Kako se i vidi na priloženom snimku, nešto se, makar i polako, miče oko budućih bazena u Dudovoj šumi: tu je kran, tu su radnici, delovi kompleksa se polako grade... Brzinu valjda određuje količina raspoloživih para, ali, ako nas sećanje ne vara, a ne vara, bilo je jednom, negde na početku, mnogo para dato avansno, pa se dve godine ništa nije događalo. Drugim rečima, nisu pare jedine koje određuju brzinu -- čuj, brzinu: pre će biti sporinu, pardon, sporost, da već ne izmišljam neologizme -- izgradnje monumentalno zamišljenog kompleksa. Koji, kad se malo osvrnemo oko sebe, uopšte i nije toliko monumentalan. Barem prema zamišljenim gabaritima, od brzine gradnje se ograđujemo, hvala lepo... Evo samo jednog primera, iz bližeg nam okruženja: na površini većoj od tri hektara, u Jagodini je lane otvoren aquapark, čiju je izgradnju predsednik opštine najavio samo godinu dana ranije! Koštao je neka dva miliona eura, ima šest bazena, među njima i jedan olimpijski, brojne tobogane i druge atrakcije, sportske terene... Ako nam je za neku utehu, nema zatvorenog bazena. Ko ne veruje, neka pogleda Politiku od 18. jula 2007. godine. Može i na sajtu, www.politika.rs.