* 28. april 2009. godine ili 4. Ijar 5769. i 29. april 2009. godine ili 5. Ijar 5769. *

Jom ha-zikaron ili Dan sećanja je spomen-dan na sve žrtve, koje su svoje živote dale za jevrejsku državu - Izrael, da se ona izbori za pravo postojanja i samostalnost.

Dan žalosti i dan sećanja na žrtve prethodi danu radosti i vere u budućnost. Kako to slikovito i sažeto opisuje celu istoriju jevrejskog naroda! I prorok Jehezkel kaže: „... da si živa u svojoj krvi! i opet ti rekoh: da si živa u svojoj krvi!" (16, 6) Mnoge su naše žrtve. Mnogo su krvarile, ali svojim životom su nam dale život naš.

Tekst himne Države Izrael na sličan način govori o veri u život. Večita Nada spaja sve duše, da su hiljadugodišnja stremljenja zaista ostvarljiva uz veru i istrajnost. Čuda su moguća...

Naftali Herc Imber (Naphtali Herz Imber, 1856-1909), galicijski pesnik je pesmu Hatikva (Nada) napisao u Jašiju 1878. godine. Originalna verzija pesme je imala devet strofa, a izvorni naslov joj je bio Tikvatenu (Naša nada).

Na prvom cionističkom kongresu, 1897. godine, postala je himna ovog pokreta, a kasnije ju je aranžirao kompozitor Paul Benhajm (Benheim), sa muzikom zasnovanom na rumunsko-jevrejskoj narodnoj pesmi. Muziku himne je verovatno Samuel Koen (Cohen) komponovao 1888. godine. Mnogi muzikolozi tvrde da je osnova himne tema iz sinfonijske poeme „Vltava" Bedžiha Smetane (Bedřich Smetana), koju je on uzeo iz napeva sa prostora Bukovine, ili se osniva na italijanskoj pesmi „La Mantovanat" iz 16. veka, odnosno na rumunskoj „Carul cu boi".

Kasnije je tekst izmenjen više puta do konačnog oblika, koji je dobio 1948. godine, kada je nastala Država Izrael, i kada je ova pesma postala njena himna.

U sadašnjem obliku himna se sastoji samo od jedne strofe i refrena originalne  pesme. Najvažnija promena, koja se desila u tekstu je to da Jevreji više ne teže samo ka povratku u Cion (Sion), već u njemu žele stvoriti svoju slobodnu državu.

Prevod teksta Hatikve: Sve dok u našim grudima / Duša Jevreja žudi / I napred, ka istoku, /

Ka Cionu, oko gleda, / Naša nada nije još izgubljena. / Nada - dve hiljade godine stara: / Biti slobodan narod u svojoj zemlji, / Zemlji Ciona i Jerusalima.

Korišćena literatura:

1. David J. Goldberg and John D. Rayner: THE JEWISH PEOPLE, Their History And Their Religion, London, 1987.

2. Rabbi Israel Méir Lau: A zsidó élet törvényei, Tel Aviv, 2000.

Komentari

Dodaj Novi Pretraga

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Websajt:
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -veličina-sićušnomaloosrednjevelikoogromno
	Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."