Stranice slika i imena Jevreja Subotice

Home Subotica Οικονομία Cultura Society Vox populi Slike Archive Contact

18.03.2010

Bitku smo dobili. Hoćemo li i izbore?

Đorđe Dragojlović

Ne, nije reč ni o kakvim ratn(ičk)im manevrima, pokretima, ni o čijoj pobedi... Govorimo o Subotici, a ona spada među gradove koji u svojoj istoriji nemaju zabeležen ni jedan odistinski, hvale vredan boj, pa bi cinici izvesne orijentacije s pravom mogli zapitati čime li je onda uopšte zaslužila da joj se ime pominje u istoriji. Jer, kakav je to grad koji drži do sebe, a da se nikada oko njega - ili barem u njegovoj blizini - nisu ukrštali mačevi i koplja, praštale muškete i ostale ratne ...

Belföld | Magyar Szó Magyar Szó Az Európai Bizottság támogatja Szerbiát Mladić után EU Lopják az áramot Alkotmányellenes a tisztséghalmozás Védett lesz a szerbiai fogyasztó Szabadka | Magyar Szó Magyar Szó Melyik filmszínházat választja a három közül? Újrahasznosító központ a szeméttelepen Petíció a nőkért Törlik a polgárokat a magyar választói névjegyzékről Másra költik a bevételt Danas dnevne novine: Srbija Danas dnevne novine; vesti za 18/03/2010. Gazela (ni)je u kritičnom stanju Krivična prijava za seču platana Otvoren šalter NZS u Staroj Borči Pomoć za sopstveni posao Trgovina pijačnom robom na veliko Šuma blista, šuma peva Konkurs za najbolju dečju fotografiju Igrom za lek Unapređenje turističke ponude grada „Ala sam se uvalio“

Stranice slika i imena Jevreja Subotice

Friendship

piše: Kovács Robért

** Imena ljudi, duše koje u životu drže jevrejski duh * Izložba fotografija Ištvana Baša pod nazivom „Tradicija" * 15. decembar 2009. godine u 18 sati u „Baš kući" u Subotici

Pozivnica na otvaranje izložbe foto-panoa Ištvana Baša je stigla na starinski način, u obliku razglednice. Na izložbu subotičkog fotografa na ovoj razglednici ispred kupole velike sinagoge pozivaju Deže Jakab i Marcel Komor, graditelji jevrejske bogomolje našeg grada, i dr Izidor Milko, nekadašnji predsednik Jevrejske opštine Subotica i publicista, kao i Mikša Rot, umetnik zaslužan za vitraže ovog nesvakidašnjeg graditeljskog podviga s početka 20. veka.

Tradicija, Hagyomány, Tradition, na srpskom, na mađarskom i na engleskom jeziku, naslov je izložbe. I hebrejskim slovima je ispisana reč istog značenja: MASORET.

Ima li bolje reči da se naslovi ova izložba dvadeset i dva foto-panoa, nego što je reč MASORET?

Masoret je tradicija. Težnja Jevreja svih vremena jeste ova nedokučiva stvar: sačuvati tradiciju. Sačuvati sve u svom iskonskom obliku, u svojoj čistoti i celovitosti, bez belega koje vreme nemilosrdno ostavlja za sobom na predmetima, na ljudima, u njihovim sećanjima i na načinu življenja. Masoret je težnja da se vremenu onemogući činiti što je smisao vremena: zaborav i prolaznost. I, ako ovo imamo na umu, shvaćamo umetnički domet Ištvana Baša, jer on na ovim panoima želi sve sačuvati u svojoj originalnosti, celovitosti, čistoti i nedirnutosti. No, kako mu to polazi za rukom, kada zgrada sinagoge jeste izborana belezima vremena, traje njena beskrajno duga obnova, kako sresti gospodu Jakaba, Komora, dr Milkoa ili Rota, a da im osmeh na licu ne kvari potamnela, ili pak izbledela, gužvana stara fotografija?

Aron ha-kodeš / Az oltár Kada mi je objašnjavao da želi prirediti panoe, koji će prikazati istoriju subotičke jevrejske opštine, i da će posebnom tehnikom slike dovesti do perfekcije, u stanje u kakvom su mogle biti u vreme svog nastanka, pomislio sam da je to savim stran i čudan, svakako i ne umetnički pristup. Ali čovek i ne treba da shvati umetnost i delo prema tumačenju njegovog stvaraoca, jer posmatrač treba da oseti onu iskru što je stvarnosti dodata, i pretvara gledano u umetnički doživljaj.

Montaža i kompjuterska obrada dostižu stvaralačke domete starih majstora. Boje su jasne, tu je i slovo sa natpisa koje na pročelju sada već desetlećima fali, kroz vitraže ne prolazi hladnoća ove zime...

Panoi su višeslojni nosioci informacije. Fotografije zdanja koje su subotički Jevreji baštinili današnjici, tu su zajedno s njihovim graditeljima, korisnicima, sa svojim svakodnevnicama. To je život tog minulog dana i život današnjice. Na panoima su i višejezična objašnjenja: isečci iz novinskih članaka, planovi arhitekata, potpisi... Na panoima su lica ljudi. Na panoima su sva imena Jevreja ovog grada.

Imena. Imena onih koji su osnivači Jevrejske opštine Subotica 1775. godine. Imena svih žena, sve dece, svih muževa, udovica, lekara, zanatlija, trgovaca, neženja, kalfi i šegrta, trgovaca, advokata, predsednika, rabina i predmolitelja, stradalih u šoi... Imena ljudi uokviruju slike.

Kao na stranicama Talmuda: Mišnu prati Gemara, osnovni tekst uokviruju objašnjenja poznatih i manje poznatih rabina. I ova prateća objašnjenja su ono što je tradicija, što su ljudi činili da bi svoj identitet sačuvali. Tako, i na panoima Ištvana Baša, tu su svi ti ljudi, čuvari, nekadašnji i naši savremenici, čuvari tradicije, oni koji su živeli i sačuvali jevrejski duh u našem gradu. Imena onih koji danas čuvaju tradiciju ovih pređašnjih generacija Jevreja u Subotici, 2010. godine.

Hvala Ištvanu Bašu za njegov poseban pogled. Hvala subotičkim Jevrejima za baštinu koju su nam ostavili. Hvala masoretu - tradiciji, koja daje glas nemim slovnim znacima alefbeta: 22 slova i svi glasovi ovog sveta, i sve radosti i tuge svih ljudi, nekadašnjih i današnjih.

Glavni ulaz