Nakon Zamenhofa, najznačajniji esperantista izvan esperantskih krugova

tekst na esperantu

Tibor Sekelj je rođen 14. februara 1912. godine u mestu  Spiŝka Sobota u Slovačkoj¹. Roditelji su mu bili Mađari, a do studija živeo je i učio u Rumuniji, Crnoj Gori i Srbiji. Pravo je studirao u Zagrebu, gde je naučio i esperanto da bi kasnije proputovao stotinak zemalja po svetu, na svim kontinentima. Umro je 23. septembra 1988. godine u Subotici, Jugoslavija².

Za razliku od drugih svetskih putnika i istraživača, osnovni cilj njegovih istraživanja nije bio metarijalni aspekt sveta, jer je on želeo otkriti i razumeti suštinu ljudske duše. Mnogobrojne su oblasti u kojima je on veoma uspešno delovao i ja ću navesti samo desetak, premda sve zaslužuju posebnu, detaljnu obradu.

Geografija

Putujući, on je već samim tim bio geograf, ali život ga je naterao da postane pravi stručnjak za geografiju i on je u tom cilju istražio i kartirao brojne do tada neistražene delove Južne Amerike, pre svega u Boliviji i Brazilu. Zbog toga je čak jedna rečica u Brazilu dobila ime Rio Tibor. Objavio je Mapu sveta (Mondmapo) na esperantu i od 1956. do 1964. godine uređivao stručni časopis Geografska revija (Geografia Revuo). Zbog zasluga na ovom polju britansko Kraljevsko geografsko društvo primilo ga je za člana.

Novinarstvo

O novinarstvu je učio tokom studija u Zagrebu, gde  je postao saradnik nekih hrvatskih listova. Jedan od njih poslao ga je kao dopisnika u Argentinu, kuda je otputovao 1939. godine. Počeo je da radi kao novinar jednog argentinskog lista i da bi napisao nesvakidašnju reportažu odlučio je da se priključi tada planiranoj ekspediciji na Akonkagvu, najviši vrh Južne Amerike (viši od 7.000 m)³. Kasnije se tokom života izdržavao uglavnom novinarskim radom, sarađujući u brojnim listovima, pre svega u Južnoj Americi⁴ i Jugoslaviji. U Jugoslaviji je pisao za brojne listove za decu, tako da sam i ja o esperantu saznao zahvaljujući nekom njegovom članku u dečjim novinama. U šezdesetim godinama postao je i televizijski novinar, snimivši za beogradsku televiziju seriju televizijskih-filmskih reportaža o Karavanu prijateljstva (putovanju kroz Afriku), za zagrebačku televiziju o istraživanju nepoznatih plemena u Australiji i Novoj Gvineji, te za novosadsku televiziju o Boliviji, Ekvadoru i Peruu. I na esperantu je bio istaknut novinar. Osim priloga za brojne listove i časopise na esperantu, tokom osam godina uređivao je Geografsku reviju, E-reviju (E-Gazeto, u početku IOE-Gazeto) od 1966. do 1972. godine (mesečni časopis - izašlo je ukupno 65 brojeva) i tokom šest godina Velo (1983. - 1988, vojvođanski esperantski list).

Alpinizam

O alpinizmu je učio u Argentini, pripremajući se i potom učestvujući u ekspediciji na Akonkagvu, popevši se tada prvi put na tu opasnu planetu. Kasnije se popeo na brojne visoke vrhove na svim kontinentima, među kojima se ističu planine u Nepalu, Meksiku, te Kilimandžaro u Africi. Njegov detaljan opis ekspedicije na Akonkagvu, u formi kjige na španskom jeziku, postao je udžbenik alpinizma u Meksiku, a u tom je smislu korišćena u još nekim južnoameričkim zemljama.

Etnologija

Tokom svojih putovanja specijalizovao se za skupljanje urođeničkih maski, kapa i instrumenata, te usmene poezije urođenika. O njoj je objavio i knjigu Ispali strelu (Elpafu la sagon), koja je objavljena na srpskohrvatskom i na esperantu. Kolekciju maski, instrumenata i kapa poklonio je Etnografskom muzeju u Zagrebu i Gradskom muzeju u Subotici, odakle je kasnije najveći deo predat muzeju u Senti (Srbija)⁵.

