Poštovanje za stvaraoca Lifku predstavlja oslonac

Home Subotica Οικονομία Cultura Society Vox populi Slike Archive Contact

09.02.2012

Kako sam postao Jugosloven

Đorđe Dragojlović

Nisam oduvek bio Jugosloven, iako sam se rodio u Jugoslaviji... Koje više nema, ali to ne znači da je iz naših srca nestalo nešto što je grupa mudrosera odlučila da ima da ga nema, pa još to izvela u moru (tuđe, ne svoje, naravno) krvi. Ta Jugoslavija i danas predstavlja deo mene, deo mog identiteta. I to mi niko ne može oduzeti. ...

Belföld | Magyar Szó Magyar Szó Haladók a ligásokkal, demokraták a radikálisokkal? Megkezdte működését a Vajdasági Magyar Civil Kataszter Lényeges újdonság nélkül Félretájékoztatják a polgárokat Határozatképtelen képviselőház Szabadka | Magyar Szó Magyar Szó Mi a véleménye arról, hogy nincs tanítás az általános- és középiskolákban? Megnyitottak még egy melegedőt Hegymászók segítenek a jégcsapok eltávolításában Változatlan vizsgaidőpontok Felújították a nyugdíjasklub épületét, mégsem használhatják Danas dnevne novine: Srbija Danas dnevne novine; vesti za 09/02/2012. Registrovano 70 heroinskih zavisnika Preti opasnost od poplava Na Savi i Dunavu led lome tri broda Bez struje u prigradskim naseljima Još sedam novih opština Otvoren prvi klub za penzionere u Kaluđerici Ostavke najmanji moralni čin Ledenice najveći problem Različiti pogledi na brak Mitrovica da bude grad mladih

Poštovanje za stvaraoca Lifku predstavlja oslonac

Cultura

piše: Đorđe Kuburić

Kosta Gavras, dobitnik nagrade "Aleksandar Lifka" Festivala evropskog filma na Paliću , autor filmova Kupe za ubice, Z, Priznanje, Opsadno stanje, Nestao, Muzička kutija...

On je „velika metafora evropskog filma, Grk sa francuskim domicilom, dobrovoljnim kreativnim egzilom u Holivudu i odlučnošću da sačuva evropsko filmsko nasleđe i stvara nezavisne filmove namenjene celom starom kontinentu", smatra kritičar i reditelj Dinko Tucaković, moderator ovogodišnjih okruglih stolova Festivala i zaključuje: „Život za film, i to kako dobar evropski film".

Gavras nije u mogućnosti da bude gost ovogodišnjeg Festivala, ali zato u intervjuu našem saradniku (objavljenom i u Festivalskim novinama) govori o Lifki, političkom biću koje gaji, (ne)postojanju raja na zapadu, kultnom delu Z, i odnosu Evrope i Amerike.

S obzirom da ste laureat najznačanijih filmskih nagrada - Oskar, „Zlatna palma", „Zlatni globus".... koliko vam je značajno priznanje „Aleksandar Lifka" kojim ste nagrađeni na Festivalu evropskog filma?

Svaka nagrada donosi slavu, zbunjenost i opasnost čiji rezultat mogu biti samoproširenje i narcisoidnost sineaste koji dobije ovu nagrdau. Rado sam prihvatio nagradu Aleksandar Lifka jer ime ovog sineaste u meni priziva vrline: talenat, skromnost, rad i veliku radoznalost koja ga je odvela u više evropskih zemalja. Moje poštovanje za čoveka i stvaraoca Lifku predstavlja oslonac za bavljenje filmom.

Smatraju vas rodonačelnikom tzv. evropskog političkog filma. Svi vaši filmovi su politički angažovani. Da li je politika Vaša sudbina?

Roland Bart je napisao: „Ceo film je politika. Ima politike u svakom filmu. Možemo politički analizirati sve filmove". Mnogo pre njega, Aristotel je napisao: „Ljudi su politička bića jer imaju reč koja dozvoljava da se spoje pravedno i nepravedno".

Kao i mnogi evropski reditelji, i vi ste radili u Holivudu. Kako vidite razliku između evropskog i američkog, naročito holivudskog filma?

Ima mnogo više krekera, slatkiša i soda-voda na tacni na američkom snimanju nego kod nas u Evropi, i mnogo sveta, takođe. Ali i tamo takođe treba ista strast, talenat i odlučnost iza i ispred kamere da bi se napravio dobar film.

Vaš poslednji film "Raj je Zapad" jeste priča o emigrantu Elijasu, nekoj vrsti savremenog Odiseja, koji želi da se domogne Pariza. Nije li ova priča, u izvesnom smislu, i autobiografska?

"Raj je Zapad" nije autobiografski film. Bio sam legalni imigrant sa vizom. Ali moje iskustvo imigranta "bez para" bilo je odlučujuće da bi se napravio film na ovaj način, a ne na neki drugi. Kao i za ličnost u filmu, moja Amerika je Francuska.

Vaš znameniti film Z doneo vam je svetsku slavu. Kako, danas, nakon višedecenijske distance, gledate na ovo delo?

Snimati film Z bilo je delovati. Kao i snimati moje druge filmove. Delovati, to je biti ceo u ljudskoj mešavini i ispričati ono što vidim i osećam. Z ima 41 godinu. Filmovi, kao i ljudi, umiru, nestaju. Dirnut sam i neveran što čujem one koji su nedavno gledali Z svuda gde idem po svetu, i kažu mi da ga smatraju aktuelnim. To takođe rastužuje zbog stanja naših društava.

Koga poznajete od srpskih sineasta?

Vidimo malo srpskih filmova u Francuskoj, a međutim, Pariz je grad gde se može videti najviše filmova iz sveta. Dobro poznajem rad Emira Kusturice, poslednje delo Vladimira Perišića i dosadašnje radove Gorana Markovića i Gorana Paskaljevića.

Kosta (Costa) Gavras, skraćeno od Constantinos Gavras (grčki: Κώνσταντινος Γαβράς) rođen je 13. februara 1933. godine. costagavrasz03 Francuski je sineast grčkog porekla, najpoznatiji po filmovima sa otvoreno političkim temama, od kojih je najčuveniji triler specifičnog ritma, Z (1969). Veći deo njegovih filmova snimljen je na francuskom, a počev od filma "Nestao" (Missing,1982) neki su snimljeni na engleskom. My mother used to say stay away from politics, because my father went to prison. But we can't not be involved. By not taking a position, you take a position. (Majka mi je rekla da se držim dalje od politike, jer mi je otac bio u zatvoru. Ali mi ne možemo biti po strani. Ostajući bez stava, mi izražavamo stav, rekao je svojevremeno Gavras).