Kako sam postao Jugosloven

Home Subotica Οικονομία Cultura Society Vox populi Slike Archive Contact

23.02.2012

Kako sam postao Jugosloven

Đorđe Dragojlović

Nisam oduvek bio Jugosloven, iako sam se rodio u Jugoslaviji... Koje više nema, ali to ne znači da je iz naših srca nestalo nešto što je grupa mudrosera odlučila da ima da ga nema, pa još to izvela u moru (tuđe, ne svoje, naravno) krvi. Ta Jugoslavija i danas predstavlja deo mene, deo mog identiteta. I to mi niko ne može oduzeti. ...

Belföld | Magyar Szó Magyar Szó Az anyanyelv csodálatos élete Vége a sztrájknak az Avalában „Új politikára van szükség” „A demokratáknak elnézést kell kérniük a választóktól” A haladók sem akarnak közösködni Szabadka | Magyar Szó Magyar Szó Okozott-e károkat az otthonában a hó? Csőtörés miatt zárva Járhatatlanok az utcák, ihatatlan a víz Egyik tejgyártól a másikhoz Nem tudni, mi okozta a mennyezet leszakadását Danas dnevne novine: Srbija Danas dnevne novine; vesti za 23/02/2012. Skretnice bile ispravne Led na Dunavu sve tanji Napadnuta ekipa Studija B na Dorćolu Uvođenje video-nadzora i u srednje škole Pomoć mališanima ometenim u razvoju Labaratorija dugovečnosti na Megatrend univerzitetu Simbol za moju školu „Razno Zarazno“ U Srbiji se godišnje identifikuje 50 maloletnih žrtava trgovine ljudima Ako se ne otkriju počinioci tražićemo smenu šefa policije

Kako sam postao Jugosloven

Focus

piše: Đorđe Dragojlović

Za mene je na neki neobjašnjiv način Mljet i dan- danas nekako (i) moj, iako ga, na žalost, nikada nisam video. Kao što je moj i Zagreb, na čijem sam Velesajmu gradio Kineski paviljon i u koji sam decenijama odlazio puna srca, unapred se radujući susretu sa tamošnjim prijateljima, Juditom, Zlatkom, Nikolom i drugima. Moj je i Zadar, koji se danas gura u vesti beslovesnom odlukom o spomeniku ratnom zločincu, jer sam u njegovim kafanama i konobama - da ne spominjem i pitoreskni Nin - nekada proveo dobar deo svog vojnog roka. Ostao mi je taj grad u srcu i zbog crnokose Nene, koju sam upoznao dok smo po Zagrebu gradili nasipe i velesajamske paviljone. Kao i Brač, na kom sam obišao svaki božji kutak, zalazeći i tamo gde ni meštani nikada nisu bili...
Slično bih mogao reći za mnoga druga mesta moje nekadašnje Jugoslavije. Za Tuzlu, koju sam voleo zbog Zuhre, koja je odavno otišla s drugim, ali i mog davnašnjeg i sadašnjeg prijatelja Fahre. Ili Sarajevo, u kom sam nakon dve decenije ponovo bio lane, a ne bih bio da nije starih prijatelja, Senada, Brankice, Fete.
Rođen u Jugoslaviji, sa pasošem na čijim je koricama stajalo njeno ime, skoro pola veka svog života ipak nisam bio Jugosloven. Na samom početku, valjda prema nekoj inerciji, u krštenicu mi je upisano da sam Srbin. Prema nacionalnosti oca, rođenog istina u Beogradu, čiji je maternji jezik međutim bio mađarski.
formeryugoslavia-1

