Prva velika imperija u istoriji čovečanstva bila je obeležena čuvenim rimskim limesom. On je sezao samo do onih krajeva u kojima je uspevala vinova loza. Kako je naša uža domovina dala ništa manje nego sedam rimskih careva, s pravom možemo smatrati da su njena klimatska, pedološka, meteorooška svojstva bila, kako onda, tako i danas, veoma pogodna za uzgajanje ove važne biljne kulture. Prve vinograde moramo zahvaliti caru Probu i negovom poznavanju fruškogorskih obronaka.

Da bi se namenski i svrsishodno uzgajala vinova loza potreban je visok stepen civilizacijskog dosega. To proizlazi iz same prirode i tehnoloških zahteva neophodnih da bi iz zrna kao produkt nastalo piće, koje razgaljuje čovekovu dušu i telo. Vinova loza daje plod tek treće godine uzgajanja, što znači da je preduslov uzgajanja stacionarni, a ne lutalački način života. Tehnologija proizvodnje, držanja i odlaganja podrazumeva iskustvo i znanje. S malo samokritike može se kazati da kod nas i do dana današnjega ima loših navika u pogledu čuvanja i držanja vina. Tako kompleksan proizvod u davnim vremenima i nije bio dostupan širim masama. Stara literatura ne obiluje opisima stanja zloupotrebe vina. Psihopatološke slike i psihijatrijske bolesti su nastale demokratizacijom i omasovljenjem produkcije, zbog lakše dostupnosti većih količina vina osobama koje pokazuju skonost stvaranju zavisnosti. U stvari je otkriće proizvodnje šećera za masovnu upotrebu omogućilo zloupotrebu

Petar Bokun u mladjim danima

proizvodnje i stvaranje takozvanih "malih" vina. Setimo se priče "Glava šećera" koja nam govori da je u našim krajevima, pre samo jednog veka, šećer bio dragocenost i nikom nije padalo na pamet da ga upotrebi u proizvodnji vina.

Da je vino oduvek smatrano plemenitim pićem indirektno se može zaključiti iz biblijskih tekstova, gde se ono po važnosti poistovećuje s krvlju. Njegova upotreba u liturgiji takođe govori o važnosti koju mu je narod pripisivao. Ono prati običaje od kolevke, kad se rođenje deteta zalije, kad pokaže svoj euforički efekat, razgali i usreći događaj nastavka vrste. Običaj pijenja prilikom smrti, ima efekt na psihu da stvori zaborav i ubedi nas, da smo samo trenutak na ovom svetu.

Neprevaziđen je efekat alkohola na socijalni život. Naš narod tradicionalno mnogo blagonaklonije gleda na ljude koji piju zajedno. Tako su nastale kafane, birtije, seoske krčme, oštarije, gostione, dok je sumnjičav prema takozvanim solodrinkerima, koji piju sami. Pogledamo li u biografije nacionalnih velikana uočićemo, da su često bili krčmarska deca, koji su postali cvet srpske inteligencije. Roditelji su shvatili da se od prodaje plemenitog napitka može, kao i od prodaje svake strasti, živeti. Usamljeni pijanci su produkt novovekog načina života, koji favorizuje samce i individualni život, na uštrb zajedništva, koji je milenijumima bio osobina naših predaka. Poslednje porodične zadruge nestale su kod nas tek nešto pred Drugi svetski rat. Mnoge naše ugledne familije stekle su imetak kao vinarski trgovci. Rodnost vinograda na vršačkom bregu diktirala je cenu vina celoj austrijskoj carevini, a vina iz ovih krajeva visoko su se kotirala na evropskim dvorovima. Iločki traminac se točio prilikom krunisanja britanske kraljice Elizabete.

