Svako od nas je ponekad (a neki i uvek) tužan. Često nam u životu dođe da se sklupčamo u neki ćošak i zaplačemo. Ponekad nas rastuže velike stvari, ali najčešće su u pitanju sitnice (a ko je taj ko određuje šta je veliko a šta sitnica?). To se dešava redovno. Uvek primećujemo te loše sitnice koje nas mogu u potpunosti slomiti, a ni ne primećujemo one dobre, jer one se podrazumevaju, zar ne? Znate da je istina u onoj izreci da se ponašaš drugačije prema ljudima i životu ukoliko zamisliš da ih sutra možda neće biti? Zamislite da ste se danas rodili i da ćete već sutra umreti. Posmatrajte svet oko sebe kao da ga vidite prvi i poslednji put. Primetićete da nemate vremena da budete tužni jer ste previše srećni dok sa oduševljenjem gledate magičnost isprepletanih grana drveća, svetlucavost kapi kiše, raznolikost pahuljica i neverovatnost prijatnosti nečijeg osmeha u prolazu.

Najčešći razlozi tuge su ipak globalni, zbog okrutnosti sveta i života. Ali, zar vam ne dođe da se zapitate, nismo li možda mi okrutni prema svetu i životu, a ne oni prema nama? Pročitala sam negde jednu prelepu rečenicu - Ako je neko kadar videti ono što je lepo, to je zato što lepotu nosi u sebi. Svet je, naime, ogledalo što svakome vraća odraz njegova vlastita lika. I još samo nešto: to što ste tužni i nije toliko strašno jer dokazuje da ste živi i da imate srce i dušu, a i to je, morate priznati, ipak nešto.

Komentari

Dodaj Novi Pretraga

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Websajt:
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -veličina-sićušnomaloosrednjevelikoogromno
	Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."