Poslednjih godina, biće i poslednjih decenija, broj čitalaca u svetu, pa tako i kod nas, tako i u bibliotekama, sve se više smanjuje. Kod nas se smanjuje manje, jer je kod nas manje i čitalaca oduvek bilo. To saznanje i nije baš za utehu. Kompjutersko-informatička navala i agresivnost nas više ne ostavljaju po strani, niti nas ostavljaju na miru. Kada samo jednom uđemo u taj okean bez obala nema nam više pristajanja, već će nam plovidba trajati dok nas je. Tolike ponude preko komjutera vezaće nas za njega, pogrbiće nas, stomake nam uvećati, oči izbuljiti, a glad za čitanjem umanjiti.

A sve je počelo na početku. Kako bi drugačije? Na počeku i decenije i stoleća i milenijuma i to pod velikim - malim Davidom, velikog Mikelanđela u Firenci.

Verovatno se svako seća kada je prvi put stupio u hram zvan disko klub. No, da li se sećate kada je u vašoj okolini nastao prvi disko klub? Ili, kada je uopšte nastao disko klub?

Ovih dana se obeležava 50 godina kako je "položen kamen temeljac" te važne institucije zabave. Navodno je to bilo u nemačkom gradu Aachenu, zna se i tačan datum: 19. oktobar, daleke 1959. beleži sveznajuća Wikipedia. Vlasnik tamošnjeg Scotch Cluba umesto žive svirke, spontano je odlučio da publiku zabavi muzikom sa ploča.

Dok smo sedeli ispred malih ekrana jula 1969, čekajući da ne propustimo herojske reči astronauta "mali korak za čoveka - velik za čovečanstvo", uveliko su tekle pripreme za događaj koji će se odigrati mesec dana kasnije - Woodstock festival. Magazin Rolling Stone nazvao ga je "the most famous event in rock history". Desilo se to od 15. do 18. avgusta, na privatnoj farmi izvesnog Maxa Yasgura (New York) . Naravno, nismo o tome imali pojma, ne samo tada, već ni kasnije. Jednostavno, nije to bila vest koja bi tada imala neki širi značaj, a pogotovo ne za ovdašnji komunistički establišment. Čemu trošiti reči na neki tamo skup gomile hipija, bez obzira što je nazvan muzički festival - tri dana ljubavi muzike?