Mesna zajednica Peščara je prigradsko naselje u Subotici, u kom živi oko 5.000 stanovnika. Kao i na celoj teritoriji grada, stanovništvo je mešovitog nacionalnog sastava. Ako napravimo malu analizu stanovništva pre 1999. godine, videćemo da je većina stanovnika pripadala katoličkoj i pravoslavnoj konfesiji, bilo je oko 1.000 penzionera, a za našu priču je interesantan podatak da je na toj teritorjij tada živelo svega nekoliko porodica romske nacionalnosti. Do te godine se život meštana ove mesne zajednice odvijao bez nekih većih promena.

Nagle promene su došle tokom 1999. godine. Na ovu lokaciju doselilo se oko 500 pripadnika romske zajednice, poreklom sa Kosova i Metohije. U novu sredinu su došli sa svojim običajima, navikama, kulturom, jezikom, religijom i problemima. Naime, svi novopridošli (umesto termina "izbegla i raseljena lica" u ovoj mesnoj zajednici su za svoje nove sugrađane koristili termin "novopridošla lica") su pripadali islamskoj veroispovesti. Razlog zašto su za  buduće prebivalište odabrali ovaj deo Subotice su jeftini placevi i relativno mala udaljenost od centra.

U periodu od 1970. do 1990. godine, na ovoj lokaciji su bili voćnjaci i skromne vikendice Subotičana. Raspad Jugoslavije, ratna dešavanja u okruženju, bombardovanje Srbije, nova kriza u novoj državi su prouzrokovali da vikendice i voćnjaci postanu zapušteni. Cena im se drastično smanjila i zbog toga su bili idealni za prvi smeštaj višečlanih porodica koje su morale da napuste svoje domove na Kosovu i Metohiji.
Stanovnici su shvatili da više ništa nije kao pre i da se živeti mora dalje. Ali, od nadležnih niko nije dao recept "kako se to radi"?! Republički organi su smatrali da je to stvar lokala, a lokalna samouprava nije htela da se meša u posao republičkih organa. U tako neusaglašenom sistemu se moglo očekivati da se u svakodnevnom životu pojave nesuglasice između ljudi.
Tokom 2005. godine je Edukativni centar Roma realizovao projekat "Inkluzija romske dece u obrazovni sistem u Subotici". Između ostalog, pored rada sa obrazovnim institucijama u kojima je veći procenat romske dece, za cilj smo imali da formiramo Tim za inkluziju romske dece u obrazovni sistem u Subotici kao i Saveta  roditelja (romskih ) koji žive na teritoriji mesne zajednice Peščara.
U okviru segmenta Savet roditelja bilo je predviđeno da se okupe roditelji iz naselja (očevi i majke), analiziraju problemi, izaberu predstavnici i, uz našu asistenciju, ojačaju kako bi bili spremni da ubuduće sami zastupaju interese njihove dece. Na sastancima za osnivanje Saveta roditelja u naselju, između ostalog, postavljeno je pitanje njihovog povratka na Kosovo. Odgovor je bio jedinstven, da niko neće da se vrati nazad i da nameravaju da ostanu da žive u Subotici. Smatrao sam da je u tom slučaju veoma bitno da se uključe u život mesne zajednice. Dogovoreno je da osobe, koje će biti izabrane u Savet roditelja, posete rukovodstvo mesne zajednice Peščara, predstave se i izraze spremnost da učestvuju u životu mesne zajednice. Ti sastanci su  bili u januaru/februaru 2006. godine.
Krajem februara 2006. godine, u javnosti se pojavio dokument pod nazivom "Žalba građana MZ Peščara", koju je potpisalo 147 građana i građanki (neromske nacionalnosti), koji su izrazili nezadovoljstvo neodgovornim ponašenjem "novopridošlih" stanovnika. Rukovodstvo mesne zajednice je, po objavljivanju "žalbe" iniciralo zajednički sastanak stanovnika koji su potpisali pomenuti dokument i predstavnika romske populacije. Na taj sastanak sam predložio da romsku zajedncu zastupaju osobe iz Saveta roditelja, a  ja sam na išao kao član Nacionalnog saveta. Pored predstavnika građana mesne zajednice koji su potpisali žalbu , sastanku su prisustvovali predstavnici policije, komunalne inspekcije, lokalne samouprave, škole, zdravstvenog centra, Centra za socijalni rad, Doma zdravlja i mediji. Tokom razgovora, prisutne sam upoznao sa stanjem u romskoj zajednici i aktivnostima koje se preduzimaju da se rešavaju njihovi problemi u Srbiji i regionu.  Zamolio sam predstavnike grupe građana  koji su imali primedbe na romsku zajednicu da nas sve upoznaju sa sadržajem žalbe. U dokumentu su navedeni realni problemi, koji se mogu rešiti, ali bilo je i primedbi koje nisu imale osnova (npr, da Romi, koji se kreću po naselju konjskom zapregom, kupe ostatke konja sa puta). Pojedinačni ekscesi počinjeni od pripadnika romske populacije su generalisani na celu zajednicu (novo prodošli stanovnici prave buku, bacaju smeće...) Predstavnici Saveta roditelja su se usprotivili što se u dokumentu navedeni problemi generalizuju na celu romsku zajednicu. Za svaki problem je odgovaran pojedinac, a ne cela zajednica! Skupu sam predložio da se formira telo, komisija ili odbor za međuetničke odnose u koji će se uključiti predstavnici građana koji su pisali žalbu, našeg Saveta roditelja i ja. To telo je imalo devet članova. Romska zajednica je imala rok od nedelju dana da popriča sa sunarodnicima i otkloni ili ublaži relane probleme ( okupljanje mladih u večernjim satima na ulici, glasno puštanje muzike...). Svi su se složili sa tim predlogom. Nakon toga sam pitao predstavnike građana koji su pisali žalbu koji su problemi građana. Svi su bili jednstveni da je to: put (nemaju asfalt ), voda (nemaju vodovod; imaju bušene bunare i nekvalitetnu vodu) i kanalizacija.
