Ne, nije reč ni o kakvim ratn(ičk)im manevrima, pokretima, ni o čijoj pobedi... Govorimo o Subotici, a ona spada među gradove koji u svojoj istoriji nemaju zabeležen ni jedan odistinski, hvale vredan boj, pa bi cinici izvesne orijentacije s pravom mogli zapitati čime li je onda uopšte zaslužila da joj se ime pominje u istoriji. Jer, kakav je to grad koji drži do sebe, a da se nikada oko njega - ili barem u njegovoj blizini - nisu ukrštali mačevi i koplja, praštale muškete i ostale ratne alatke...

No, tu je civilizacijsku nepravdu zbog koje, istini za volju, nismo baš preterano ni patili, na neki način ispravio autor teksta koji je 19. januara ove godine objavio dnevnik na mađarskom jeziku, Magyar Szó: A szabadkai csata, glasio je naslov teksta koji se bavio aktuelnim političkim sukobima u gradu. Subotička bitka, dakle, odnosi se na sferu politike, nema reči o ratnim i sličnim dejstvima, iako su politika i rat odvajkada neraskidivo povezani, što je onomad lepo formulisao onaj Prus: rat je nastavak politike, drugim sredstvima.

Ratova nam, hvala na pitanju, ne treba, bilo ih je i previše, ali kada smo već tu gde smo, ta uska veza politike i rata preliva se - verovatno na štetu politike - u vokabular koji se koristi u sferi politike. Tako imamo i političku borbu, pa je autor rečenog članka sasvim legitimno stvorio i subotičku bitku. By the way, isti je list, nešto kasnije, kada se demokratska milost ukazala i u tom gradu, koristeći već stvoreni šablon, tri veka i kusur godina nakon što se odigrala čuvena senćanska bitka, podario Sentu još jednu, ovog puta političku. Kao i Subotici.

No, o čemu je tu reč? Jedna strana uporno tvrdi da je reč o osvetničkoj akciji inspirisanoj potezom poslanika Mađarske koalicije (čitaj: Saveza vojvođanskih Mađara) da u Narodnoj skupštini ne glasaju za ovogodišnji budžet Srbije. Tajming svega što se događalo nakon toga nedvosmisleno ukazuje da u izvesnoj meri imaju pravo, iako će pre biti reč o tome da su ti izostali glasovi bili samo dobar povod, okidač, da se počne sprovoditi nešto što se u izvesnim glavama odavno motalo. Istovremeno, druga strana uporno tvrdi kako nema ni reči o osvetničkim namerama, stvar je u tome da je bilo krajnje vreme da se deblokiraju razni procesi koji su kočili efikasan rad lokalnih vlasti, onemogućavajući brži razvoj grada...

Tako smo dobili subotičku, potom i (novu) senćansku bitku. Dobiti bitku obično znači pobediti, ali - pre svega iz aspekta interesa građana - sva je prilika da smo tu bitku dobili, ali da nema ni reči ni o kakvoj pobedi. Živi bili pa videli.

Da se podsetimo. Mađarski glasovi u skupštini zaista nisu podržali budžet, ali njegovo usvajanje time nije ni malo bilo ugroženo. Pri tom, oni su, koliko god u politici podrška budžetu značila podršku aktuelnoj vlasti, što Savez vojvođanskih Mađara ni dalje ne odriče, i ako ostavimo po strani pitanje zašto se u nekim drugim prilikama, recimo u vojvođanskom parlamentu, nisu, kada je trebalo, jednako zdušno borili za vojvođanske, čak i mnogo veće pare, bili u pravu: budžet je zaista, mimo propisa, donet na štetu Vojvodine.

Ali to nije izolovan slučaj i pitanje je da li je trebalo davati povoda za pokretanje procesa nad kojim se sada kuka da je osvetnički pohod. Uzgred, da je malo više zrna pameti i demokratije u toj beogradskoj vlasti, onda je mogla - pre donošenja budžeta, jer je ishod glasanja bio najavaljen - sesti sa svojim koalicionim partnerom i barem pokušati raščistiti stvari. To je izostalo i tu se negde i krije srž stvari, zbog koje mislim da se varaju svi analitičari (posebno beogradski) koji smatraju da je reč o obračunima na lokalnom nivou, koji će malo ustalasati vodu, pa će se sve smiriti, istina sa nekom drugačijom podelom uloga.

Suočeni smo sa nečim mnogo težim i mnogo dubljim. Iza demokratske fasade efikasnog rada i bržeg razvoja krije se nesposobnost aktuelne vlasti da prihvati neminovnost decentralizacije i istinske demokratizacije društva, pa tako - podgrevana brojnim sitnoćiftinskim interesima - koristeći povod dobijen na tacni, pribegava preuzimanju kontrole nad svim i svačim. Posebno nad novcem i njegovim tokovima.

Uzgred, što se efikasnosti gradske vlasti i razvoja grada tiče, tu nema nevinih, (dosadašnji) koalicioni partneri su i ranije, gde god su imali interesa i kad god su mogli, elegantno podmetali nogu jedno drugom. Zato čitava priča o racionalizaciji (ali tek kada mi napunimo kancelarije, itd), efikasnosti i drugim stvarima deluje toliko otužno.

Sve u svemu: demokrate se igraju vatrom koja na kraju može i njih da oprlji, a SVM je, gubeći izvesne pozicije, došao do kolateralne koristi: da vlast vidi malo i sa druge strane i da usput malo pravi reda i u vlastitoj kući.

Konačno, otkud izbori u naslovu? Vrlo jednostavno. Nakon svega što se odigralo od kraja prošle godine, grad ima legalnu, ali ne i legitimnu vlast. A legitimnost nije  ništa manje značajna od legalnosti. Trenutno nadmoćnima (nadam se da ni sami ne likuju nad nekom navodnom pobedom) je jasno da u Subotici lokalna vlast ne može postojati bez učešća predstavnika mađarskog korpusa i za to nastoje da nađu rešenja. Samo, to je prekrajanje izborne volje građana, jer ljudi koje postavljaju nisu predstavnici političke opcije kojoj su građani na izborima dali određenu količinu poverenja. Zato vlast nije legitimna i otud sve više glasova koji ukazuju da su nužni novi lokalni izbori. Aktuelni gradski oci će nastojati da izdrže do kraja sadašnjeg mandata, ali će svakodnevno morati da se suočavaju sa pitanjem šta je bolje, inicirati prevremene lokalne izvore, ili gurati do kraja mandata, pa šta bude.

Pitanje iz naslova je zato donekle netačno: svakako ćemo imati (dobiti) izbore, pitanje je samo kada će oni biti.

Komentari

Dodaj Novi Pretraga

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Websajt:
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -veličina-sićušnomaloosrednjevelikoogromno
	Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."