Novi stroj čokota

Home Subotica Οικονομία Cultura Society Vox populi Slike Archive Contact

08.02.2012

Kako sam postao Jugosloven

Đorđe Dragojlović

Nisam oduvek bio Jugosloven, iako sam se rodio u Jugoslaviji... Koje više nema, ali to ne znači da je iz naših srca nestalo nešto što je grupa mudrosera odlučila da ima da ga nema, pa još to izvela u moru (tuđe, ne svoje, naravno) krvi. Ta Jugoslavija i danas predstavlja deo mene, deo mog identiteta. I to mi niko ne može oduzeti. ...

Belföld | Magyar Szó Magyar Szó Az első rendkívüli intézkedések Rózsák a hó alatt Orosz légvédelmi pajzs Szerbiában?! Gonosz őrültek hülye játéka* Új választás a falusi helyi közösségben Szabadka | Magyar Szó Magyar Szó Kartonból épült sátrakban fagyoskodnak Melegednek, ételt kapnak, tisztálkodhatnak A hét végéig szünetel a tanítás Tényfeltáró bizottságok alakulhatnak Átpártoltak Danas dnevne novine: Srbija Danas dnevne novine; vesti za 08/02/2012. Zreli za otpad ali voze građane Ne postoji mala donacija Na ulicama ima 2.000 malih Olivera Obavezno uklanjanje ledenica sa krovova Kol centar za najugroženije „Beokom“ dežura ovog vikenda Grad nemoćan, građani pomažu Oboleli van životne opasnosti Nema zloupotrebe službenog položaja Rekordna potrošnja gasa u Novosadskoj toplani

Novi stroj čokota

Οικονομία

piše: Petar Samardžija

** Vinograd izbliza: Zašto se broj čokota na hektaru povećava sa 3.300 na 5.000? * Povratak crnih sorti vinove loze na Frušku goru *

petar cindric Posle nekoliko decenija nemilosrdnog progona, u Srbiji je zaustavljeno krčenje vinograda. U našim vinogorjima sve lepša slika - postrojavaju se mladi čokoti, najlepše rastinje na Zemlji vraća se tamo gde se granalo vekovima i bilo najlepši ukras krajolika i veličanstveni primer ljudskog umeća. Srbija je na putu da se vrati u svetu porodicu vinogradara i vinara u kojoj je do nedavno imala ugledno mesto. Zanimalo nas je šta o novoj strategiji razvoja ove značajne grane razmišlja prof. dr Petar Cindrić, koji je svoj radni vek proveo u Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima, pročuvši se radom na stvaranju novih sorti i klonova vinove loze.

Na našu primedbu da su mladi vinogradi sada sa manjim razmakom redova i većim brojem biljaka o hektaru, naš sagovornik kaže:

Posle Drugog svetskog rata rastojanja između redova u našim vinogradima bila su prilagođena mehanizaciji koja je bila na raspolaganju poljoprivredi u kojoj je dominantnu ulogu imalo ratarstvo. Najčešće međuredno rastojanje od tri metra bilo je dirigovano uslovima mehanizaije, a ne biološkim potrebama vinove loze. Rastojanja između čokota u redovima bila su jedan metar, znači 3.333 čokota o hektaru. U razvijenim zemljama zapadne Evrope, u sličnim agroekološkim uslovima, po hektaru je sađeno 5.000 čokota, jer su vinogradari imali pogonske mašine majih gabarita i mogle su da ulaze i u redove manje širine od tri metra.

Opštine bez evidencije

Svedoci smo velikih promena u sastavu vinogradarsko-vinarske proizvodnje.