Moj cilj  je bio da pronađem zajedničke potrebe romske i neromske zajednice. Ideja puta mi je bila realna za realizaciju. Osobama prisutnim na sastanku sam rekao da ću se angažovati oko puta, ali pod uslovom da i oni aktivni učestvuju. Od njih ne tražimo novac, već njihov rad. Svi su dali potvrdan odgovor, koji su potvrdili i svojim potpisom na naknadno napravljenom anketnom listiću.
Imao sam tada problem da ubedim donatora da podrži zajednički prioritet - put. On je od mene tražio da put povežem sa decom, jer je u protivnom to neizvodljivo. Na sledećem sastanku sam pitao prisutne kakve su cipele deci kada idu u školu po kiši. Svi su rekli da su cipele prljave i da je deci neprijatno. To je bila kopča da donator može da podrži našu izgradnju puta.
Gradonačelnika sam izvestio  da se u mesnoj zajednici Peščara nazire konflikt na nacionalnoj osnovi koji može da ima nesagledive posledice (na čelu Tima za inkluziju romske dece je tada bio gradonačelnik ). On bi se mogao rešiti, ako se započne sa realizacijom zajedničkog prioriteta građana - puta. Takođe sam izneo podatak, da mi za radove možemo da izdvojimo skromnu sumu, a da ostatak treba da pokrije lokalna samouprava. On me uputio na osobu koja je bila zadužena za infrastrukturu (takođe članom Tima za inkluziju). Sa izvođačem radova definisane su potrebne radnje da se napravi put u mesnoj zajednici u dužini od 250 m: skidanje sloja zemlje/peska i poravnavanje, prelazak valjkom, posipanje tucanikom i ponovni prelazak valjkom. Sa predstavnicima romske zajednice smo se dogovorili da put mora da bude ispred kuća gde su romske i neromske porodice. U međuvremenu sam poslao dopis svim političkim strankama koje su u subotičkom parlamentu da će se na teritoriji Peščare praviti put koji je u funkciji dece i da od njih tražim podršku. Pošto niko nije poslao negativan komentar, ja sam taj gest protumačio kao podršku našoj akciji. Za ovu akciju smo obezbedili podršku građana, lokalne samouprave i političkih partija koje su tada činile  Skupštinu opštine Subotica.
Kada su mašine izašle na teren, svi građani su izašli da vide šta se dešava. Meštani, ispred čijih kuća su mašine skidale pesak/zemlju su izašli i počeli lopatama da popravljaju ono što je bager ostavio. Svi su bili uzbuđeni i radosni. Posle kratkog vremena smo rekli da odlože alat i da se odmore. Doneli smo mali stolić i osveženje. Komšije su, uz skromno osveženje, (Romi, neromi) podelili svoje mišljenje o ovim događajima.
Sa gradonačelnikom je dogovoreno da se radovi završe do 8.aprila, Svetskog dana Roma, kako bi na ovaj značajan dan za romsku populaciju bio obeležen sa četiri značajne aktivnosti. Tog dana smo imali svečanu promociju Lokalne strategije  i Akcionog plana za inkluziju romske dece u Subotici u Gradskoj kući, gradonačelnik je otvorio put, prisutni su počašćeni nacionalnim jelima koja su pripremili građani Peščare i održana je priredba na kojoj je program bio na srpskom, mađarskom i romskom jeziku. Priredbi su prisutvovali predstavnici romske zajednice, građani, predstavnici lokalne samouprave, Tima za inkluziju, Ministarstva prosvete, donator Save the Children, mediji.
Danas, u mesnoj zajednici Peščara su predstavnici romske zajednice uključeni u komisije za socijalna pitanja, obrazovanje i međuetničke odnose. Rukovodstvo mesne zajednica pruža usluge svojim sugrađanima iz romske zajednice kao i ostalim građanima. Romi su postali ravnopravni i aktivni građani. Jedan romski roditelj je uključen u Savet roditelja osnovne škole Ištvan Sečenji, u koju je  uključeno više od 100 romske dece, od kojih su 90 posto deca Roma raseljenih sa Kosova. Takođe, u pripremnom, predškolskom programu je devet godina uključen pedagoški asistent (pripadnik romske populacije) koji vodi brigu o romskoj deci koja su uključena u dve inkluzivne grupe.
Problema ima u svim zajednicama, ali se oni mogu rešavati samo putem komunikacije. Pored ovog segmenta, potrebna nam je dobra ideja za započinjanje komunikacije, dobra kopča, vreme, novac, mnogo nerava i ponekad -  politička volja.

Komentari

Dodaj Novi Pretraga

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Websajt:
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -veličina-sićušnomaloosrednjevelikoogromno
	Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."