Muzeologija

Već u poznim godinama, tokom sedamdesetih godina prošlog veka, okončao je postdiplomske studije muzeologije na Univerzitetu u Zagrebu i odbranio doktorsku disertaciju. Zato je postao direktor Gradskog muzeja u Subotici (Srbija-Vojvodina) i profesionalno vodio muzej tokom četiri godine⁶. U to vreme je postao i sekretar Međunarodnog udruženja muzeologa, u kom je pokrenuo brojne inicijative, između ostalog i o novom tipu muzeja sa dioramama.

Političke aktivnosti

Osim drugih talenata, posedovao je sposobnost da brzo uspostavlja kontakte i utiče na političare. Tokom njegovih putovanja primilo ga je dvadesetak šefova država kojima je često davao korisne savete, upoznajući i studirajući detalje života u njihovim zemljama. Imao je susrete sa brojnim diplomatama, ambasadorima i ministrima. Vrh svoje političke aktivnosti dostigao je 1985. godine, kada je u ime Svetske organizacije esperantista (Universala Esperanto Asocio, UEA) preuzeo pripremu druge rezolucije Uneska o esperantu. Prvo je uspeo uveriti jugoslovensku vladu da predloži rezoluciju Konferenciji Uneskoa u Sofiji. Potom je mesecima radio na tome, posećujući ambasade sedam zemalja, koje su prihvatile da svojim vladama predlože da podrže rezoluciju. Konačno, u Sofiji je lično lobirao među delegacijama desetina zemalja da glasaju za rezoluciju, koja je na kraju i prihvaćena. Ovakvim njegovim aktivnostima možemo dodati i njegov višemesečni zajednički život sa indijskim filozofom i političkim aktivistom Vinoba Baveom, mnogobrojne kontakte sa poglavicama, te sa rukovodiocima gradova i regiona.

Umetnik

Osim kao književnik, Tibor se iskazao i kao slikar i vajar, što je takođe učio tokom studija u Zagrebu. U početnom periodu svog boravka u Argentini izdržavao se i slikanjem portreta, a kasnije je često sam ilustrovao svoje knjige.

Književnik

Po mom mišljenju, Tibor je najveći pisac na esperantu, posmatrano iz ugla koliko je poznat u ne-esperantskom svetu, odnosno prema broju njegovih dela prevedenih sa esperanta. Njegovo najuspešnije delo, Kumevava, sin džungle (Kumeŭaŭa, la filo de ĝangalo), prevedeno je na tridesetak jezika sa gotovo svih kontinenata, a brojna druga dela na dva do deset jezika. Originalna dela stvarao je na tri jezika: esperantu, španskom i srpskohrvatskom⁷. Ispod njegovog pera izašlo je tridesetak različitih dela, uglavnom putopisnih eseja, romana, zbirki priča i poezije. Kao i nekoliko kurioziteta. Njegova dela su imala više od stotinu izdanja na raznim jezicima. Kumevava je besumnje najuspešnije, tokom nekoliko godina bilo je čak preporučena lektira za osnovnoškolce u Japanu. Oluja nad Akonkagvom (Tempesto super Akonkagvo), kako je već pomenuto, udžbenik je alpinizma u nekoliko južnoameričkih zemalja. Kumevava je jedinstvena knjiga, koja se, kako se vidi, dopada svim generacijama, u svim delovima sveta. Na žalost, neki poznavaoci literature na esperantu nepravedno ga zanemaruju kao jednog od najznačajnijih književnika na esperantu. Brojne njegove novele nagrađivane su na Umetničkim konkursima (Belarta Konkurso), a njegova poezija, iako malobrojna, veoma je značajna i zaslužuje pažnju.

Poliglot

Tibor Sekelj je bio poznat kao poliglot. Ukupno je u pojedinim periodima savladao do visokog upotrebnog nivoa i govorio tridesetak jezika. Deset je „očuvao" i koristio do kraja života a samo je na tri stvarao svoja dela - među njima nema ni njegovog maternjeg, mađarskog, jer je smatrao da ga ne poznaje dovoljno da bi ga koristio kao stvaralac. Tokom svojih putovanja često je prevodio sa nekog od tih jezika na drugi, kao i kasnije, sarađujući sa PIF-om (Pupteatra Internacia Festivalo, Međunarodni festival kazališta lutaka, Zagreb), na prijemima, manifestacijama itd.

