Četvoro autora, 15 jezika, 32 knjige

Home Subotica Οικονομία Cultura Society Vox populi Slike Archive Contact

10.02.2012

Kako sam postao Jugosloven

Đorđe Dragojlović

Nisam oduvek bio Jugosloven, iako sam se rodio u Jugoslaviji... Koje više nema, ali to ne znači da je iz naših srca nestalo nešto što je grupa mudrosera odlučila da ima da ga nema, pa još to izvela u moru (tuđe, ne svoje, naravno) krvi. Ta Jugoslavija i danas predstavlja deo mene, deo mog identiteta. I to mi niko ne može oduzeti. ...

Belföld | Magyar Szó Magyar Szó Milka szindróma Goran Ješić Kinek fütyül a rigó? Jégpáncélban a Vaskapu Ellenőrzik a csatornahálózatra történő csatlakozásokat Óbecsén Szabadka | Magyar Szó Magyar Szó A palicsi Fontana épületébe szállították a menekülteket Mi a véleménye arról, hogy nincs tanítás az általános- és középiskolákban? Megnyitottak még egy melegedőt Hegymászók segítenek a jégcsapok eltávolításában Változatlan vizsgaidőpontok Danas dnevne novine: Srbija Danas dnevne novine; vesti za 10/02/2012. Rekordna potrošnja energenata Sve češće pucaju vodovodne cevi Solidarnost sa stanovnicima neformalnih naselja Prelaz preko zaleđenog Savskog jezera opasan i strogo zabranjen Autobus na liniji 65 upao u rupu Rade svi domovi zdravlja u gradu Bez zastoja u snabdevanju apoteka Proizvodnja struje nije ugrožena Investicija od 73 miliona dinara Invalidi dobijaju svoju bolnicu

Četvoro autora, 15 jezika, 32 knjige

Cultura

piše: Đorđe Dragojlović

Negde početkom godine pročitao sam vest da će zahvaljujući (i) pomoći jedne mađarske fondacije, Magyar Könyv Alapítvány (Fondacija mađarske knjige), na desetine knjiga mađarskih književnika biti objavljene, ili su već i izdate, u prevodu na brojne jezike, širom sveta. Pažnju mi je u stvari privukao podatak da će se među prevodima čije je objavljivanje pomogla rečena fondacija, naći i knjiga Messék, melyek... Subotičanina Geze Čata (Csáth Géza, književnim imenom, čije pravo ime, Brenner József, široj javnosti gotovo da i nije poznato), koja treba da se pojavi u Hanoju, na vijetnamskom jeziku.

Tada nisam znao šta ću sa tom vešću, a kada mi je ovih dana ponovo dopala u ruke, krenuo sam njenim tragom. Ispostavilo se da Čat nije jedini subotički autor koji stvara, odnosno koji je stvarao na mađarskom jeziku, čije će se delo pojaviti u prevodu na neki jezik uz pomoć te fondacije. Ako iz povelikog spiska subvencioniranih izdanja izdvojimo samo naše sugrađane, naći ćemo četvoro autora - Geza Čat, Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső), Ildiko Lovaš (Lovas Ildikó), te Oto Tolnai (Tolnai Ottó). Izdavači s raznih strana sveta dobili su pomoć da bi objavili trideset i dve njihove knjige, na petnaest jezika.

Na sajtu fondacije nalaze se i hanojski izdavači i vijetnamski jezik, ali se tamo ne pominje Čat. Da li je grešku napravila mađarska novinska agencija koja je prenela vest, ili neko ko je kasnije tu vest obrađivao? Ko zna. U svakom slučaju, na spisku je pet njegovih dela, koja su objavljena na bugarskom (Ópium; nazive navodimo u originalu, jer naslovi prevoda nisu navedeni), u Sofiji, makedonskom, u Skoplju (Napló), nemačkom, u Berlinu (Mesék, melyek...), portugalskom, u Lisabonu (Novellák), te na slovačkom, u Bratislavi (Anyagyilkosság).

Deže Kostolanji neprikosnoveno vodi na ovoj listi: sedam njegovih dela, koja su u manje od dve godine (na taj se period odnose podaci) doživela dvadeset i dva izdanja, na dvanaest jezika: italijanski, u Sov-Manelliu (A rossz orvos), španjolskom, u Barseloni (Aranysárkány), katalonskom i španjolskom, Barselona (Édes Anna), španjolskom, u Bogoti (Elbeszélések), bugarskom, danskom, galjego, holandskom, hrvatskom, nemačkom, srpskom i španjolskom u Sofiji, Kopenhagenu, Kangasu, Amsterdamu, Zagrebu, Berlinu, Beogradu i Barseloni (Esti Kornél), estonskom u Talinu (Néro, a véres költő), te katalonskom, nemačkom, italijanskom, portugalskom, srpskom i španjolskom u Barseloni, Frankfurtu, Minhenu, Palermu, Lisabonu, Beogradu i Barseloni (Pacsirta).

Lovas Ildikó Mađarska fondacija je subvencionisala i objavljivanje dve knjige Ildiko Lovaš, na bugarskom jeziku u Sofiji (Kijárat az Adriára), te na srpskom u Beogradu (Via del Corso).

Uz pomoć pomenute fondacije objavljeni su i prevodi tri dela Ota Tolnaija, na nemačkom, u Beču (Füzetembe rajzoltam), na srpkom u Novom Sadu (Prózák könyve), te na slovenačkom u Ljubljani (Ómama egy rotterdami gengszterfilmben).

Nije bilo moguće proveriti da li je neki subotički stvaralac zastupljen u brojnim antologijama koje su širom sveta takođe objavljene uz pomoć Fondacije mađarske knjige, ili u takozvanim mađarskim brojevima čitavog niza časopisa... Još jedno izdanje valja međutim pomenuti: to je knjiga Viktorije Radič (Radics Viktória) i drugih autora, Danilo Kis, objavljena na srpskom jeziku, u Beogradu.

Danilo Kiš Kada smo već pomenuli i Kiša i Kostolanjija, možda je prilika da se podsetimo akcije engleskog PEN-a od pre nekoliko godina. Elem, rukovodstvo ove književničke organizacije sastavilo je tada, (videti na adresi http://www.englishpen.org/writersintranslation/thebiggerread/thebiggerreadlist/),

na osnovu mišljenja i predloga svojih članova, neku vrstu liste stotinu najboljih književnika koji ne pišu na engleskom jeziku. Uz sve zamerke koje se ovakvoj listi (kao i svakoj sličnoj, uostalom) mogu staviti, čast svih književnosti sa prostora nekadašnje Jugoslavije Grobnicom za Borisa Davidoviča „branio" je Danilo Kiš - jer se ni jedan drugi autor sa tih prostora nije našao na listi. To u prvom redu znači da oni predlagačima jednostavno nisu bili dostupni, jer ih nije bilo na engleskom jeziku.

S druge strane, engleski PEN-ovci su na listu stavili još jednog književnika kog smatramo (i) subotičkim, Kostolanjija, sa knjigom Édes Anna, čiji naslov u engleskom prevodu (tako je barem navedeno) glasi Anna Edes. No, Kostolanji, kao predstavnik mađarske književnosti, nije na listi bio usamljen, jer je bio u društvu Antala Serba (Szerb Antal), Imrea Kertesa (Kertész Imre) i Šandora Maraija (Márai Sándor).

Komentari

Dodaj Novi

Pretraga