Nakon pada komunizma, u svim zemljama srednje i stočne Evrope dolazi do značajnih promena u svim oblastima života, pa, naravno, i u vinogradarstvu. I u našoj zemlji devedesetih godina dešavaju se velike promene. Društvena imanja, koja imaju i velike vinarije, stagniraju, većina i propada. Nasuprot njima, na privatnim posedima u poslednjoj deceniji došlo je do značajnog napretka. Zakonskom uredbom iz 1994, vraćena je mogućnost privatnicima da mogu da proizvode vino i za tržište. Podižu se novi vinogradi, istina ne veliki, ali zato na savremenim koncepcijama, sa gušćom sadnjom klonova kvalitetnih sorti. U tehnologiji vina, u manjim privatnim podrumima uvodi se više značajnih novina, koje imaju veliki uticaj na kvalitet pića - prohromski sudovi, savemene muljače i prese, hladna fermentacija i barik tehnologija. One, s najnovijim podsticajnim merama države za podizanje vinograda, uzimaju sve više maha.

Tako je došlo i do gušće sadnje vinograda?

Poslednjih desetak godina i kod nas se broj čokota po hektaru povećava na oko 5.000. Manje individualno opterećenje biljke doprinosi njenom manjem naprezanju, što je važno u stresnim uslovima, kao što su suša ili manji broj sunčanih sati u vegetaciji. Stresni uslovi se dešavaju povremeno i bez najave, a negativno utiču ne samo na visinu prinosa nego i na kvalitet vina, a isto tako i na dugovečnost biljke. Na Oglednom dobru u Sremskim Karlovcima razrađen je relativno jednostavan način gajenja vinove loze sa parnom sadnjom čokota. Pored toga što omogućuje postizanje visokog roda i kvalitet grožđa, ima izvesne prednosti u odnosu na uobičajen način pojedinačne sadnje čokota - efikasniju mehanizovanu obradu zemljišta ispod čokota, olakšava ručni rad fitotehničkih poslova na čokotu, a i nešto manje investicione troškove. Parnom sadnjom postiže se veći broj čokota u vinogradu, jednostavnija rezidba i malo opterećenje čokota rodom.

Postoji li evidencija o tome šta se i koliko sadi?

Nažalost, u opštinskim katastrima ne vode se precizno podaci o novim vinogradima, ni po veličini, ni po sortimentu. I to nije dobro. Obaveza da se prijavi krčenje vinograda ne postoji, a ne traži se ni saglasnost za sortiment i sistem uzgoja koji se planira za sadnju novog vinograda. Ne evidentiraju se ni veličine površina za sadnju. Zato se danas i ne zna tačno koliko i kakvih vinograda ima u zemlji. Tek kad je država počela da finansijski podstiče sadnju novih vinograda, ustrojava se neka evidencija o njima na nivou republike. Dobro je i to što Ministarstvo za poljoprivredu sagledava potebu formiranja vinogradarskog katastra i na tome se radi.

Šta je klon

Novi vinogradi, više puta ste istakli, trebalo bi da se podižu sa sertifikovanim sadnim materijalom od klonova odabranih sorti. Šta pod tim podrazumevate?

Kod starih sorti vinove loze, kao posledica delovanja stresnih uslova sredine, na pojedinim čokotima dolazi do mutacionih promena. Mutacije dovode do heterogenosti u okviru sorte. Budući da je većina tih promena negativna, to dovodi do degradacije sorte. Kako su mutacije trajne, one se verno prenose vegetativnim razmnožavanjem. Da bi se očuvala vrednost sorte, neophodno je da se u njoj obavi klonska selekcija. Što je sorta starija, to je potreba za njenom amelioracijom veća.

Klon je vegetativno potomstvo jednog dobrog i zdravog čokota. On nastaje kao rezultat dugotrajnog procesa genetičke i sanitarne selekcije, koje imaju za cilj eliminaciju negativnih mutacija i sprečavanje razmnožavanja biljaka zaraženih virusom i virusima sličnim bolestima. Pod nazivom sertifikovanog sadnog materijala podrazumeva se da su matični zasadi, iz kojih potiču plemke i podloge, nastali iz sadnog materijala bazne kategorije, da su klonskog porekla i da su testirani na prisustvo najvažnijih virusnih i virusima sličnih bolesti.

To je i zakonski regulisano?