Esperantist

Nakon što je 1929. godine u Zagrebu naučio esperanto, ostao mu je veran do kraja života. Njegove aktivnosti u korist esperanta su izvanredne. Osnovao je desetak nacionalnih esperantskih organizacija u Južnoj Americi i Aziji i, širom sveta, pedesetak udruženja esperantista. Duže od dvadeset godina bio je član Odbora Svetskog saveza za esperanto (Universala Esperanto Asocio, UEA) i najzaslužniji za drugu rezoluciju Uneskoa koja je 1985. godine pozitivno tretirala esperanto. Trećinu svojih dela napisao je na esperantu. Autor je nebrojenih članaka za listove na esperantu širom sveta, a uređivao je Geografsku reviju, E-gazeto i Velo. Međutim, njegov revolucionarni rad za esperanto vezuje se za osnivanje i vođenje Međunarodnog instituta za ozvaničenje esperanta (Internacia Instituto por Oficialigo de Esperanto, IOE), koji je lansirao slogan Pli bona la praktiko, ol 100 hora prediko (Od vežbe ništa bolje, a propovedima široko je polje), založivši se za otvorenije aktivnosti esperantista. U okviru toga posebno se angažovao na planu turizma organizujući brojne manifestacije i autobuska putovanja po svetu. Čini mi se ipak da je najznačajniji rezultat tog angažovanja bilo pokretanje PIF-a u Zagrebu, te nedugo posle toga, osnivanje Međunarodnog centra za usluge u kulturi (Internacia Kultura Servo)⁸. PIF postoji i danas, nakon 44 godine, te svake godine dodeljuje nagradu „Tibor Sekelj" za najhumanističkiju poruku. Njegovo intenzivno angažovanje u okviru IOE značajno je uticalo na promenu klasičnog neutralnog esperantskog pokreta, s jedne strane na planu praktične upotrebe (kao u kulturi i turizmu), te s druge strane u elastičnijem konceptu neutralnosti koji je sledio TEJO (Tutmonda Esperantista Junulara Organizo, Svetska organizacija esperantske omladine).

Obrazovanje

Sekelj je uticao i na pedagoški, obrazovni koncept esperanta. Zahvaljujući njemu, u sedamdesetim godinama u Kini je pokrenut prvi televizijski kurs esperanta. Autor je nekoliko udžbenika esperanta (Curso fundamental de esperanto del maestro Tibor Sekelj para los países iberoamericanos, Meksikio 1970, Eldonis Junulara Esperanto Asocio de Meksikio /Osnovni kurs esperanta nastavnika Tibora Sekelja, za iberoameričke zemlje, Meksiko 1970, Izdavač Savez esperantske omladine Meksika; Kurso de Esperanto - laŭ aŭdvida struktura metodo /Kurs esperanta prema audiovizuelnoj strukturalnoj metodi/ izlazio je od 1966. godine u obliku posebnih listova /kasnije je objedinjen u celinu/; autori su bili Antonije i Tibor Sekelj, a ilustracije su uradili Aleksandar Klas i Koloman Novak - ovo izdanje postojalo je i u formi dijapozitiva, filmskih isečaka).

On je vodio nebrojene kurseve esperanta svuda kuda je putovao, a između ostalog doprineo je poboljšanju udžbenika esperanta prema zagrebačkoj metodi.

Avanturist

Iako to nikad nije bio njegov cilj, za javnost, pre svega izvan redova esperantista, najprivlačniji aspekt njegovog života bio je njegov avanturistički karakter. U potrazi za suštinom ljudske duše susretao se sa svakovrsnim ljudima u najnepristupačnijim delovima sveta. Susreo je i proučavao brojna plemena u prašumama Brazila i Nove Gvineje, običaje, način života i filozofiju tada nepoznatih naroda i etničkih grupa u Aziji i Africi i u brojnim prilikama se, nastojeći da se približi ljudima nepoverljivim prema belcima, nalazio u životnoj opasnosti. Na esperantu o tome govori pre svega u knjizi La mondo de travivaĵoj (Svet doživljaja), koja je besumnje dobra osnova za produkciju napetog filma o životnom putu često zanimljivijem od zapleta u filmovima o Indijana Džonsu. Na žalost, esperantisti nisu pokušali uveriti velike televizijske kompanije da snime film ili seriju o njegovom životu.

