Od početka marta rušenju su se javno usprotivili mnogobrojne arhitekte, kao i 5.000 Subotičana potpisnika peticije

Ako se radovi sad obustave, biće manja šteta nego ako se bude išlo do kraja, smatra Marko Omčikus

Povodom početka rušenja zgrade Narodnog pozorišta u Subotici, koje je započeto prvih dana juna, novoimenovanom ministru kulture Vojislavu Brajoviću stiglo je pismo Ikomosa, savetodavnog tela Uneska sa sedištem u Parizu, sa apelom da se još jednom razmotri odluka o intervenciji na zgradi teatra. Predsednik Ikomosa Mihael Pecet, koji je, kako je u pismu navedeno, o rušenju 150 godina stare zgrade pozorišta obavešten posredstvom stručnih kanala, podseća Ministarstvo da je reč o šestom čvrsto građenom objektu od opeke u Karpatskom basenu i značajnom delu jezgra Subotice.

Slični zahtevi za obustavu radova stigli su nešto ranije u Ministarstvo i od bunjevačkih i hrvatskih građana Subotice, kao i grupe protivnika rušenja zgrade pozorišta koje je predvodila narodni poslanik u srpskom parlamentu Ivana Dulić-Marković. Od početka marta, kada je javnosti predstavljen nov projekat rekonstrukcije i dogradnje subotičkog Narodnog pozorišta, rušenju su se javno usprotivili mnogobrojne arhitekte, kao i 5.000 Subotičana potpisnika peticije. Spornim projektom Raše Dinulovića, profesora na Tehničkom fakultetu u Novom Sadu, predviđeno je rušenje dve trećine zgrade, dok bi neoklasični ulazni portal sa šest stubova bio sačuvan. Tako su ispred, prvo vremenom, zatim nebrigom, a potom organizovanom akcijom urušene zgrade pozorišta istaknute tri table s obaveštenjima. Jedna govori da se radovi sprovode od sredstava iz Nacionalnog investicionog fonda, druga poručuje Spasimo pozorište - izgradimo pozorište, dok treće umiruje - Stubovi ostaju!

RUINA Iako su, prema rečima građana, prvu fazu rekonstrukcije, odnosno rušenja, započele mašine, u momentu dolaska ekipe Evrope na ograđenom gradilištu, u centru Subotice posluje samo mnoštvo radnika. Na ispomoći je i dvadeset zatvorenika iz Kazneno-popravnog zavoda iz Sombora.

U ogromnoj zgradi koja izgleda kao da je pretrpela ratna razaranja ili snažan zemljotres još se naslućuju tragovi nekadašnje raskoši. Na tavanici, ruiniranoj i punoj rupa, kao i na balkonima, mnogo prostranijim od onih u beogradskom Narodnom pozorištu, ima mnogo radova u reljefu, dok su otvori za ventilaciju prekriveni ukrasima od kovanog gvožđa. Zidovi su masivni, drvenarija i dalje solidna. Scena je, takođe, očigledno (nekada bila) ogromna, a pomoćne prostorije i garderobe prostrane i luksuzne. Ambis između loža i scene premošćen je improvizovanim mostom za prevoz otpadnog materijala kolicima. Prostrano dvorište u obliku slova V koje oivičava zgrada puno je šuta, dasaka, cigala. Radnici se više muvaju nego što rade, zatvorenici čak pokazuju štekove u kojima provode veći deo 12-časovnog radnog vremena. Međutim, utisku nemara najviše doprinosi smrad fekalija iz urušenih prostorija. Oko gradilišta vrzmaju se radoznalci i fotografišu. Jedna znatiželjna prolaznica, koja se nije obazirala na natpis Zabranjen pristup, tvrde radnici, propala je u podrum. Dva ansambla, srpski i mađarski, i tehnički deo kolektiva subotičkog Narodnog pozorišta preseljeni su u iznajmljeni prostor na pet do šest godina, koliko se planira da će radovi trajati.

REKONSTRUKCIJA Zgrada Narodnog pozorišta podignuta je 1854. godine, prema projektu Janoša Škultelija. Pored teatra, u ovom objektu nalazili su se i hotel, restoran, poslastičarnica i balska dvorana.

- Tako je ovo mesto postalo centar okupljanja građanske klase, koja je u to vreme stasavala - kaže Viktorija Aladžić, arhitekta i asistent na Građevinskom fakultetu u Subotici, i jedan od žestokih protivnika rušenja. - U njemu su se mešale mnoge nacionalnosti - Mađari, Srbi, Hrvati, Jevreji, Nemci...

Zgrada je dva puta pregrađivana, i iz obe rekonstrukcije, kako kaže Aladžićeva, ostalo je dosta vrlo vrednih delova. Od 1904. do 1907. umesto loža podignuta je galerija, uz ranu primenu armiranog betona. Međutim, 1915. zgradu zahvata požar, pa 1927. sledi još jedna adaptacija.

