Palićko prvomajsko trojstvo

Home Subotica Οικονομία Cultura Society Vox populi Slike Archive Contact

30.07.2010

Legeurópaibbnak lenni

Németh János

Tíz éve ítéli oda az elismerést egy belgrádi külvárosban bejegyzett civil szervezet. Eddig csupán demokraták, illetve európai mércékkel mérve is demokratikus elveket valló politikusokat tüntettek ki ezzel az elismeréssel. Legeurópaibb lett így elsőként dr. Zoran Đinđić, majd később Desimir Tošić, dr. Dragoljub Mićunović és mások is. Figyelemmel kísértem, persze, a díj odaítélése körüli ceremóniákat, a kommentárokat, hiszen ebben az országban minden apróságra, így a részletekre is oda kell figyelni. Elvégre az ördög éppen azokban a bizonyos részletekben rejtőzködik. Nem beszélve arról, hogy itt minden, de mindennek az ellenkezője is megtörténhet. Az ezzel kapcsolatos esélyek teljesen ...

Belföld | Magyar Szó Magyar Szó Fütyülővel a korrupció ellen Pártérdekek fölényben Tadić ne írja alá! Dinkić: Bér- és nyugdíjfeloldás Šoškić átvette Jelašićtól a bankkormányzói tisztséget Szabadka | Magyar Szó Magyar Szó Csődbe ment a Fidelinka Csak a karbantartásra jut Adóbevallás – nem átverés VÁLTOZIK AZ ÚTVONAL Stratégiai partnert keresnek Danas dnevne novine: Srbija Danas dnevne novine; vesti za 30/07/2010. Novo zemunsko šetalište Foto konkurs „Bahato parkiram“ Mila spremna za usvajanje Tri vikenda dobre zabave I Beograd ima Titovog fiću Donacija Roditeljskoj kući Besplatna škola tenisa na Paliluli Delegacija Komore italijansko-srpskih privrednika u Pirotskom okrugu Leskovčani traže stari način upisa u osnovne škole Opljačkana fabrika „Mačkatica“ u Surdulici

Palićko prvomajsko trojstvo

Relax

piše: Đorđe Dragojlović

Komentarišući lane vesti iz sveta koje su govorile o demonstracijama povodom međunarodnog praznika rada, prvog maja, u nekoj televizijskoj pričaonici tog dana uveče predsednik sindikata Nezavisnost Branislav Čanak rekao je da mi u stvari imamo tri vrste prvog maja.

Prvi je, rekao je, onaj borbeni prvi maj, kada su se radnici borili za svoja prava u svetu kapitala, pa bogami ponekad i ginuli u demonstracijama. Drugi tip je ono što smo imali od Drugog svetskog rata. Tada je kod nas radnička klasa nominalno bila na vlasti i nije imala razloga da se bori za prava, pa joj je praznik dat, neka slavi, veli Čanak. I, kaže, imamo treći tip praznika, sada, kada smo zaboravili pravu prirodu praznika rada i kada više ni ne znamo šta u stvari obeležavamo i slavimo...

Čanak je verovatno u pravu, a kako stvari sa položajem i pravima radnika stoje u ovoj zemlji, čini se da nam zaista nedostaje ona prva vrsta prvog maja, borbena...

No, nama je u fokusu prvomajsko slavlje na Paliću, koje je odavno poprimilo neke druge karakteristike, ali koje izvesnim svojim crtama podseća na sva tri opisana tipa prvog maja. Ujedinjuje ih mesto na kom se slavlje odigrava, dok su uspomene na pojedine od njih najjasnije izražene u godišnjicama koje se svake godine naglašeno ističu. Jedna se odnosi na prvo obeležavanje prvog maja u Subotici, tačno na Paliću, krajem devetnaestog veka, i to je taj borbeni prvi maj. Druga podseća na onaj drugi tip, kada se u socijalističko vreme slavio praznik rada, masovno i organizovano, nego kako.

Istini za volju, barem u periodu koji ulazi u naznačenu godišnjicu, palićki prvi maj je već odavno počeo gubiti karakteristike socijalističke proslave i pretvarati se u nešto treće, nešto što iskače iz Čankove klasifikacije: u opštenarodnu feštu i zabavu, današnjim rečnikom govoreći turističku manifestaciju, o čemu govori treća istaknuta godišnjica, kojoj pravi povod i nije potreban. Ali je nekako srećno dat, jer u ovim krajevima turistička sezona počinje u maju i traje u stvari do oktobra. Prema tome, znamo šta slavimo na Paliću i zbog toga prvi maj kraj jezera prevazilazi Čankove definicije.

Ako stvari ovako posmatramo, palićko slavlje s punim pravom može da se poziva na sve tri pomenute godišnjice i ne treba da se stidi ni jednog dela tradicije na koju se poziva.

Ima ipak jedan momenat: događa se poslednjih godina da stazama palićkog parka niko ne prošeta ni jedan crveni karanfil, tradicionalni cvet, koji je nekada masovno deljen posetiocima prvomajskog slavlja. Možda bi, ako smem ovako javno da predložim, organizator u buduće trebao da brine o tome da karanfil ne izostane prvog maja sa Palića. Barem dok poslednji čuvar ove tradicije bude sposoban da prošeta kraj jezera, sa crvenim cvetom u reveru...

Godišnjice, godišnjice...

Prvomajski programi na Paliću godinama se već organizuju u znaku tri godišnjice, koje podsećaju na prvu turističku sezonu u ovom izletištu, 1844. godine, jer turistička sezona i počinje 1. maja, zatim na prvu organizovanu proslavu prvog maja u Subotici, koja se odigrala 1890. godine, te na prvu masovnu proslavu praznika rada na Paliću, 1983. godine.

Nehotice se međutim, takođe godinama, provlači greška u odbrojavanju ovih godišnjica, greška koja izvor ima u činjenici da se one računaju kao ljudski rođendani. Drugim rečima, stvarni prvi rođendan, dan kada je čovek došao na svet, mi ne brojimo, pa tako beba svoj prvi rođendan ima tek godinu dana kasnije jer mi u ljudskom životu ne brojimo događaje (iako ih zovemo rođendanima), već proteklo vreme. Međutim, u odbrojavanju godišnjica nekih događaja treba postupati drugačije. U našem primeru: od prve organizovane proslave prvog maja, 1890. godine, jeste prošlo 119 godina, ali ove godine se događa 120. organizovana proslava - jer se mora računati i ona prva! Prema istom principu, ove godine će za prvi maj biti otvorena 165. turistička sezona, a masovna, hajde da kažemo turistička manifestacija na Paliću dogodiće se za praznik rada 27. put.

U tom smislu, 2012. godine imaćemo 30. masovni prvomajski uranak, a 2013. će se navršiti trideset godina od prve masovne proslave.

Komentari

Dodaj Novi

Pretraga