Dugo, tokom mnogih godina moje mladosti, nije međutim bilo važno šta ti piše u krštenici. Nije ni kasnije, ali kada sam stekao pravo da mislim svojom glavom, u nekoliko sam se popisa deklarisao kao neopredeljen, jer nisam želeo potisnuti ni jedan deo svog mnogostrukog identiteta. Bio sam i osećao se istovremeno i Mađarom (mađarski je prvi jezik kojim sam govorio), Nemcem (to je moj drugi jezik), Srbinom (iako sam prve reči na srpskom naučio tek u prvom razredu osnovne škole), Jevrejinom.. Da ne nabrajam, ima još pet-šest nacionalnosti koje su se u meni ukrstile i kojima, bez obzira na procenat krvi jedne ili druge, po svom osećanju i opredeljenju jednako pripadam.
A onda je rasturilo Jugoslaviju. I ja sam, 1999, kada je taj „posao" već odavno bio gotov, postao Jugosloven. Mogu navesti i precizan datum: 9. septembar. Tog je dana Beograđanin Zoran Bačić, istina iz Holandije, gde je već živeo, osnovao virtuelnu zemlju, državu bez zemlje, projekat koji je nazvao Cyber Yugoslavia. Pridružio sam se mesecima pre formalnog osnivanja, pa je ipak moj virtuelni pasoš nosio broj ID 3331, a imao sam i značajnu i zvučnu funkciju Ministra praznih pivskih krigli (Secretary of Empty Mugs of Beer) - jer je u toj virtuelnoj tvorevini svaki njen građanin bio ravnopravan, toliko da je svaki bio i ministar resora koji bi sam izabrao...
Stvar nije bila samo virtuelna, jer je grupa subotičkih građana Cyber Yugoslavie 25. novembra 2000. godine organizovala ministarski sastanak u Subotici. Okupilo se nešto više od dvadeset ministara, uglavnom iz Subotice, poneki iz drugih mesta, jedan iz Vukovara, ali je odjek bio međunarodni. Toliko da smo poruke dobijali iz raznih zemalja, a o svemu je dokumentarac uradila ekipa japanske nacionalne televizije. Njih je, sećam se, najviše zanimalo da li je tu reč o nekoj nostalgiji, pokušaju uspostavljanja pokidanih veza. Bilo je naravno i toga, ali ova - današnjim rečnikom - društvena mreža ipak je bila mnogo šira od toga, jer je vrlo brzo dobila građane sa svih strana sveta, koji nikakve veze sa nekadašnjom Jugoslavijom nisu imali. Godinama me to zabavljalo, održavao sam neke kontakte, pa je nekako zamrlo... Barem sa moje strane. Adresa virtuelne Jugoslavije, www.juga.com, još postoji ali ako je ukucate, dobićete
samo poruku: In works.
Subotica je prema broju građana koji su se izjašnjavali kao Jugosloveni nedvojbeno do sada bila prestonica sećanja na nekadašnju zemlju, a verovatno će to ostati i kada se objave podaci oktobarskog popisa. Jugoslovena će verovatno biti manje nego prošli put, ali će ih biti, a biće najmanje i jedan nov: prvi put sam se na popisu izjasnio kao Jugosloven. Mogao bih nadugačko objašnjavati zašto, našlo bi se razloga... Osnovno je međutim moje uverenje da je, dok nije bilo važno ko si i šta ti piše u krštenici, sasvim dovoljno bilo da budeš neopredeljen, da time, barem ja, pomiriš različite identitete skrivene u sebi. Danas, kada ne samo da je važno ko si, nego ako nešto nisi, onda nisi niko, ne pripadaš nikom i nigde, nije dovoljno biti neopredeljen. Nekako to izgleda kao neka vrsta bekstva, a potrebno je nešto drugo: aktivno protivljenje besmislenim podelama. Biti Jugosloven, pripadnik nacije bez države, to je moj odgovor, to je vid mog protesta. A ne osećam da se Mađar, Nemac, Srbin, Jevrejin i ostali u meni bune. Naprotiv.

(Objavljeno 29. novembra u posebnom dodatku dnevnika „Danas", Zbogom SFRJ; prenosim s njihovom dozvolom)

Komentari

Dodaj Novi

Pretraga