Kvalitetni sadni materijal je važna pretpostavka za uspešnost svake proizvodnje, pa tako i grožđa. Nove mogućnosti za unapređenje našeg vinogradarstva otvorio je nedavno usvojeni Zakona o voćnom i loznom sadnom materijalu - Službeni glasnik Republike Srbije, broj 18/05 - kojim se uvode mere Evropske unije u našu rasadničarsku praksu.

Stvoriti matične zasade

Kakve su perspektive naše rasadničarske proizvodnje, nekada veoma razvijene i poznate?

Od izuzetne važnosti za dalje unapređenje našeg vinogradarstva, trebalo bi da bude formiranje matičnih zasada vinograda, koji imaju visoki genetički potencijal, da su zdravi, to jest da nisu zaraženi virusima i drugim opasnim bolestima koji se prenose vegetativnim razmnožavanjem. Matični zasadi trebalo bi da se podižu sadnim materijalom bazne katregorije. Tako će se dobiti visokovredan i zdrav repromaterijal koji će poslužiti za proizvodnju sertifikovanih sadnica za podizanje savremenih vinograda. Dok ne budemo formirali ovakve sopstene matične zasade, sertifikovane sadnice moramo uvoziti. Za organizovanje savremene i efikasne rasadničarske proizvodnje, neophodno je stvoriti i laboratorije koje mogu kompletno i redovno da obavljaju vrlo složenu sanitarnu kontrolu.

Mi imamo sopstvene klonove samo od sorte rizling italijanski, stvoreni u Sremskim Karlovcima. To su: SK-13, koji se odlikuje izuzetno visokom rodnošću, i SK-54, koji pored solidne rodnosti daje i natprosečni kvalitet vina. Kada su u pitanju druge sorte, moraju se introdukovati klonovi selekcionisani u drugim zemljama. Od naših selekcija kako klonova starih, tako i novih sorti, trebalo bi sami da formiramo matične zasade bazne kategorije, a od klonova ostalih sorti - da uvezemo bazni sadni materijal, da platimo licencno pravo za njihovo korišćenje.

Posle stogodišnje dominacije belih sorti u Fruškoj gori, u poslednje vreme ponovo počinju da se sade i crne vinske sorte. Ima u tome i mnogo lutanja i nesigurnosti. Vinogradari veruju u vaše veliko znanje i iskustvo i rado bi da čuju šta preporučujete šta da se sadi u Vojvodini?

To je najbolje prikazati tabelama do kojih se došlo nakon višegodišnjih naučnih istraživanja i praćenjima rezultata postizavanih u praksi na društvenim i privatnim posedima.

Vinarstvo bez doktora

U Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo, osnovanom pre 62 godine u Sremskim Karlovcima, dugo su rešavane stručne i razvojne potrebe vinogradarsko-vinarske struke. Nakon integracije Instituta u Novosadski univerzitet (1973), vinogradarstvo je razdvojeno od vinarstva. Ono je uklopljeno u Poljoprivredni, a vinarstvo u Tehnološki fakultet. Saradnja ove dve bliske i zavisne struke dugo je bila zadovoljavajuća. U poslednjoj deceniji, vinogradarstvo se razvijalo i kadrovski i materijalno. Trenutno ima tri doktora nauka, dva magistra, kvalifikovano stručno i tehničko osoblje. U vinarstvu je došlo do velikog kadrovskog slabljenja, ostalo je samo na jednom magistru.

Manje hemije u vinu

U oplemenjivačkom programu u Sremskim Karlovcima u poslednje tri decenije prioritet je bio stvaranje sorti otpornih na najvažnije gljivične bolesti koje su redovni pratioci proizvodnje grožđa u našim uslovima (plamenjača, pepelinca i siva plesan grožđa). Cilj je bio da stvorimo sorte koje u svojoj naslednoj osnovi imaju ugrađene mehanizme odbrane, tako da se mogu uspešno gajiti uz smanjenu upotrebu pesticida, a u nekim slučajevima i potpuno bez hemijske zaštite. Poslednjih godina priznato je više novih sorti za bela vina - bačka, morava, panonija i druge. One imaju visok stepen otpornosti prema najvažnijim gljivičnim bolestima i pogodne su za ekološko vino i druge proizvode od grožđa.

tabela1