Sve veća potreba za energijom primorava države u svetu da se ozbiljno pozabave pitanjem obezbeđivanja odgovarajućih količina energije za privredu, domaćinstva i svakodnevni život. Pored obezbeđivanja hrane za stanovništvo, energetska sigurnost predstavlja drugi najznačajniji strateški cilj svakog društva. Svet danas koristi 320 biliona kilovat časova energije svaki dan. Fosilna goriva (ugalj, nafta, zemni gas), koji su obezbedili uslove za nezapamćeni napredak tehnologije i razvoj čovečanstva od vremena industrijske revolucije do danas, nastajala su milionima godina. Spaljivanjem ovih goriva dobija se neophodna energija, uz istovremeno oslobađanje ugljendioksida i vode. Iako se procene rezervi fosilnih goriva na svetu jako razlikuju, svi se slažu sa tim da ta goriva predstavljaju izvor energije koji se, kad-tad, može iscrpsti.

Tehnologije za dobijanje energije iz obnovljivih izvora obično su više na strani očuvanja životne sredine od energije koja se dobija iz konvencionalnih izvora, međutim, ni njihovo korišćenje nije bez rizika sa aspekta održivosti i dugoročnog uticaja na životnu sredinu. Tehnologije za dobijanje energije iz obnovljivih izvora variraju u pogledu efikasnosti i prihvatljivosti za životnu sredinu. Obnovljivi izvori energije moraju biti podržani da bi ušli na tržišta energije, ali ta podrška mora biti ostvarena na način da ta proizvodnja bude ostvarena sa minimalnim štetnim posledicama na životnu sredinu.

Hidroenergija

Energija dobijena korišćenjem snage vode je relativno čista, međutim, velike hidroelektrane izazivaju velike probleme između ostalog i oko uređenja vodotokova, narušavanja pejzaža, uticaja na floru i faunu i indirektnog oslobađanja gasova staklene bašte (metan koji nastaje raspadanjem sedimenta u akumulacijama). Međutim, tehnološka rešenja koja ne podrazumevaju izgradnju brane, akumulacije ili raseljenje stanovništva, nemaju negativan efekat na ljudske potrebe za vodom niti utiču negativno na biološku raznovrsnost područja, prihvatljiva su i preporučljiva. To su po pravilu manja postrojenja ispod 10-tak MW koja mogu da zadovolje energetske potrebe manjih, zabačenih naselja ili da služe za potrebe lokalne privrede.

Energija iz mora, odnosno mehanička energija iz talasa/plime-oseke/morskih struja koja se koristi za dobijanje električne energije po pravilu ne proizvodi negativne efekte na život u morima i okeanima.

Sunčeva energija

Do sada nisu identifikovani značajniji negativni uticaji na životnu sredinu korišćenja solarne energije. Ukoliko se vodi računa o površini koju pokrivaju reflektujući materijali za prikupljanje sunčane energije (ogledala za koncentrisanje energije sunca) - koja ukoliko se primene na vrlo velikim površinama mogu da dovedu do poremećaja u lokalnoj klimi - kao i uticaj na poljoprivredno zemljište i divlju floru i faunu, korišćenje solarne energije je ekološki održivo.

Energija vetra

Korišćenje energije vetra, na mestima gde su prosečne brzine vetra veće od 4 m/s, trenutno je jeftinija opcija od korišćenja solarne energije. Mada elektrane na vetar imaju vrlo malu emisiju tokom svog veka postojanja, one ipak imaju nekoliko potencijalno negativnih posledica na životnu sredinu o kojima se mora voditi računa. Turbine na vetar su previše upadljive, stvaraju aerodinamičnu buku od prelaska vetra preko oštrica lopatica i mehaničku buku od pomeranja delova turbine, a svojim prisustvom mogu da predstavljaju potencijalnu opasnost za ptice koje stradaju od sudara sa rotirajućim lopaticama turbina.

Geotermalna energija

Geotermalna energija je čist obnovljivi izvor energije od kojeg se mogu dobiti toplotna i električna energija. Toplota koja se nalazi u unutrašnjosti Zemlje suštinski je neograničena i uz odgovarajuća tehnološka rešenja može se direktno koristiti za geotermalno grejanje domaćinstava i/ili plastenika i staklenika za poljoprivredu. Geotermalna energija ima i potencijal da obezbedi pouzdane izvore električne energije uz značajno manje nivoe emisija od energije iz fosilnih goriva, a faktor iskorišćenja može da bude i do 90%.

