Zašto je Trenchtown, ovde i sada, važan? Zato što se dešava ovde i sada. U ovom arealu koji se, polako, tromo, ali nezaustavljivo, oslobađa imidža ravnodušnosti i inertnosti. A slika je takva jer je ponuda, makar u kontekstu popkulturoloških događanja, isuviše skromna za grad ovakvog gabarita i potencijala. Zato je tu FOKUS (da ga nema, valjalo bi ga izmisliti), čiji aktivisti nastoje da odstrane narečenu fenomenološku brljotinu.

Bio je solidnog rasta zvuka, bilo je svedenog rejva, a na glavnoj bini smenjivale su se neafirmisane i poluafirmisane (takve će, kanda, i ostati), grupe, u koje se ne razumem, kao što se ne razumem ni u Eda Maaaajku (kome majku!?) No, ono što me je privuklo, jeste nešto što nisam smeo da propustim Ekskluzivni avangardni bend osnovan 1. juna u Trbovlju, SFRJ, sada Slovenija. Imaju svoju utopijsku državu, sa sve valutom, zastavom i pasošem. Laibach. Ovo je treći put da ih slušam i gledam. Prvi put, pre četvrt veka, u Zagrebu; potom leta gospodnjeg 2000-itog, u Beogradu, kad je pao Milošević. I sada, na Paliću, priuštili su svetski nastup. Beskompromisan, multimedijalan, konceptualan, precizan. The song remains the same. Ista, ili slična ikonografija, zastrašujuće izbalansirani sinkretizam muzičkih, scenskih i vizuelnih segmenata, apsolutna svest o tome šta rade - jedine varijabilne značajke jesu repertoar i posvemašnji dizajn - ovo drugo u skladu sa tehničkim pretpostavkama, koje je Laibach dosledno i uspešno inkorporirao u svoj bazični koncept. Dok su se palićkom šumom prostirali zvuci i svetla, dok su se čule himne sa poslednjeg (Volk), a bogami i sa pretposlednjeg (Anthems) albuma (posebno impresivno beše izvođenje teme Slovania - varijanta himne Hej Sloveni, uz sugestivnu vizuelnu podršku projektovanu na pozadinskom ekranu), podilazila me je jeza - kako zbog onog što trenutno preživljavam, a još više usled remininscencija koje mi je ovaj koncert podario. Želeo sam da čujem Mars on River Drina, Simpathy for the Devil, i, naročito, Across the Universe. Moje želje ne behu predviđene. Ako. Ljubav treba tražiti gde je nema, a viski (iz pljoske, prošvercovan), tamo gde ga ima. Živeli!

Drugi razlog zbog kog sam se upetljao u bazanje peščanim i inim stazama te bogazama što vode ka Etno kampu jeste Darko Rundek i njegov Cargo Band. Za razliku od programiranog nastupa Laibacha, bivši frontmen Haustora, uz veliku pomoć svojih prijatelja, upriličio je ležernije koncipiran koncert , koji je, po dužini trajanja, daleko prevalio festivalske standarde. Rundek je izgleda razumeo da je Trenchtown rege festival, te je nastup i počeo jednom lenjom temom iz tog žanra, da bi nastavio u podobnom maniru - veliki hit Ena započet je jamajkanski akustično, kasnije uobličen perfektnim rege sinkopama, a završen je u svom originalnom obliku. Tokom nastupa Rundek i ekipa emanirali su visoku sviračku disciplinu, izvodeći numere iz repertoara Cargo benda, mirnije, svedenije atmosfere, impregnirane etno-folk valerima, ali i (obrađenim) temama iz vremena Haustora, koje ništa nisu izgubile od aktuelnosti. Naprotiv. I opet nisam čuo neke teme koje sam želeo da čujem (More, more, Tigidigi). But never mind. Bio je Mlin Reggae, Grane smo na vetru, Sejmeni. I njima sam se nadao, pa sam ih i dobio.

Bane Filipoviću, hvala ti što si doveo ovamo Laibach i Rundeka, i omogućio zbilja vrhunske koncerte. Hvala i Laibachu i Rundeku što su upriličili vrhunski nivo performanse.

(Fotografije: www.fokus-su.rs, Jovana Reljić)

Komentari

Dodaj Novi Pretraga

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Websajt:
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -veličina-sićušnomaloosrednjevelikoogromno
	Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."