Radomir Konstantinović, čovek koga komisija nije poznavala

Home Subotica Οικονομία Cultura Society Vox populi Slike Archive Contact

22.05.2012

Kako sam postao Jugosloven

Đorđe Dragojlović

Nisam oduvek bio Jugosloven, iako sam se rodio u Jugoslaviji... Koje više nema, ali to ne znači da je iz naših srca nestalo nešto što je grupa mudrosera odlučila da ima da ga nema, pa još to izvela u moru (tuđe, ne svoje, naravno) krvi. Ta Jugoslavija i danas predstavlja deo mene, deo mog identiteta. I to mi niko ne može oduzeti. ...

Belföld | Magyar Szó Magyar Szó Minden lehetséges Tomislav Nikolić Megpróbáltuk a lehetetlent Demokrata diadal Vajdaságban Fegyvert és heroint árultak Szabadka | Magyar Szó Magyar Szó Nem a teherautóké az út A hónap végéig felállhat a képviselő-testület Nagyorrúak és hüvelyknyiek Makkhetesen is csomagot osztottak Nem lehetett mindenhová eljutni Danas dnevne novine: Srbija Danas dnevne novine; vesti za 22/05/2012. Izmene saobraćaja za Spasovdansku litiju Otvorena izložba „Olivera Marković“ „Ne zovi me posebnim“ Razbiti strah od belih mantila Stara kartica se stornira, iznos prebacuje na novu „Maj - mesec čistoće“ Učenici iz Čikaga u poseti Beogradu Dani makedonske kulture u Beogradu Povređena devojčica Izložba dečjih radova u Šumicama

Radomir Konstantinović, čovek koga komisija nije poznavala

Cultura

piše: Diurnarius

U Beogradu je 27. oktobra u 83. godini preminuo književnik i filozof Radomir Konstantinović, najpoznatiji po kapitalnom delu „Filosofija palanke". Iako je delo, prvi put objavljeno 1969. godine, doživelo sedam izdanja i mnogi ga smatraju najvrednijom knjigom moderne srpske kulture, ono istovremeno nosi i epitet najmanje čitane knjige...

Radomir Konstantinović rođen je 27. marta 1928. godine u Subotici. Karijeru je počeo kao pesnik, sa zbirkom stihova „Kuća bez krova" (1951), da bi se posvetio romanu i objavio čitav niz eksperimentalnih projekata i modernih dela: „Daj nam danas" (1954), „Mišolovka" (1956), „Čisti i prljavi" (1958), „Izlazak" (NIN-ova nagrada 1960. godine) i „Ahasfer ili traktat o pivskoj flaši" (1964).
Od „Pentagrama" (1966), okreće se eseju i već u njemu se naziru ključne deonice kultne „Filosofije palanke" (1969) u kojoj je ovaj pesnik i fiolozof, praveći jedinstven esejistički amalgam, beskompromisno zasekao po baruštini provincijske svesti, uvrežene malograđanštine i krutog tradicionalizma. Na nizu primera pokazujući kako nam je gotovo sve palanačko, Konstantinović analizira stil kao najviše načelo palanke, ideal čistog siromaštva, sentimentalizam i sarkazam, ateizam, trajni infantilizam, realizam, banalnost, nihilizam tamnog vilajeta, egzistenciju kao besmislen rad, lenjost kao rad zatvorenog sveta palanke, politički vašar, ideal organske kulture, srpski nacizam, itd.
Govoreći o Srbiji devedesetih godina u jednom od retkih intervjua koji je da srbijanskim medijima Konstantinović kaže: "Da vam kažem: borba protiv nacionalizma jeste borba protiv samoće. Zašto? Zato što je samoća egzistencijska forma totalitarizma, svakog, pa i ovoga nacionalističkog s početka devedesetih godina. Ovo što vam sad kažem rekao sam pre deset godina, na početku Druge Srbije, na dan 11. aprila 1992. godine. Beogradski krug bio je krug spasonosnog prijateljstva, pa je zato, uistinu, bila privilegija naći se u njemu. Mislim na prijateljstvo, kao na privilegiju (valjda najveću od svih privilegija). Ali, ne manje, mislim i na privilegiju manjine, neodvojivu od privilegije prijateljstva. Ili, ako hoćete, na privilegiju marginalca. Zato što je marginalnost duša istorije. Druga Srbija, dakle Srbija evropska, jeste marginalna Srbija, i dan-danas, i upravo kao takva, kao marginalna, jedina moguća budućnost Srbije."
Konstantinović je 2005. godine kandidovan za počasnog građanina Subotice, ali se ispostavilo da za njega od sedam članova komisije, sastavljene od ljudi od kojih bi se očekivala izvesna mera kompetentnosti, znaju samo dvojica! Formalni predlagač je istovremeno mislio da je dovoljno obrazloženje već samo njegovo ime... Tadašnja opštinska skupštinska je, iako su brojni odbornici tražili da se predlog vrati komisiji, prihvatila odluku prema kojoj je Konstantinović ostao bez priznanja... Budalaština nikada nije ispravljena, a novih prilika sada više neće ni biti. Skandal je tada daleko prevazišao granice grada, ali one koje je trebalo, to izgleda nikada nije zanimalo.
filosofijapalanke-1

"Tiranija palanke je tiranija uvida u sve, ili tiranija ove apsolutne jasnosti i javnosti svega, napisao je Konstantinović u svom kapitalnom delu. Subotica je tom odlukom odala priznanje Konstantinovićevoj 'Filosofiji palanke' i javno se deklarisala da više nije onaj grad sa kraja 19. i početka 20. veka, kada su njeni gradonačelnici usvajali nove evropske vrednosti i promovisali napredak. Od tada do danas Konstantinovićev rodni grad tone upravo u palanački duh, depresiju koja liči na zonu sumraka, lenjost, politički cirkus, srpski nacizam, druge nacionalizme koji su logična raeakcija na većinski, osrednjost, duhovno propadanje, predvidivost, jednoobraznost", napisala je Larisa Inić povodom njegove smrti, konstatujući: "Skandaloznom odlukom, Subotica je 2005. godine odbila da proglasi Radomira Konstantinovića za počasnog građanina. I tada, kao i danas, izgovori su bili - palanački."
Da i ne znamo za lekciju istorije (i sociologije) koja nam poručuje da je palanka čardak ni na nebu ni na zemlji, ni selo ni grad, mi bismo njenu genetsku vezu sa plemenskim selom osetili već po ovoj njenoj naglašenoj vernosti jedno-obraznom, uopštavajućem stilu kao čistom poricanju svake pojedinačnosti i, time, kao pokušaju poricanja smrti, napisao je Konstantinović u svom najznačajnijem delu.

Ključne reči: Radomir Konstantinović, Larisa Inić, Pro urbe, skandalozna odluka, Filosofija palanke, Izlazak, Kuća bez krova, Daj nam danas

Komentari

Dodaj Novi

Pretraga