Kultura vina pripada pozitivističkom pogldeu na svet. Ona simbolizuje ljubav, poeziju, vedrinu, razigranost, za razliku od kulture piva gde dominira flegmatična nezainteresovanost, pastozni habitus, dežmekasta debeljuškastost i slabija seksualna zainteresovanost, dok kult rakije angažuje reptilni mozak u čoveku, pobuđuje agresiju, plahovitost, snizuje više psihičke funkcije, pa zbog toga ljudi pod njenim uticajem brže reaguju nego što misle. Medicina i narodno iskustvo saglasni su da je kod vina najvažnija reč: "Umerenost". Nigde, kao kod pijenja vina, to ne dolazi toliko do izražaja. Svako preterivanje se negativno odražava, kako neposredno u formi akutnog alkoholizma, tako i dugoročno, s kliničkim slikama hroničnog alkoholizma, od upale živaca do delirantne psihoze. Savremeni način života u stalnom stresu, bez mogućnosti opuštanja, doveo je do crno-belog pogleda na pijenje. Istina je uvek negde po sredini. Niti je alkohol crni đavo, niti je bezazlen. Zato će s jedne strane biti neophodan stimulans da se neko ohrabri i pristupi, recimo osvajanju voljene osobe, dok će neko drugi naći utočište za poraz, u trci zvanoj život u potrošačkom društvu.

Iako se često susrećemo s negativnim posledicama koje alkohol ostavlja na telo i dušu, ne možemo zatvarati oči pred širinom njegovog uticaja na dnevni život. Razumljivo da je on bio manji, dok je čovek kopao zemlju, a daleko je pogubniji dok taj isti čovek vozi brza kola, čije konjske snage nisu u srazmeri sa pameću šofera. Kroz kult i negovanje vinarstva, kojemu je u osnovi regionalizam, može se postići mnogo na jačanju grupnog identiteta, tako ugroženog od mondijalističkih ideologija. Kultura vinogradarstva je jedna od spona koje nas mogu povezati sa svetom, jer je pijenje vina, globalno gledajući u usponu. Iz toga se razvio čitav kult pravila ponašanja i etikecija. Po načinu pijenja i poznavanju vina prepoznaje se pripadnost društvenoj grupi, daleko više nego po odevanju, specijalističkom znanju ili klasnom poreklu. Na Balkanu, smenom ideologija, svaka generacija sve započinje ispočetka, pa je i vekovna tradicija gajenja vina pretrpela značajne štete. Neophodno je da se vratimo korenima, sačuvamo ono što je vredno u našoj nacionalnoj tradiciji, ali i da pristupimo osavremenjivanju svih aspekata kultiviranja vina, od proizvođača, do enologa, pa sve do psihijatra. Tako ćemo moći dati realnu sliku prednosti i mana, koje konzumacija ove plemenite tečnosti nosi od pamtiveka.

Bogatstvo vinskih sorti grožđa treba oplemeniti savršenim tehnološkim postupcima, poštovati ekološke principe i naša će vina ponovo stati uz bok najboljim evropskim vinima.

Koliko se ceni vino govori uzrečica M. Smoje: "Ne razumin čovika koji prodaje vino. Pa šta vridnije može od njega kupiti?"

Vina su u svakom kraju prilagođena prehrani. Treba u načinu pijenja poštovati običaje kraja. Neka vina traže fine, uske, male čaše, dok druga najbolje prijaju iz bukare. Neki se drže pravila da plavušama serviraju svetla, a crnkama crna vina.

Vino zahvaljuje svoju popularnost činjenici da se jako upliće u psihoseksualni život. Stvaranjem euforičnog raspoloženja snižava kočnice i ubrzava zbližavanje polova. Direktno pojačava želju, a u prvo vreme i potenciju. Odvezuje jezik i ne kaže se zalud da je u vinu istina. Sve je više "stručnjaka" za vina, tako da umesto biblioteka, malo-malo pa - vinoteka.

Da stvari u pijenju ne bi otišle predaleko treba se povremeno testirati apstinencijom od šest nedelja. Ako Vam kroz to vreme organizam ne "traži" alkohol možete sebi priuštiti čašu za ručak, čašu za večeru. Nazdravlje!

Komentari

Dodaj Novi Pretraga

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Websajt:
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -veličina-sićušnomaloosrednjevelikoogromno
	Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."