Konglomerat raznovrsnosti

Home Subotica Οικονομία Cultura Society Vox populi Slike Archive Contact

30.07.2010

Legeurópaibbnak lenni

Németh János

Tíz éve ítéli oda az elismerést egy belgrádi külvárosban bejegyzett civil szervezet. Eddig csupán demokraták, illetve európai mércékkel mérve is demokratikus elveket valló politikusokat tüntettek ki ezzel az elismeréssel. Legeurópaibb lett így elsőként dr. Zoran Đinđić, majd később Desimir Tošić, dr. Dragoljub Mićunović és mások is. Figyelemmel kísértem, persze, a díj odaítélése körüli ceremóniákat, a kommentárokat, hiszen ebben az országban minden apróságra, így a részletekre is oda kell figyelni. Elvégre az ördög éppen azokban a bizonyos részletekben rejtőzködik. Nem beszélve arról, hogy itt minden, de mindennek az ellenkezője is megtörténhet. Az ezzel kapcsolatos esélyek teljesen ...

Belföld | Magyar Szó Magyar Szó Fütyülővel a korrupció ellen Pártérdekek fölényben Tadić ne írja alá! Dinkić: Bér- és nyugdíjfeloldás Šoškić átvette Jelašićtól a bankkormányzói tisztséget Szabadka | Magyar Szó Magyar Szó Csődbe ment a Fidelinka Csak a karbantartásra jut Adóbevallás – nem átverés VÁLTOZIK AZ ÚTVONAL Stratégiai partnert keresnek Danas dnevne novine: Srbija Danas dnevne novine; vesti za 30/07/2010. Novo zemunsko šetalište Foto konkurs „Bahato parkiram“ Mila spremna za usvajanje Tri vikenda dobre zabave I Beograd ima Titovog fiću Donacija Roditeljskoj kući Besplatna škola tenisa na Paliluli Delegacija Komore italijansko-srpskih privrednika u Pirotskom okrugu Leskovčani traže stari način upisa u osnovne škole Opljačkana fabrika „Mačkatica“ u Surdulici

Konglomerat raznovrsnosti

Cultura

piše: Đorđe Kuburić

Projekcijom turskog filma Sloboda na tren, debitanskim ostvarenjem Araša Riahija, sinoć je (subota, 18. jul) počeo šesnaesti Festival evropskog filma na Paliću. Radi se o vrlo pristojno reralizovanom ostvarenju -- koje tematizuje ilegalnu imigraciju iz Irana u Tursku -- obremenjenim tragikom i humorom. U sred projekcije nahrupila je kiša, tako da drugi po redu, izraelski film Izgubljena ostrva, u režiji Rešefa Levija nije ni prikazan.

Dosadašnjih petnaest izdanja ovdašnjeg filmskog festivala jesu respektabilna referenca. Naime, Festival, oformljen u najnezgodnije moguće vreme i dalje traje, što je u Srbiji paradoks. Ne samo da traje, već i raste. Neka raste. I treba (još) da poraste. Ali, treba mu potpora. Ionako ne prevelik budžet okrnjen je za trećinu. Finansijske okolnosti, dakle, i nisu baš najspokojnije, no direkcija Festivala najavljuje da se to neće primetiti, pogotovo ne u programskim sadržajima, u čijih će devet segmenata biti prikazano sedamdesetak filmova.

Glavni, takmičarski program sadrži četrnaest igrenjaka, poetički i estetički raznovrsnih (potpisnik je neke već i video), a kakav će im biti najmanji zajednički sadržatelj, videćemo. Selektor Nikolaj Nikitin do sada je, uglavnom, znao šta radi. I ove godine će na Letnjoj pozornici biti prikazan aktuelni kanski laureat. Bela traka (Austrija / Francuska / Nemačka / Italija), kao poslednji, četrnaesti film, koji zatvara Festival.

Petar Mitrić je svojim izborom u sekciji Paralele i sudari najavio seriozni i sineastički uzbudljiv konglomerat raznovrsnosti (mahom srednjo)evropskih kinematografija, a isti selektor pripremio je još jedno zavodljivo pojavljivanje Mladih autora Evrope, čiji filmovi mogu da se, ekskluzivno, ovde pogledaju s obzirom da je njihova promocija tipično festivalska. Upravo brojnost i živopisnost pobočnih programskih ciklusa, kao i njihova permanentna regeneracija, čine ovaj Festival toliko posebnim. Uz, već, ustoličeni,

Ken Russel na Paliću

Underground Spirit, ovog leta, kao naročito intrigantan, doima se segment Ekološki dokumentarci, čiji ne baš inventivan naslov referiše o određenom nivou pozitivne globalne svesti koja se u ovom arealu zapatila, a možda je nekom bilo zanimljivo da se podseti i pojedinih naslova koji su bili prikazani pod firmom Srpski film u tranziciji. Ova dva narečena programa, zapravo su podrška odgovarajućem broju okruglih stolova -- posvećenim, naravno, ekologiji i tranziciji -- koji će biti upriličeni ovog leta na Paliću. Tako, modus sociopolitičke svesti, koji je itekako interaktivan sa umetničkim pretpostavkama sineastičkog izričaja, uzorno se postvaruje ovde i sada. Kad smo već pri tome, tek na prvi pogled paradoksalna je činjenica da se u gradu bez bioskopa održava uspešan filmski festival. Prvo, tranzicija se, kao i sve u Srbiji, događa specifično i poprilično naopako. Drugo, ovdašnji festival se, u međuvremenu, u filosofskom smislu, odredio kao stvar za sebe, bez ikakve veze sa bioskopskim okolnostima, što su -- opet u međuvremenu -- postala sinonim za holivudske projekte, sa kojima, je l', ova manifestacija nema nikakve korespondencije.

Dobri duh Palića jeste sintagma kojom bi bilo moguće označiti stanje stvari prisutno za vreme održavanja Festivala. U taj dobri duh svakako spada i kosmopolitska atmosfera što osvežava jezerski open air. Uvek se može sresti neka relevantna faca, sa kojom je moguće ležerno proćaskati, ali i ozbiljno popričati. Ken Rasel (koji je prilikom svečanog otvaranja apsolutno šarmirao publiku) i Miki Manojlović (pojaviće se za koji dan) bitne su zvezde evropskog filma. Alberto Barera (negdašnji direktor venecijanskog festivala), kao predsednik žirija, takođe emanira određenu težinu. A ima ih, a biće ih još.

Komentari

Dodaj Novi

Pretraga