Druge oblasti

U oblasti obrazovanja Tibor Sekelj je održao između 7.000 i 8.000 predavanja, najčešće praćenih dijapozitivima sa njegovih putovanja, autor je bezbrojnih članaka, među kojima je mnogo i onih o esperantu u različitim nacionalnim listovima, stotinama puta je intervjuisan od strane novina, radio i televizijskih stanica na raznim jezicima i u svakoj je prilici govorio i o esperantu. Gde god se našao nastojao je svojim aktivnostima i u svojim predavanjima uticati na ljude da shvate njegovu jednostavnu životnu filozofiju: čovek kao individua najvredniji je stvor u svojoj okolini, koju najbolje poznaje, bez obzira na svoje poreklo ili obrazovanje (to besumnje na najbolji način izražava njegovo delo Kumevava), a čovek kao društveno i kulturno biće proizvod je čitavog čovečanstva jer se u svim njegovim svakodnevnim aktivnostima zajedno pojavljuju proizvodi stvoreni od različitih naroda (imao je običaj da to ilustruje stolom za obedovanje, objašnjavajući da je svaki deo pribora za jelo smislio neki drugi narod, da je svako jelo prvo kultivisao i razvio drugi narod i da se već samo za stolom susreće nekoliko desetina kultura). Zato je za njega svaki čovek bio poštovanja vredan pojedinac, a sve što imamo rezultat je nastojanja svih naroda i kao takvo pripada svima. Nema nikakve sumnje da ova humanistička filozofija još nije shvaćena i da je veoma potrebna današnjem društvu opsednutom posedovanjem i okrenutom profitu...

Mnoge od njegovih aktivnosti i njegovih dela nisu ovde pomenuti iako zaslužuju pažnju. Značajan je zadatak sadašnje generacije esperantista detaljno istražiti Tiborov život i objaviti knjigu o tome. Nadam se da će UEA povodom stote godišnjice njegovog rođenja proglasiti 2012. Godinom Tibora Sekelja⁹, što bi inspirisalo esperantiste širom sveta da aktivnosti posvete najznačajnijem esperantisti nakon Zamenhofa i eventualno pokrenu koordinirani rad na sveobuhvatnoj monografiji o njegovom životu.

(Prevod teksta koji je originalno objavljen u junskom broju časopisa Esperanto, zvaničnog organa Svetskog saveza za esperanto, donosimo uz dozvolu autora)

Objašnjenja (autoru su promakle neke omaške, a ostalo su dopunski podaci urednika):

⁰ Zlatko Tišljar je dugogodišnji esperantist, direktor Međunarodnog centra za usluge u kulturi

(Zagreb), prijatelj i saradnik Tibora Sekelja; danas živi u Mariboru, sekretar je Evropskog saveza za esperanto (Eŭropa Esperanto Unio);

¹ Spiška Sobota (Spišská Sobota) je u to doba bila samostalno mesto, u Austro-Ugarskoj. Danas je u Slovačkoj i najstariji je deo mesta Poprad. Na rodnoj kući Tibora Sekelja je spomen-ploča, poklon Subotice;

² Sekelj je umro 20. septembra, pogreb na Bajskom groblju u Subotici bio je 23. septembra, u Aleji zaslužnih građana, uz najviše gradske počasti (godinu dana ranije dobio je gradsku nagradu za životno delo);

³ U vreme Tiborovog uspona smatralo se da je Akonkagva viša od 7.000 metara, ali današnji podaci govore o „samo" 6.962 metra...

⁴ Gotovo je nepoznato da je Tibor Sekelj u Argentini pokušao izdavati vlastiti časopis, na španskom jeziku, Rutas (Putevi). Nije mi poznato da li u Evropi postoji neki primerak ovog časopisa, nije ga imao ni Tibor. U argentinskoj nacionalnoj biblioteci postoje tri broja, verovatno jedini koji su i izašli: prvi, 15. septembra 1943. godine, drugi, mesec dana kasnije (oba na 32 strane, u crno-beloj štampi, korice u koloru), te treći, dvobroj (novembar-decembar, na 16 strana);

⁵ Tibor je deo zbirke koja je ostala u Subotici želeo pokloniti gradu, o čemu je nakon njegove smrti postojao i ugovor grada i njegove udovice. Na žalost, grad dugo nije preduzeo ništa, pa je na kraju (deo?) zbirke poklonjen muzeju u Senti;

