Već na prvoj stranici svoje knjige „Medijska etika i medijski linč", profesor Čedomir Čupić konstatuje: „...pisati ovakvu knjigu je rizično, opasno i neprijatno... insistiram na čistunstvu, rigoroznosti i tvrdoglavoj doslednosti... sve je to moguće - ali je teško ostvarivo u stvarnosti... naročito u našem društvu haosa, nesigurnosti i nestabilnosti... izlaz iz toga je moguć samo uz insistirane na uvođenju pravila, normi, dobrih zakona i funkcionisanje profesionalnih standarda..."

Kao javno oko i uvo koje sagledava i osluškuje javnost i javni duh; novinari su prenosnici, posrednici i kritičari u društvu i državi ( pri čemu bih istakao da autor posebno insistira ne samo na objektivnosti nego i na KRITIČNOSTI.). Otuda su znanje, sposobnost, iskustvo i savest, profesionalni i ljudski integritet, moralnost, doslednost, odgovornost za javno izgovorenu i napisanu reč - pretpostavke novinarstva koje treba da krase: istina, tačnost, poštenje, nepristrasnost, nezavisnost, odgovarajući odnos prema izvorima informacija, poštovanje ličnosti, eliminisanje bilo kog oblika diskriminacije i, naravno, ODGOVORNOST.

Profesor je, naravno, svestan da - opet citiram -- malo koja moć i vlast podnosi kritiku - bilo državna, privredna ili finansijska. A bez kritike, kako autor kaže, nema slobodnih i otvorenih medija niti je  novinar - novinar ako nije u mogućnosti da javno - kritički preispituje stvarnost i one koji su na vlasti i koji donose odluke koje utiču na život svakog od nas, dodajući: tamo gde su KRITIKA i KONTROLA razvijene, garantovan je uredan i normalan poredak i sistem!!!

Ja sam bio novinar 35 godina, pa imam neku predstavu o onome o čemu piše prof. Čupić.

Da prvo vidimo tezu DA SU NOVINARI  JAVNO OKO I  JAVNO UHO koje osluškuje i sagledava javnost i javni duh.

Pre svega, PRAVA, ISTINSKA, KVALIFIKOVANA JAVNOST čije bi se stručno mišljenje uvažavalo PRE donošenju odluka - NE POSTOJI! Tu kvalifikovanu javnost su na silu i zloupotrebnom položaja i medija - preuzele POLITIČKE STRANKE!

Koliko smo puta pročitali i čuli, na primer, privrednike, da pri izradi nekog zakona koji direktno zadire u uslove privređivanja i donošenje godišnjih i srednjoročnih planova - APSOLUTNO niko iz države-vlade-politike NIJE PITAO privrednike šta misle o predlogu zakona. A čak i ako to kažu, to nema nikakvog efekta na tekst zakona!

Da li je bolje sa SINDIKATIMA? Da bi se zadovoljila Evropa, uveden je tripartitni savet u kome su predstavnici poslodavaca, države i sindikata. Međutim, SINDIKAT je u istoj situaciji prema poslodavcima u kojoj su oni spram države: ne mogu ništa, jer je najmanje 700.000 radnika NEZAPOSLENO, a svakog meseca barem 150.000 radnika radi ali - ne prima platu. I što je još gore - neki poslodavci - ali ne kao izuzetak nego kao masovna pojava - GODINAMA NE UPLAĆUJU DOPRINOSE I POREZE ZA SVOJE RADNIKE, pa onda ovi imaju ogromnih problema sa zdravstvenim osiguranjem, sa dobijanjem penzije, sa nabavkom hrane za sebe i decu, da plate struju i tako redom.

Šta država radi, kako reaguje na ovaj težak kriminal koji uništava desetine i stotine hiljada ljudi? Država NIKADA NIJE DEMANTOVALA TVRDNJU DA JE 2000. godine bilo oko 8.000 državnih činovnika (ne računajući vojsku, policiju, državnu bezbednost i diplomatiju) a da je POBEDNIČKA DEMOKRATIJA KOJU JE  PREDSTAVLJAO DOS, do danas njihov broj povećala na oko 30.000 činovnika! Uz to su pored svih tih silnih ministarstava i službi, formirali direkcije, agencije i tome slično - i tako bar još jednom duplirali broj činovnika koji žive na grbači zaposlenih. I onda, jasno, nema para za penzije, onda, jasno, MMF i Svetska banka traže SMANJENJE SOCIJALNIH DAVANJA, smanjivanje para za školstvo i zdravstvo i kulturu - umesto da natera tu istu državu da naplati dugove od novopečenih bogatih lopova i mafijaša.

Da skratim: UMESTO DA VEĆ DRUGOG MESECA NEUPLAĆIVANJA POREZA I DOPRINOSA svi oni - poreska uprava, policijsko odeljenje za privredni kriminal, finansijska policija, agencija za privatizaciju itd. itd. - upozore vlasnika da smesta isplati ono što je obavezan PO ZAKONU, sve te silne službe i činovnici i poslanici i lideri u lokalnim samoupravama i ministri - kao, nemaju pojma o tome i onda se, kao, iznenade kad čuju da radnicima u nekom preduzeću već pet godina nisu uplaćeni doprinosi. A TREBALAO BI BITI OBRNUTO: ako ne uplati poreze i doprinose u roku od dva meseca - DA MU SE PREDUZEĆE ODUZME, A ISTO I LIČNA IMOVINA IZ KOJE BI SE NAMIRILI DUGOVI PREMA RADNICIMA I DRŽAVI.