- Ono što je postignuto ovom adaptacijom proglašeno je bezvrednim i predviđeno je za rušenje, ali se ja s tim ne slažem - kaže ona. - Kako je zgrada spomenik kulture od velikog značaja i kako se nalazi u zaštićenoj zoni gradskog jezgra, trebalo bi da je rekonstruišemo i sačuvamo, a ne da je rušimo i gradimo nešto novo, pogotovo ne betonsku kocku.

Principi zaštite po kojima bi trebalo da se postupa podrazumevaju očuvanje autentičnosti i svih slojeva istorije, kaže Aladžićeva. Međutim, problem je u tome što u zakonu o zaštiti nisu taksativno pobrojani ovi principi, već je prepušteno da struka odluči šta se i kako štiti.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije u ovom slučaju odlučio je da je pod njegovom zaštitom samo frontalni deo zgrade sa stubovima, foajeima i baletskom salom, koja je kao Mala sala jedina funkcionalna poslednjih desetak godina. Ostale dve trećine, prema njihovoj dozvoli koju je prihvatilo Ministarstvo kulture kada se odlučivalo za sufinansiranje projekta, mogu da se ruše.

- Velika sala koju pamte Subotičani nije originalna, već je nastala adaptacijom posle požara 1925. godine - kaže Ljubica Ristovski, direktorka Narodnog pozorišta u Subotici. - Novi projekat podrazumeva izgradnju scene kakva je bila u originalu, 1854. godine.

Međutim, čuvanje samo jednog dela spomenika kulture od velikog značaja Viktorija Aladžić smatra besmislenim, „kao kad bismo Mona Lizu popravljali novim islikanim parčićima".

- To se dešava zato što se arhitektura ovde ne smatra umetnošću - objašnjava. - Ali, ako je zgrada već stavljena pod zaštitu, onda treba i da se neguje, kao što se prilikom restauracije fresaka nastoji da se sačuva što više originalnog.

Ovakav princip nestručne rekonstrukcije Aladžićeva primećuje i na radovima na Velikoj terasi na Paliću: povađene su originalne međuspratne konstrukcije, upravo one po kojima je objekat značajan za područje srednje Evrope, i stavljene savremene.

LjUŠA Devastacija Narodnog pozorišta, objašnjava Aladžićeva, počela je još kad je za direktora teatra došao reditelj Ljubiša Ristić.

- Ristić je ovde bio od 1985. do 1995, i već tada je hteo da sruši pozorište i izgradi svoju kocku - objašnjava arhitekta. Tim povodom lažirani su neki izveštaji da je pozorište u jako lošem stanju, što se docnije pokazalo kao netačno.

- U stvari, Ristić je po ulasku u pozorište počupao sedišta i uništio pokretnu imovinu. Potom je prešao u sinagogu, pa u Jadran, i sve prostore upropastio. Pozorišnom životu doprineo je tako što je pravio velike, atraktivne, alternativne predstave, ali je, s druge strane, uništio klasično pozorište na koje su Subotičani navikli - kaže Aladžićeva.

Priča o restauraciji je, tako, počela za vreme njegovog mandata, a subotičko Narodno bilo je deveto u Vojvodini koje je trebalo restaurirati. Napravljeni su silni projekti na koje je potrošeno puno para. I sama Aladžićeva učestvovala je u definisanju konzervatorskih uslova '92. godine.

- Ipak, mislila sam da će se posle demokratskih promena odustati od toga da se zanemaruje i ruši ono što je bilo i nudi novo, često mnogo nekvalitetnije - objašnjava zašto se ranije nije zauzela da spreči rušenje zgrade subotičkog nacionalnog teatra.

Pozorište je u međuvremenu zaista propalo zato što se nisu čistili oluci, niti nameštali pomereni i polupani crepovi, pa su kroz krov ulazili kiša i sneg. Tako su drvene grede istrulile.

- Međutim, konsultovali smo se s kolegama statičarima i oni tvrde da danas ne postoji problem ove vrste koji ne može da se reši. Svi novi prostori predviđeni projektom mogli bi da se dograde u unutrašnjem dvorištu. Trebalo bi izvršiti studiju ekonomske opravdanosti, ali prema nekim procenama, kompletna restauracija ne bi izašla preko osam miliona evra.

BEZ FASADE Početkom marta održana je javna prezentacija projekta rekonstrukcije i dogradnje subotičkog Narodnog pozorišta, s tim što projekat fasade još nije predstavljen, jer nije bio završen.

- Rečeno je da će rešenje fasade biti ponuđeno za pet godina jer, navodno, ako ga sad urade, za pet godina neće biti aktuelno - priča Aladžićeva. - To je prilično besmisleno, jer šta će biti ako ta ista fasada ne bude bila aktuelna za deset godina? Uostalom, da bi se dobila građevinska dozvola, prema zakonu, mora biti pribavljena kompletna dokumentacija. Pitam se da li i drugi preduzimači mogu da dobiju dozvolu i bez rešenja grade fasade.

