Lag ba-Omer

Home Subotica Οικονομία Cultura Society Vox populi Slike Archive Contact

09.02.2012

Kako sam postao Jugosloven

Đorđe Dragojlović

Nisam oduvek bio Jugosloven, iako sam se rodio u Jugoslaviji... Koje više nema, ali to ne znači da je iz naših srca nestalo nešto što je grupa mudrosera odlučila da ima da ga nema, pa još to izvela u moru (tuđe, ne svoje, naravno) krvi. Ta Jugoslavija i danas predstavlja deo mene, deo mog identiteta. I to mi niko ne može oduzeti. ...

Belföld | Magyar Szó Magyar Szó Haladók a ligásokkal, demokraták a radikálisokkal? Megkezdte működését a Vajdasági Magyar Civil Kataszter Lényeges újdonság nélkül Félretájékoztatják a polgárokat Határozatképtelen képviselőház Szabadka | Magyar Szó Magyar Szó Mi a véleménye arról, hogy nincs tanítás az általános- és középiskolákban? Megnyitottak még egy melegedőt Hegymászók segítenek a jégcsapok eltávolításában Változatlan vizsgaidőpontok Felújították a nyugdíjasklub épületét, mégsem használhatják Danas dnevne novine: Srbija Danas dnevne novine; vesti za 09/02/2012. Registrovano 70 heroinskih zavisnika Preti opasnost od poplava Na Savi i Dunavu led lome tri broda Bez struje u prigradskim naseljima Još sedam novih opština Otvoren prvi klub za penzionere u Kaluđerici Ostavke najmanji moralni čin Ledenice najveći problem Različiti pogledi na brak Mitrovica da bude grad mladih

Lag ba-Omer

Friendship

piše: Kovács Robért

Trideset treći dan brojanja omera ili 12. maj 2009. godine tj. 18. Ijar 5769.

Ijar je drugi mesec u sinagogalnom kalendaru. Uvek ima dvadeset i devet dana. Mlađak ovog meseca prema kalendarskim pravilima može da pada samo na ponedeljak, utorak, četvrtak ili subotu. U Zodijaku ima znak bika. U subotu koja sledi mlađak ovog meseca objavljuju trojni post (post tri dana), koji počinje u ponedeljak, a nastavlja se u četvrtak i u naredni ponedeljak. Ovaj post se drži da se okaju eventualne nepravilnosti koje su učinjene u danima slavlja tokom prethodnog meseca Nisana, za vreme Pesaha.

Od praznika Pesah počinje brojanje omera. Sve dok je jerusalimsko Svetilište postojalo, od svakog hodočasnika se zahtevalo da donese snop, tj. omer na hebrejskom, novopožnjevenog ječma, tako narednih sedam sedmica ili 49 dana, a vrhunac brojanja predstavlja drugi od tri hodočasnička praznika: Šavuot (Sedmice na hebrejskom), koji pada na pedeseti dan od početka brojanja omera. U pradavna vremena ovog dana je počela žetva pšenice.

Tradicija svečanog odbrojavanja dana nastavljena je i nakon uništenja Svetilišta, sve do danas, uz odgovarajuće najavljivanje za vreme večernje molitve, a ceo ovaj period od 49 dana poznat je pod nazivom sefira (brojanje) ili omer. To je takođe postao period uzdržavanja, i smatra se neprikladnim za obavljanje venčanja, šišanja kose ili nošenja nove odeće. To je verovatno bila posledica brige u vezi s još neizvesnim ishodom žetve. U jevrejskoj tradiciji za to postoje različita tumačenja, od kojih je najznačajnija priča iz Talmuda da su hiljade učenika rabi Akive umrla za vreme tog perioda od neke bolesti (Jevamot, 62b).

Taj period predstavlja podsećanje i na druge tragedije jevrejske istorije, kao što su masakri u Rajnskoj oblasti za vreme krstaških ratova i, ne tako davno, šoa ili holokaust. No, na tri dana u periodu sefire ta sumornost može biti prekinuta. Prvi takav dan je godišnjica osnivanja Države Izrael ili Dan nezavisnosti - Jom ha-Acmaut (5. Ijar). Drugi je Lag ba-Omer, tj. 33. dan brojanja omera, na koji ograničenja ne važe: venčanja su dozvoljena, a u Izraelu se pale logorske vatre i deca takmiče u gađanju lukom i strelom. Postao je svojevrsni praznik školske omladine. Za te proslave, koje podsećaju na 1. maj i možda su sličnog porekla, postoje različita tumačenja. Tvrdi se, na pr Lag_ba-Omer_2-t imer, da je na taj dan prestala da hara bolest među učenicima rabi Akive ili da predstavlja podsećanje na dan kada je rabi Šimon ben Johaj, tradicionalno smatran osnivačem jevrejskog misticizma, umro spokojan, nakon što je svojim sledbenicima otkrio svoje tajno učenje. Treći izuzetak je 28. Ijar, koji se praznuje kao Jom Jerušalajim ili Dan Jerusalima, u znak sećanja na ujedinjenje grada Davidovog u Šestodnevnom ratu 1967. godine.

Rabi Akiva ben Josef bio je jedan od najpoštovanijih mudraca u vreme nastajanja Talmuda. Kao pobornik egalitarističkih principa i protivnik patricijskog načina života, bio je umešan u politička zbivanja. Kada je rimski car Hadrijan 130. godine naše ere uveo restriktivne mere protiv jevrejskog stanovništva, rabi Akiva je postao glavni zastupnik Bar Kohbinog ustanka. Pošto je nastavio da podučava za sve vreme ustanka protiv Rima (132-135. godina), Akiva je na kraju uhvaćen i umro je mučeničkom smrću u Kesariji.

Korišćena literatura:

1. David J. Goldberg and John D. Rayner: THE JEWISH PEOPLE, Their History And Their Religion, London, 1987.

2. Rabbi Israel Méir Lau: A zsidó élet törvényei, Tel Aviv, 2000.

3. Zsidó Lexikon, Budapest, 1929.

Komentari

Dodaj Novi

Pretraga