Znamo se preko četrdeset godina i bilo mi je drago da je jedan od dobitnika ovogodišnjeg priznanja Pro Urbe grada Subotice  Gabor Lenđel, muzičar, kompoziror i bivši uspešan atletičar. Ovu njegovu naklonost sportu poznaje mnogo manje ljudi od one koja ga je odvela na muzičke

Kaže da ga je priznanje zateklo, da mu je drago, da je u redu što Subotica nastavlja tradiciju da odaje priznanje muzičarima. Ali kaže i da se ono obično daje ljudima u godinama. Jeste, pa i on je blizu zaokruženja šeste decenije.  Čast mu je da se nalazi među takvim imenima kao što su Silvester Levaji i Kornelije Kovač.

Odrastao je na Paliću, stotinak metara od jezera i kaže, imao je lepo detinjstvo. U školi nije bio odlikaš,  imao je jednu svesku gde je sve zapisivao, ali je pazio na časovima i to je bilo dovoljno da kod kuće ne uči mnogo. Po dvorištu je lupao kante u nameri da jednom bude muzičar. Komšija ga je učio prve akorde na gitari. Posle, u srednjoj školi je mnogo više toga  naučio i to mu je pomoglo i na Akademiji. Smatra da je subotička Muzička škola bila priznata i imala je dobar i strogi nastavni kadar. Iako u školi nisu blagonaklono gledali na izlete u svet zabavne muzike, ipak su Gabi i drugari iz škole bili "Entuzijasti": Darko Tikvicki - flauta, Elek - klavijature, Tot Laci - trombon, Mirko Jurić - truba, Vojislav Gabrić - saksafon, Nikola Jager - bubnjevi, Mezei Laci - vokal, Gabi - gitara.

Usput,  njegov živahan duh i temperament odveli su ga na sportske terene. Postao je državni reprezentativac (one velike Jugoslavije) u atletici. A počelo je gotovo slučajno, na nekoj školskoj Spartakijadi. Kao petnaestogodišnjak trčao je bosonog i ubedljivo pobedio konkurente. Naravno, njegov talenat je privukao pažnju tadašnjeg trenera atletičara Spartaka Pala Sikore, koji je predložio njegovim roditeljima da ga puste da se bavi atletikom. Roditelji nisu bili protiv, samo je problem bio neukrotivi Gabi. Na Paliću, u neposrednoj blizini porodične kuće, bili su teniski tereni, igrao se rukomet, fudbal, mogao je plivati, jedriti, voleo je pecanje. I ko bi onda sa jednog kraja grada, drndajući se tramvajem i presedajući, išao na treninge atletike na stadion Spartaka na drugom kraju grada?  Nije otišao. Čika Palika je bio uporan i ponovo je posetio roditelje. Sreće ni tada nije imao, Gabi se nije odazivao Kraljici sportova. Treća sreća, uz malo lukavstvo, doneli su rezultat. Gospodin Sikora je stavio mladog sprintera pred gotov čin - uvrstio ga je na atletsko takmičenje u Segedinu. I Gabi nije odoleo primamljivoj ponudi da putuje, otišao je na takmičenje. Prvi put je obukao sprinterice i bez treninga trčao 100 metara za fantastičnih 11,3 sekunde.  Put ka sportskim prostranstvima Evrope bio je otvoren. Kao junior ulazi u seniorsku reprezentaciju i na prvenstvu Evrope u Atini štafeta 4x100 (Karasi, Križan, Kocuvan, Lenđel) postavila je državni rekord, 39,7 sekundi, koji ni do danas nije oboren. Lepe atletske godine prekinule su studije. Atletika je bila amaterska i od nje se nije moglo živeti i školovati. Muzika je nudila mogućnost samofinansiranja, učenje uz rad, jer roditelji nisu bili u mogućnosti izdržavati studenta. U Sarajevu se ukazala mogućnost honorarisanja za radio i tv, pisanje aranžmana. I onda, Teška industrija.

Vrlo je privržen Sarajevu gde je 1971. počeo studiranje na Muzičkoj akademiji. Osam godina je tu proveo i  posle Subotice, to je grad gde bi mogao da živi. Svake godine svrati, da obiđe i svog kuma. Ponosan je što je bio je učesnik izrastanja sarajevske pop/rock škole. Uz mnoge bendove, rasla je i njegova Teška industrija. Kaže da je u vreme sedamdesetih godina Sarajevo bio centar muzike u Jugoslaviji. Puno bendova, ogromna količina pozitivne energije, rada, takmičarskog duha, zdrave konkurencije i odlične saradnje. Za primer spominje kako je Dom mladih u hali Skenderija izlazio u susret muzičarima iznajmljujući im prostor za vežbanje, što se za uzvrat „plaćalo" jednom besplatnom svirkom mesečno. Ostalim danima, svako je svirao gde je hteo. Pametno osmišljeno, u uzajamnom interesu.  Tu je na okupu bilo 10-15 bendova, koji su se prosto utrkivali ko će bolju pesmu da odsvira, ko će osvojiti veću naklonost publike u Skenderiji, gde se okupljalo po nekoliko hiljada posetilaca. Praktično, tu su se testirale pesme pre nego što su snimane na ploče.