⁶ Kada je trebao postati direktor Gradskog muzeja u Subotici ispostavilo se da Tibor nema odgovarajuću stručnu spremu: bio je diplomirani pravnik, a statut ustanove je predviđao da direktor može imati završene fakultete brojnih struka, ali ne i pravni... Statut je na kraju promenjen, Tibor je od 18. septembra 1972. godine do jeseni 1976. bio direktor, ali je stalno bio pod pritiskom jer „nema odgovarajuće škole". Zato je u Zagrebu upisao postdiplomske studije i 13. novembra 1976. godine (dakle, kada je već napustio muzej) odbranio magistarski (ne doktorski) rad „Etnografski muzej za budućnost";

⁷ Koliko mi je poznato, postoji jedan izuzetak. U Subotici je 1980. godine na mađarskom jeziku objavio knjigu A világjáró vadász (Svetski putnik, lovac), malo monografsko delo o životu i delu Oskara Vojnića (Vojnich Oszkár), čija kolekcija čini osnovu vanevropske zbirke subotičkog Gradskog muzeja;

⁸ Tragom takvih ideja Tibora Sekelja nastao je i Međunarodni susret narodnih ansambala u Torunju (Międzynarodowe Spotkanie Kapel Ludowych), koji se organizuje od 1980. godine, na kom su zvanični jezici poljski i esperanto (subotičke grupe su sedam puta učestvovale na ovom susretu);

⁹ Zlatko Tišljar je i zvanično pokrenuo inicijativu da Svetski savez za esperanto 2012. proglasi Godinom Tibora Sekelja.

Komentari

Dodaj Novi Pretraga

Anonimus  - re: tajekosztato - informacija   |212.200.52.xxx |18-12-2011 08:12:26 DIETRICH GYULA napisa: Bio sam nekada GHULIANO DIETRICH, stare- njem GHULIO. Izvodio sam esperanto pesme učestvovao u Novom SADU, bELOJ pALANCI KAO I U okolnim mestima. Pratio sam sa harmonikom esperanto hor kada smo imali centralnu proslavu u Senti, i više puta u Subotici. Na mnogim predavanjima kada je uvaženi gospodin TIBOR SEKELJ držao predavanja, u pauzi između celina sam nastupao, većino ovih predavavanja vodio je ĐORĐE DRAGOJLOVIĆ tada predsednik. Posedujem dokumentaciju koju sam nasle- dio od starijih MALUŠEV, ŠANTA kao i od GRABAREVIĆA. U porodici više ih je bilo koji su učili, bili aktivni u esperanto pokretu. Ija sam bio vrlo aktivan, bila su to vrlo pitoma vremena, kada smo ve- rovali da će jezik uvesti u škole,ima- li smo klub, mlade dobre pedagoge.Bilo je izleta, više uvažavanja i toleranci- je. SALUTON kaj GHIS LA REVIDO. dgy POSTOJI I PLAKAT O NASTUPIMA Odgovor | Citat

DIETRICH GYULA  - tajekosztato - informacija     |212.200.52.xxx |16-07-2011 07:49:56 Bio sam nekada GHULIANO DIETRICH, stare- njem GHULIO. Izvodio sam esperanto pesme učestvovao u Novom SADU, bELOJ pALANCI KAO I U okolnim mestima. Pratio sam sa harmonikom esperanto hor kada smo imali centralnu proslavu u Senti, i više puta u Subotici. Na mnogim predavanjima kada je uvaženi gospodin TIBOR SEKELJ držao predavanja, u pauzi između celina sam nastupao, većino ovih predavavanja vodio je ĐORĐE DRAGOJLOVIĆ tada predsednik. Posedujem dokumentaciju koju sam nasle- dio od starijih MALUŠEV, ŠANTA kao i od GRABAREVIĆA. U porodici više ih je bilo koji su učili, bili aktivni u esperanto pokretu. Ija sam bio vrlo aktivan, bila su to vrlo pitoma vremena, kada smo ve- rovali da će jezik uvesti u škole,ima- li smo klub, mlade dobre pedagoge.Bilo je izleta, više uvažavanja i toleranci- je. SALUTON kaj GHIS LA REVIDO. dgy Odgovor | Citat

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Websajt:
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -veličina-sićušnomaloosrednjevelikoogromno
	Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."