Ko li može vrednu ženu naći

ona mnogo više ob bisera vredi.

Srce muža njena na nju se oslanja,

i neće mu nikad napretka nedostajati:

Ona njemu uvek dobro, ne zlo čini,

preko sviju dana svog života.

Ona njemu vunu i lan uvek nađe,

i radosno svojim rukama se trudi.

Ona je kao lađa, lađa trgovačka:

iz daleka sebi hranu svoju nosi.

Ona već pre zore na noge ustaje,

uređuje hranu za svu kuću svoju,

i posao deli sluškinjama svojim.

Misli i na njivu, i nabavlja ti je,

i od rada ruku svojih vinograd ti sadi.

Opasuje snagom sebi svoja bedra

i mišiće svoje krepi.

Oseća da joj je rad dobar,

i žižak se njen ni noću ne gasi.

Rukom svojom maši se preslice,

i prstima svojim vreteno drži.

Pruža ruku nevoljniku,

pruža ruku siromahu.

Snega se za ukućane svoje ne plaši,

jer sva čeljad ima po dve haljine.

Ona sebi jorgane priprema,

i odela od tankoga lana

ona ima i od skerleta.

Poštovan je muž njen od svakoga,

kad na gradskim vratima sa starcima zbori.

Košulje ona kroji i prodaje,

i pojase trgovcima razdaje.

Uživa u snazi i časti,

i smeška se svojoj budućnosti.

Usta svoja pametno otvara,

i ljubazne nauke su joj na jeziku.

Gleda šta se u kući dešava,

a hleba tajnosti nikada ne jede.

Sinovi joj ustaju i blagosiljaju je,

i muž njen ustaje i hvalu joj daje.

Devojaka mnogo ima uzoritih,

ali ih ti sve skupa nadvisuješ.

Ljupkost je zamamna, lepota je tašta,

ali žena sa strahom Gospodnjim,

to je ona koja će odneti hvalu.

Dajte joj nagradu za plod ruku njenih,

i nek je na vratima hvale dela njena.