Elektrane na geotermalnu energiju potencijalno predstavljaju značajnu opasnost za spoljašnju sredinu. One mogu tokom svog rada da ispuštaju gasove u atmosferu, pre svega ugljendioksid i vodonik sulfid, ali i amonijak, vodonik, metan, azot, radon i drugo. Ova emisija mora da se kontroliše striktnom regulativom i kontrolnim metodama same geotermalne tehnologije. Takođe, upotrebljene geotermalne vode moraju da se vraćaju nazad u Zemlju odakle potiču, bez oticaja koji mogu zagaditi rečne i jezerske sisteme.

Energija biomase

Biljke imaju sposobnost da u procesu fotosinteze vezuju sunčevu energiju i da od vode i ugljendioksida sintetišu organske materije - biomasu. Ova sposobnost osnova je opstanka života na Zemlji. Razgradnjom biomase ne izbacuje se višak ugljendioksida u atmosferu, jer je ista količina absorbovana prilikom rasta biljaka. Biomasa je značajan izvor energije i širom sveta najvažnije gorivo, posle uglja, nafte i prirodnog gasa.

Biogoriva predstavljaju komparativno čistu alternativu za naftu kao izvor goriva, međutim, proizvodnja i eksploatacija biomase u energetske svrhe vezana je sa čitavim nizom rizika za životnu sredinu. Slično kao i kod proizvodnje hrane, proizvodnja biomase u energetske svrhe povezana je sa uobičajenim načinom obrade zemlje i podrazumeva korišćenje velikih površina pod jednom kulturom i intenzivne agrotehničke mere. Ovo se pokazalo kao vrlo negativan faktor koji dovodi do smanjenja biološke raznovrsnosti i zagađenja zemljišta i vode. Takođe, ekploatacija prirodnih izvora drveta već je u celom svetu dovela do značajne degradacije površina pod šumama, što ima negativne posledice na klimu, remeti režime kruženja materija u prirodi (uključujući i vode) i ugrožava biološku raznovrsnost. Dalje povećanje korišćenja drveta u energetske svrhe (čak i sa namenskih, gajenih površina) može imati katastrofalne posledice na život na Zemlji. Ekološka (na žalost ne neophodno i ekonomska) održivost biomase kao izvora energije može se postići samo upotrebom biljnih i životinjskih ostataka, koji do sada nisu našli svoju ekonomsku primenu i bili su odbacivani.

Zaključak

Obnovljivi izvori energije predstavljaju veliku šansu da se umanji zavisnost od fosilnih goriva. Do trenutka kada cena eksploatacije fosilnih goriva postane neprihvatljivo visoka mora da postoji jasna alternativa njegove zamene. Međutim, i korišćenje obnovljivih izvora energije, ukoliko se ne koriste na održivi način, može da predstavlja realnu opasnost za dalju degradaciju životne sredine i osiromašenja biološke raznovrsnosti.

Jasno je da trenutno ne postoji jedinstveni izvor obnovljive energije koji bi u budućnosti mogao da zadovolji sve naše energetske potrebe. Samo korišćenje čitavog spektra različitih energetskih izvora, u obimu koji zavisi od regionalnih i lokalnih specifičnosti i mogućnosti, dugoročno može dovesti do energetske stabilnosti i očuvanja postojećeg civilizacijskog nivoa. Komercijalizacija korišćenja obnovljivih izvora energije, koja se u budućnosti može očekivati, čini realnom opasnost od daljeg neodrživog odnosa prema prirodi. Da bi se ove opasnosti prevazišle, neophodna je odgovarajuća legislativa kojom se ekonomski i ekološki efekti primene obnovljivih izvora energije sinhronizuju, uz istovremeno povećanje energetske efikasnosti, u cilju održivog odnosa prema spoljašnjoj sredini i racionalnog korišćenja resursa.

REN21. 2008. "Renewables 2007: Global Status Report" (Paris: REN21 Secretariat and Washington, DC:Worldwatch Institute). Deutsche Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit (GTZ) GmbH.

Ionut Apostol, 2008: Kad „obnovljivo" počinje da bude štetno? Anex za projekte investicija u obnovljive izvore energije. CEE Bankwatch Network.

Komentari

Dodaj Novi Pretraga

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Websajt:
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -veličina-sićušnomaloosrednjevelikoogromno
	Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."