Hasid je hebrejska reč, koja doslovno znači: „pobožan". Dva društveno-religijska pokreta u srednjevekovnoj i savremenoj jevrejskoj istoriji, koje odlikuje mistička ideologija nose naziv hasidizam.

1. Nemački hasidizam. - Ovaj pokret je nastao u dolini reke Rajne nakon masakra nad Jevrejima u vreme krstaških ratova. Njegova obimna egzegetska, pravna i moralistička književnost obeležena je asketskom pobožnošću, koja naglašava samoponištavajuće oblike ispaštanja, duboku posvećenost striktnom poštovanju jevrejskog zakona i etike, kao i jednu teologiju božanske imaginacije ili panteizma sačinjenu od elemenata preuzetih iz filozofske tradicije, ranijih perioda jevrejskog misticizma, spekulativne misli i rabinske teologije. Naučnici su u ovim spisima pronašli i uticaj hrišćanskih monaških ideala. Inspirisani strahovitim primerom masovnog mučeništva u vreme krstaških ratova, nemački hasidi su smatrali da je uobičajena pobožnost i svakodnevna religioznost nedovoljna da izrazi ljudski potencijal za herojska dela u ispunjavanju Božje volje.

2. Istočnoevropski hasidizam. - U 18. veku došlo je do pojave drugog pijetističkog popularnog pokreta u istočnoj Evropi, gde su uslovi bili zreli za jedan novi stil jevrejske egzistencije. Ukrajinski ustanak protiv Poljske 1648. godine doneo je brojne masakre jevrejskog stanovništva. Osamnaest godina kasnije, mesijanska karijera Šabetaja Cevija izazvala je euforiju, a zatim, i gorko razočaranje, kad je došlo do njegovog otpadništva (da bi sačuvao živu glavu, prešao je u islam). Sve veće pometnje u jevrejskom životu još su pojačane neprekidnim pobunama u samoj Poljskoj. Čak su i rabini, kao religijske vođe, uzalud nastojali da očuvaju moral Jevreja uprkos nemogućim uslovima fizičkog stradanja i ekonomskom propadanju u nestabilnoj Poljskoj, koja se rušila. Moderno doba je narušilo obrasce prilagođavanja, koji su odlikovali jevrejski život tokom čitavog srednjovekovnog perioda. Hasidizam se napajao mističkom tradicijom, koja je još od 16. veka pustila duboke korene među poljskim i ruskim Jevrejima. Asketizam i kabala, kao i teologija i delatnost inspirisana Šabetajem Cevijem, prožimale su sve nivoe društva. Zato su za Jevreje mistički ideali sjedinjenja s Bogom i nada u krajnje iskupljenje predstavljali živu stvarnost. Bili su dobro upoznati s već razvijenom moralističkom književnošću, koja je teozofske spekulacije pretvarala u norme ličnog ponašanja. Hasidizam je odbacio asketizam, kao i mesijanizam, koji je zahtevao promenu istorijskih uslova, i poučavao je da se istinsko iskupljenje nalazi u unutrašnjem religioznom duhu svakog pojedinca. Hasidizam je, poput drugih misticizmom prožetih duhovnih pokreta, zasnovan na principu da se stvarnost, kakvu naše oči sagledavaju, ne može promeniti, pa, prema tome, treba promeniti oči koje stvarnost gledaju. Ovaj pokret je nastao tridesetih godina 18. veka, kada je Baal Šem Tov ili Bešt (Jisrael ben Eliezer, rođen 1698. ili 1700, a umro 1760.) privukao izabrani krug propovednika, učenjaka, mistika i jevrejskih poglavara, koji su širili njegove ideale duhovne obnove. U slovenskoj Evropi, oblasti na koju je pokret uglavnom bio ograničen, hasidizam je privukao mnoge sledbenike i to zahvaljujući svojim vođama, kojima se priznavalo da su u najbližoj povezanosti s Bogom, ali koji su živeli među svojim ljudima i brinuli se za njihove potrebe. Bio je to vitalan, snažan i izuzetno originalan pokret, no, pred kraj 19. veka počeo je da stagnira zbog razloga unutrašnje prirode - zbog institucionalizacije harizme - i, zbog spoljašnjih razloga - naime, zbog upornog rabinskog otpora i rastućih sila jevrejskog sekularizma. Hasidski svet istočne Evrope razoren je tokom Hitlerovog genocidnog rata protiv Jevreja. Iz onoga što je ostalo nakon šoe (holokausta) hasidski pokret ponovo jača u Erec Jisraelu (u Izarelu) i u Americi. On je kruto ortodoksan i odbija da se prilagodi modernom svetu.