VIS "Entuzijasti"

Da bi mogao da se finansira, uz studiranje je morao da zarađuje. Prvi bend koji je oformio 1973. zvao se Rok. To je kratko trajalo jer ostali članovi nisu želeli svirati komercijalnu muziku, više su naginjali džezu, a od toga se ne može živeti. Onda osniva Tešku industriju, sastavljenu od muzičara koje je sam odabrao. Istina, prvi pevač je bio Fadil Toskić, ali da bi objavili ploču, producenti Jugotona su uslovili da se mora naći robusniji vokalista, kada se već bend zove Teška industrija. Morao je prelomiti i teška srca saopštio je prijatelju da više nije član benda. Uvređeni, dugo nije oprostio. Ali, to je bio jedini uslov da se muzika objavi na ploči. Onda je iz Travnika doveo Vajtu. Delili su stan, vežbali, pisao pesme specijalno za njegov opseg G-G.

Posle putešestvija sa Teskom industrijom, sledila je vojska i po normalnom sledu ženidba. Što se posla tiče, bilo je ponuda iz Zagreba, ali se ipak skrasio bliže Subotici, u Novom Sadu. To je ispala samo epizoda, pa se ubrzo razočaran vratio u Suboticu i otvorio Muzički atelje, privatni studio za snimanje. Tu radi sa mnogim tadašnjim zvezdama, ali dosta i na scenskoj muzici za pozorište. Onda nastaje i rock opera Zelenokosa. Kaže da u SOKOJ-u ima prijavljenih oko 380 pesama, a napisao ih je mnogo više. Međutim, tantijeme koje mu obračunavaju na osnovu emitovanja su mizerne, da ne može biti mizernije. Za neverovati.

Devedesetih godina crne oblake nad Jugoslavijom svako je osetio na svojoj koži. Za muzičare posebno teška vremena. Da bi prehranio porodicu, pokušavao je naći posao u inostranstvu. O „izletu" u Kejptaun u Južnoj Africi govori ironično. Mislio je da će tamo zateći neku rupu od studija, jer, kao, šta oni tamo znaju. Međutim, zatekao je studio u mermeru u kom se sat snimanja plaća 580 dolara i gde dolaze velika svetska imena. Na kraju, skrasio se u Budimpešti gde je u početku radio svakakve poslove, muziku ponajmanje. Kasnije, ipak je mogao da komponuje, aranžira i radi posao koji zna. Ipak, kaže da lažu svi koji zagovaraju inostranstvo, jer si uvek samo stranac, gastarbajter. Uvek imaš taj osećaj da ne pripadaš toj sredini. Nikada nije pridavao značaj onoj uzrečici: svugde pođi -- kući dođi... ali sad oseća da i sam tako misli. Kada dođe u Suboticu, na Palić, preporodi se. Ovde funkcioniše.

O današnjoj muzici ima svoje mišljenje, ali ne želi da ga nameće, baš kao što nije voleo da se neko meša u njegov posao. Kaže da sa sadašnjim Retro party bendom sviraju stare rock stvari i da je očigledno da se to mladima veoma sviđa. Ali, od rocka se danas ne može živeti. DJ-evi vladaju i koštaju neuporedivo manje od jednog benda. Međutim tvrdi da je rock&roll neuništiv.

Svoje planove ispisuje okruglim brojevima: sledeće godine će obeležiti četrdeset godina svog rada, trideset godina svoje rock opere, pedeset godina Omladinskog festivala... Tim povodom, voleo bi napraviti barem nekakav rimejk, pa posle šta bude. Sada je u potrazi za finansijerima, za dobrim producentom, organizatorom koji mogu menadžerski ispratiti ideju.  Smatra da bi eventualni vaskrs festivala trebalo osmisliti na novim osnovama, omogućiti i mladim i starijim kompozitorima  da se iskazuju, jer to je ono što danas najviše nedostaje, nema dobrih kompozicija. Veruje da može okupiti rockere iz čitave Jugoslavije. Uz subotičke muzičare možemo imati jedan značajan bend koji može pratiti svakoga.

Dobro je da Subotica nastavlja da odaje priznanje muzičarima koji su potekli sa ovog područja. Možda bi ih samo još ponekad trebalo i poslušati - imaju puno ideja. A to jeste danas deficit.

(Fotografije u boji snimio je Đorđe Horvat Cinger; crno-bela fotografija: Entuzijasti)

Komentari

Dodaj Novi Pretraga

cinger djordje  - lendjel     |93.86.35.xxx |03-09-2010 14:21:19 kao i uvek, vase teme su aktuelne. pozdrav Odgovor | Citat

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Websajt:
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -veličina-sićušnomaloosrednjevelikoogromno
	Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."