirat, 1994 (Laslo Mađar: Podaci o poljoprivredi i stočarstvu Subotice (1867-1918). Rukopis, 1994.
3. Original ugovora autoru je stavio na raspolaganje Oto Tolnai (Tolnai Ottó)

Komentari

Dodaj Novi Pretraga

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Websajt:
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -veličina-sićušnomaloosrednjevelikoogromno
	Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."