Karakteristične doktrine hasidizma. - Kao što se može očekivati od jednog narodnog pokreta organizovanog u posebne grupe, koje predvodi neobično veliki broj izuzetno originalnih harizmatičnih vođa i koje se odlikuju kompleksnom raznolikošću mistične i rabinske teologije, hasidske doktrine izmiču definisanju. Iako se hasidski dnevni život uvek strogo upravljao prema rabinskom zakonu, njegov idejni sadržaj pokazuje širok spektar teoloških gledišta: od teizma do akosmizma; od misticizma do egzistencijalizma; od teocentrizma do humanizma; od afirmacije do poricanja sveta; od cionizma do anticionizma; od trezvenog intelektualizma do burnog emocionalizma. Obično se zbunjujuća kombinacija svih ovih suprotnosti može naći u jednom jedinom rebeu ili učitelju. Upadljiva je i raznolikost književnog izražavanja. Hasidski spisi sadrže teorijska izlaganja raznih učitelja čija se gledišta razlikuju, kao i mnoštvo manje eksplicitnih propovednih materijala, legendarnih biografija učitelja, parabola, pripovesti i priča. Mnogi veruju da hasidski duh svoj najbolji izraz nalazi u bogatoj tradiciji melodija, od kojih se većina peva bez reči. Naučnici se, međutim, slažu da su sve žiže hasidske misli pojmovi devekut ili sjedinjavanje s Božjom prisutnošću u svim stvarima, i priroda cadika ili hasidskog učitelja i duhovnog vođe. Hadahnut primerom svog cadika, svaki hasid nastoji da ono svakodnevno učini svetim.

Korišćena literatura:

1. David J. Goldberg and John D. Rayner: THE JEWISH PEOPLE, Their Histori And Their Religion, London, 1987.

Dva primera hasidskih priča o Beštu:

Pored drveta znanja dobra i zla (1)

Priča se, da u iskonska vremena, kada su još sve duše zborovale u duši Adama, u onom času, kada je Adam bio stajao pored drveta znanja dobra i zla, da je duša Baal Šem Tova pobegla odande, i tako on - Baal Šem Tov -  nije jeo od ploda tog drveta.

Šezdeset junaka (2)

Pričaju, da se duša Jisraela ben Eliezera nećkala da se spusti dole na ovaj svet, jer mu se duša užasavala od ognjenih zmija, koje prete svim narodima, a i bojala se da neće imati snagu da ih uništi. Zato su mu dali šezdeset junaka, nalik onoj šezdesetorici, koji su od strahova čuvali vojni logor kralja Solomona tokom noći. Dali su mu tih šezdeset junaka - duše šezdeset cadika*, da bi ga oni branili. Njih šezdesetorica su učenici Baal Šem Tova.

*cadik na hebrejskom znači pravednik

Prevod: Kovács Róbert, na osnovu hasidskih priča koje je sakupio Martin Buber;

Haszid történetek, Martin Buber, Atlantisz, Budapest, 2006.

Komentari

Dodaj Novi Pretraga

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Websajt:
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -veličina-sićušnomaloosrednjevelikoogromno
	Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."