Poštovani čitaoci, hteo bih da sa vama podelim moje razmišljanje o državnoj i međunarodnoj organizovanoj (ne)brizi za romsku zajednicu. Uzimajući u obzir da se intezivno ovim problemom bavim petnaest godina, imao sam prilike da sagledam položaj romske zajednice na čitavom Balkanu.

Neću vas gnjaviti zvaničnim brojkama ili nezvaničnim procenama koliko ima Roma u Srbiji, odnosno na Balkanu. Govoriću o položaju i (ne)brizi društva, jer uviđamo da se Romi dugi niz godina nalaze u bezizlaznoj poziciji, koju mnogi nazivaju "začarani krug siromaštva". Siromašni su jer su nezaposleni, nezaposleni su jer nisu školovani, a školu ne pohađaju jer su siromašni. Taj proces se generacijama neprekidno ponavlja. Desi se da neki srećnik, zbog pozitivnog uticaja okruženja ili roditelja istraje, makar se i poslednji dinar iz porodice ili šire familije potrošio na školovanje, pa izađe iz "kruga". Međutim, u 99 posto slučajeva "zaborave", odmah zaborave koren odakle potiču i pokušavaju da se utope u drugu sredinu - zajednicu, od koje očekuju blagostanje i postaju nevidljivi!

Oni koji su, u okviru državnih institucija, po opisu posla kojim se bave, zaduženi i za to primaju plate, problem Roma "stavljaju pod tepih"i samo ga gomilaju. To se radi veoma, veoma dugo, i uz prećutnu podršku njihovih nadređenih. Jer, ne vredi trošiti novac na njih, pošto rezultati neće biti ubrzo vidljivi. Na taj način se vremenom stvorio međuprostor, odnosno vakuum u komunikaciji, koji malo ko pokušava da prekine. Izolacija jednog naroda od strane većine donosi i posledicu -- samoizolaciju. Stvara se obostrani revolt, prebacivanje krivice, a problemi i dalje ostaju. Zbog raznoraznih previranja u društvu ove se pojave i usložnjavaju, narastaju.

Ovakve pojave se dešavaju u svim zemljama gde ima Roma. Analitičari iz EU predviđaju da će u ujedinjenoj Evropi pripadnici romske zajednice biti najveća nacionalna manjina. Impozantan broj od minimun 10.000.000 pripadnika romske zajdnice koji trenutno žive u Evropi  „upalio je lampicu", jer ova zajednica ima i najveće probleme. Sveobuhvatnija analiza nam daje više detalja. Ova zajednica dugo živi sa problemima koji su postali i deo kulturnog i nacionalnog identiteta. Po tome se izdvaja. Siromaštvo je jedna od prvih asocijacija na pomen imena romske zajednice.

Ako se zapitate kako neko može da se i tu razlikuje, eto mogu i to samo Romi. Nevladina organizacija „Centar za istraživanje etniciteta" iz Beograda je 2003. godine objavio rezultate svojih istraživanja. Oni su poražavajući. Na osnovu analize situacije u 593 romska naselja sa teritorije  Srbije, došlo se do zaključka da je najsiromašniji Rom šest puta siromašniji od najsiromašnijeg ne-Roma.

Svesna ove situacije, uz težnju zemalja sa prostora zapadnog Balkana da se priključe EU, međunarodna zajednica je shvatila da će Romi biti jedna od najvećih evropskih nacionalnih manjina i to sa najvećim problemima. Jedino rešenje da se ta situacija ublaži je da se zemlje, iz kojih u Evropi ima najviše Roma gastarbajtera, a koje još nisu članice ove asocijacije, nateraju da započnu presecanje našeg,  pomenutog, "začaranog kruga siromaštva". Inicijativu je pokrenula Svetska banka i Džordž Soros. Drugog februara 2005. godine su u Sofiji premijeri Bugarske, Mađarske, Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Češke, Rumunije i Slovačke potpisali "Deklaraciju o Dekadi za inkluziju Roma" koja će trajati od 2005. do 2015. godine. Tim činom su se obavezali da će u tom periodu svaka zemlja, u okviru svojih strateških dokumenata, akcenat staviti na četiri oblasti: obrazovanje, stanovanje, zdravstvo i zapošljavanje. Ovi segmenti su osnova za ravnopravani razvoj svake zajednice.

Kreatori Dekade za inkluziju Roma su bili svesni da će diskriminacija prema Romima, koja je prisutna u svim segmentima, biti jedan od bitnih faktora za otežanu ralizaciju akcionih planova. To je oblast koja mora u isto vreme da se rešava sa zacrtanim akcionim planovima u pomenute četiri oblasti. Definisani prioriteti bi trebali da u periodu od 10 godina daju vidljive rezultate. To su bila očekivanja većine Roma koji su čuli za ovaj projekat.

Međutim, prošle su četiri godne, a rezultati su slabo vidljivi, ili bolje reći nevidljivi za one kojima je to najpotrebije. Najviše je urađeno u obrazovanju. To je potvrđeno i na završnoj konferenciji u Beogradu, koja je održana početkom ovog meseca, i bila je posvećena analizi dosadašnjih postignuća u Dekadi Roma, za vreme predsedavanja naše zemlje. Konstatovano je da su u obrazovanju pokrenute aktivnosti, ali još nema adekvatnih mehanizama za praćenje rezultata.

Drugi segment koji je uzet kao prioritet, u periodu predsedavanja naše zemlje, bio je legalizacija romskih naselja. Konstatovano je da se veoma malo uradilo. I pored toga što su postojala sredstva da se izvrši legalizacija divljih naselja, lokalne samouprave nisu konkurisale! Kada su u pitanju romska naselja i neko nudi novac za njihovu legalizaciju, društvo ne reaguje. Da li je to vrsta diskriminacije? Da li je to sprečavanje da ova zajednica dobije prebivalište sa adresom, ili neko ima interes da to zemljište proda za neko zdanje koje će donositi profit?! Šta će biti sa stanovnicima koji žive na toj lokaciji? E, to je njihova briga? Preko noći dođu buldožeri ili, kao što je pre neki dan u Bloku 67 u Beogradu postavljena ograda od žice i -- problem je rešen. Na taj način se i pre sto godina društvo ograđivalo od romske zajednice. Proterivani su do prostora koji nikog ne interesuje. To je bio kraj sela ili deo gde niko nije i pomišljao da živi. Čim bi se približili stanovnicima i hteli da budu dobre ili loše komšije, tada su se svi udružili, bez obzira koje su nacionalnosti, i proterali nepoželjne.

Gde je danas, u 21. veku, ljudskost, gde su strategije i akcioni planovi? Sve je po starom! Država i javnost se ograđuju od problematike Roma. Kažu da je to briga romske zajednice, ali se samo jedna stvar zaboravlja: kako da neko postane odgovoran, da može sam da reši svoj problem, kada mu državni sistem otežava dobivanje lične dokumentacije, kada je zajednica nepoželjna kao komšija, dete koje krene u školu sedi u poslednjoj klupi, prosvetni radnici nerado, to jest neprofesionalno obavljaju svoj posao, romsko dete zbog neznanja jezika prebace u specijalnu školu, kada je neko šest puta siromašniji od najsiromašnijeg ne-Roma, kada svaki stoti doživi šezdesetu godinu, živi u nehigijenskim naseljima bez struje i vode...

Komentari

Dodaj Novi Pretraga

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Websajt:
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -veličina-sićušnomaloosrednjevelikoogromno
	Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."