Oduvek je takav bio.

Trijumfuje upravo kada se svi odmaraju.

Stizale su jedna za drugom tri vredne monografske publikacije Bele Durancija ovog leta, ne dajući nam da predahnemo, da se lakom literaturom odmaramo, naslovnim stranicama tabloida da se zavaravamo i lažemo. Gađao nas je i pogađao trilingom autorskih ostvarenja u kojima dominira umetnost koja će spasiti svet. Mene bar jeste, bar ovog leta, dok sam čitao i iščitavao stranice i stranice njegovih knjiga, u kojima sam pronalazio mnogo o nama, iznova, mnogo i o sebi.

Tek što je leto započelo, a već 5. jula, na Belin rođendan, ukrcali smo se na Splav fregate Meduza, knjigu  kojom smo plovili uzburkanim morem prepušteni Belinim autobiografskim beleškama, ali prepušteni i sami sebi u uverenju da nas tamo, tamo daleko, čeka spasenje, te da će nam slabašan splav uz pokidano jedro bar nadu ponuditi. Iznova smo se prisećali onih grkih i oporih, baš mučnih godina s početka poslednje decenije minulog stoleća, u kojima se mnogo toga pocepalo, od zajedničke i jedinstvene države, pa sve do područnih, gradskih i prigradskih, fabričkih i stranačkih, rođačkih i porodičnih, ma i sopstvenih života, naših bluza i košulja, šinjela i pelerina. Valja zapamtiti, valja ne zaboraviti, zarad naše dece, naših unuka, budućnosti naše, zapamtiti ono loše, ne ponovilo se, učiti se i graditi na onom valjanom, valja nam baš tako.

Nekako, po sred leta, dok nas je kanikula na ovim panonskim pustodolinama ostavljala budne i noću, podario nam je Bela Duranci knjigu o Stipanu Kopiloviću, tek da nam olakša uzdahe. Rekli bismo „siti se Stipane", zaboravljajući pravo palanački na mnogo toga vredno, što je naš grad, naš zavičaj, mogao i može kao uzor mnogima da ponudi. Pojavila se knjiga nakon tačno dvadeset godina, kao drugo izdanje, ponudivši novo ruho, novu atmosferu, nov izgled, pogotovo novovrednije reprodukcije, nevelikog ali vrednog likovnog dela, rano preminulog slikara, koji je među prvima donosio belosvetski, pariski impresionistički vetar u naš, tada još uvek paorski, koliko i gradski zavičaj. I ova knjiga nas zapravo, žuborom Belinih reči, vodi i evropskim, ali i našim zavičajnim tokovima od pre stotinu godina. Od Bajmočke crkve, Motiva iz Bavarske, Broda na Seni, pejzaža Bačke Topole i iznova Bajmoka, Obale Dunava, ali i Primorskih motiva, Cveća i školjke, pa sve do oslikanih svodova crkve u Bajmoku, iznova smo se ovog leta družili i sa Belom i sa Stipanom.

Tek što je septembar, još uvek prevruć stigao i do nas, Bela nas je u trećoj rundi ovog leta, darivao novim literarnim udarcem, knjigom Autobiografija sa Belom Kondorom. To je knjiga o dvojici Bele, baš raritetna u ovom vremenu, koja nas neminovno zatiče i iznenađuje pre svega svojim sadržajem u kojem ćemo, kao i u prethodne dve, čitajući Durancijeve tekstove, zapravo ponovo pronalaziti sopstvene priče. Knjiga je oblikom neobična, baš kao crvena, dobro pečena cigla kojom se vredno zdanje zida, na čitavih 544 dvostubačno pisanih stranica, uz dvadesetak reprodukcija (a ko to danas ima smelosti da knjigu na toliko stranica napiše?), baš kao svojevrsna Biblija, upoznaje nas hronološki sa životom i stvaralaštvom poznatog mađarskog slikara Bele Kondora. Dugogodišnje poznanstvo i druženje dvojice Bele je sada, u dnevničkom obliku prostrto pred nama, a urezuje se duboko, koliko u zavičajni, toliko i mnogo širi likovni kodeks, kao neminovnost. Leto je na izmaku, a sa dvojicom Bele ćemo se družiti, kako biva, i najesen.

U svojim knjigama Bela se posebno zahvalio svojim najdražima, supruzi Kaći, sinu Budisavu i snaji Ani.

Bela Duranci je rođen u Baču 1931. godine. Gimnaziju je završio u Subotici, a istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 1959. godine je radio kao kustos u Gradskom muzeju. Jedan je od osnivača Likovnog susreta 1962. godine, gde je i danas stručni saradnik. Učestvovao je u formiranju Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, gde je radio do odlaska u penziju 1984. godine. Nosilac je niza domaćih i stranih priznanja za svoje stvaralaštvo, te zvanja Počasni građanin Subotice. Do sada ima objavljenih preko dvadeset monografskih publikacija, te nebrojeno studija, separata, kritika, prikaza.

Posetite po nešto od kulture, od Beograda do Pešte, i srešćete ga.

Komentari

Dodaj Novi Pretraga

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Websajt:
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -veličina-sićušnomaloosrednjevelikoogromno
	Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."