Na okruglom stolu priređenom ovom prilikom, tvrdi Aladžićeva, novinari i neistomišljenici nisu imali pravo glasa, pa ni postavljanja pitanja, te je zaključeno da se projekat jednoglasno prihvata.

Subotički stručnjaci koji se nisu slagali s ovom odlukom prosleđivali su informacije na sve dostupne relevantne adrese, što je i rezultiralo reakcijom Ikomosa iz Pariza. Međutim, u ovakvim slučajevima, Unesko i Ikomos mogu samo da apeluju, dok odlučujuću reč ima lokalna zajednica.

- Princip je takav da ako je zajednica koja ima spomenik sposobna da proceni njegovu vrednost i spremna je da ga čuva, biva prihvaćena u porodicu Uneska - objašnjava Aladžićeva. - Ako ona to nije, ni ne zaslužuje da bude tamo i niko joj neće nametati bilo šta. Ali, ako se zajednica uključi, Unesko je voljan da otvori fondove i pošalje stručnjake, ali mora da zna gde to ide i da to nije uzalud.

Prema mišljenju Viktorije Aladžić, najbolje rešenje bilo bi da se na primeru pozorišta u formi radionica naši ljudi obuče kako se vrši restauracija spomenika kulture iz 19. veka. Nova zgrada bi mogla biti sazidana na drugom mestu.

Iz Ministarstva nezvanično saznajemo da su spremni za saradnju s Ikomosom, ali pre svega žele da delaju u korist Subotičana. A njima je pozorište potrebno. U novom Narodnom pozorištu planirano je formiranje Hrvatskog ansambla drame, pored postojećih srpskog i mađarskog. Na sceni bi se ansambli, kako kaže upravnica, smenjivali.

Pozorište će, kako je predviđeno, imati 14.000 kvadratnih metara, a radovi će koštati 24 miliona evra (mada se već pominje cifra od 30 miliona). Iz Nacionalnog investicionog plana izdvojena su tri miliona i sto šezdeset hiljada evra. Pokrajina i Ministarstvo kulture Srbije obezbediće po 45 odsto potrebnih sredstava, a Subotica preostalih deset. Rekonstrukcija će se, kako ističu u Ministarstvu, odvijati u tri faze i trajaće pet-šest godina. Među Subotičanima je vrlo izražena skepsa prema solidnosti izvora finansiranja izgradnje, kao i godišnjeg izdržavanja zgrade koje će, prema nekim procenama, iznositi 2.500.000 evra.

Antrfile:

Netransparentna procedura

Za budućnost Narodnog pozorišta u Subotici nisu zainteresovani samo domaći stručnjaci i ljubitelji teatra već i mađarski istraživači, arhitekte i konzervatori, jer je projektant zdanja nastalog u vreme Austrougarske bio Mađar Janoš Škulteli, pa se pozorište nalazi u mnogim publikacijama o značajnim ostvarenjima mađarskih arhitekata. Zato se nakon što je Zavod za zaštitu spomenika Srbije dozvolio radove i dao uslove, a Ministarstvo odobrilo novac i aminovao početak radova, i što se veliki deo javnosti pobunio, oglasio Ikomos Mađarske pismom gradonačelniku, a potom i Ikomos Srbije.

- Ikomos Mađarske nas je zamolio da istražimo o čemu je reč u slučaju subotičkog Narodnog pozorišta, što smo mi i učinili - kaže Marko Omčikus, predsednik Ikomosa Srbije.

- Sada čekamo da država zauzme stav, odnosno da proceduru koja se odnosi na rekonstrukciju vrati na početak kako bi se poštovala pravila struke. Pravila procedure su, objašnjava Omčikus, poštovana utoliko što je Zavod za zaštitu spomenika Srbije dao saglasnost.

Međutim, zašto se oni nisu držali pravila struke, ne mogu da kažem. Možda su u pitanju bili pritisci, ili nešto drugo, uglavnom, procedura nije bila sprovedena transparentno - kaže Omčikus.

Pravila struke nalažu da se prema spomeničkim vrednostima odnosi s najvećom mogućom pažnjom, pa čak i ako dođe do interpolacije novog, u skladu sa savremenim potrebama, objašnjava Omčikus. Ako se ona ne poštuju, nije dobro ni za ovaj, ni za buduće naraštaje.

- Ako radovi budu bili obustavljeni, iako je neki novac već u opticaju, biće manja šteta nego ako se bude išlo do kraja - zaključuje Omčikus.

(Evropa, 21.06.2007; Strana: 42)

Komentari

Dodaj Novi Pretraga

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Websajt:
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -veličina-sićušnomaloosrednjevelikoogromno
	Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."