Toga, naravno, nema i neće ni biti  u dogledno vreme, dok su na vlasti stranke koje su privatizovale čitavu zemlju, odnosno, dok se odnosi u društvu bitno ne izmene. Zašto? PA ZATO ŠTO JE OVO FEUDALNA ZEMLJA U KOJOJ ULOGU FEUDALCA IMAJU STRANKE, PA, JASNO, NIKO NI ZA ČEGA NE ODGOVARA, ČAK NI NAJGORI LOPOV, ČAK NI PEDOFIL, osobito pod uslovom da nosi svešteničku mantiju. A političari mogu da lažu i da kradu i da iz sve snage zloupotrebljavaju svoje funkcije - i neće im ništa biti, štaviše, biće imenovani i u novu, sledeću vladu.

Ko jedini POVREMENO upozorava na takve stvari? Naravno, pre svega radnici, ali obično tiho i bojažljivo - jer su godinama trpeli takvo stanje. Povremeno se oglasi i sindikat, ali isto tako tiho i bojažljivo, jer znaju da od njihove kuknjave neće biti apsolutno nikakve vajde.

I jasno, oglase se mediji. U stvari, oni najčešće upozoravaju na takve stvari, ali ni to ne vredi kao ni mrtvom konju zob. Zašto?

Pa zato što MEDIJI, a o novinarima da i ne govorim, gotovo da više nemaju nikakav uticaj. Nekada - kad sam ja bio mladi novinar - jedna javno napisana kritika je bila dovoljna da smesta dođe do smenjivanja i direktora i političara. Danas novinari mogu da dube na trepavicama a da to ništa na vredi.

S druge strane, novinari i NEMAJU VREMENA DA SE DUGO BAVE JEDNIM LOPOVLUKOM, JEDNIM SKANDALOM! Zašto? Pa zato što dobro plaćeni stručnjaci koji rade za vlast i vlasnike - vrlo brzo smisle novi skandal o kome se piše naredna tri dana - a onda iskrsne novi skandal, pa novi pa novi....

I na kraju: novinari POLAKO SHVATAJU DA NJIHOV TRUD I RAD I PISANJE NIŠTA NE VREDE, a čitaoci i gledaoci su već toliko oguglali na lopovluke, skandale, krađe, kršenje zakona, nepoštovanje zakona od strane ministara - a da o onima nižima i ne govorimo - da više NIKOME NE VERUJU: NI JEDNOJ STRANCI, NI JEDNOM POLITIČARU. To je jedino čime se može objasniti da je po raznim anketama u Srbiji niz godina najviše poverenja uživala vojska, policija i crkva, i to crkva koja ne plaća porez na imovinu i usluge i čiji episkopi žive u pravim dvorcima, koji debelo vuku pare iz državnog budžeta - jer postoji nejavni brak između vlasti i SPC, pa sve ostale verske zajednice - a samo u Subotici ih ima preko 45 - mogu da vrište do neba a da od toga nemaju nikakve koristi.

Ali ni to još nije sve: tu se sad - pored neorganizovane, korumpirane, neefikasne, lažljive, privatizovane  države i kradljivih ministara i političara - javljaju i vlasnici medija. Ta ista država je NAPRAVILA STRAVIČNU ZLOUPOTREBU kad je odlučila da, primera radi, LOKALNE MEDIJE prodaje kao da je to picerija ili šusterska racionica za krpljnje cipela. Novinari su uporno tražili da se lokalni mediji privatizuju na drugi način, da vlasnici budu i novinari i čitaoci i opština i nekoliko velikih privatizovanih preduzeća - i to onih koje vode naši ljudi, a ne stranci koji će otići za par godina - i, jasno, nisu uspeli.

TAKO SE I MOGLO DESITI DA »SUBOTIČKE NOVINE« KUPI ČOVEK KOJI JE DOŠAO IZ LEGIJE STRANACA. Niko ga nije pitao otkud mu pare da kupi novine (preko 600.000 eura), niko ga nije pitao da li negde postoje krivične prijave ili barem dosijei sa snažnim indicijama o krivičnim delima koja je počinio.U POČETKU SAM MISLIO DA SU NAŠE STRANKE I VLASTI I stranački lideri koji su preuzeli ulogu državnika - OBIČNI KRETENI KOJI NIŠTA NE RAZUMEJU PA TAKVE ZAKONE DONOSE ZATO ŠTO SU NEPISMENI I GLUPAVI. Naravno, pogrešio sam!

STRANAČKI LIDERI, VLASTODRŠCI i oni koji su se školovali u inostranstvu, POVEROVALI SU DA ZBILJA POSTOJI SLOBODNO TRŽIŠTE  I SLOBODNA KONKURENCIJA - PA SU NAMERNO PRAVILI TAKVE GLUPAVE, ILI BOLJE REĆI - ZLOČINAČKE ZAKONE, JER NJIHOV CILJ NIJE BIO DA SE INVESTIRA U NAŠU PRIVREDU, DA DOĐE DO UVOZA KAPITALA I GRINFILD INVESTICIJA, DA STIŽE NOVA OPREMA I NOVA TEHNOLOGIJA, DA SE POVEĆA PROIZVODNJA I IZVOZ, DA POSLE NEKOG VREMENA POČNE NOVO ZAPOŠLJAVANJE.... NE, ONI SU DOŠLI ZATO DA UNIŠTE PRIVREDU I DA NAPRAVE TRŽIŠTE za proizvode stranih firmi koji su, naročito kad se radi o hrani - debelo subvencionisani, DOK NAŠ SELJAK TU I TAMO OD DRŽAVE DOBIJE NEKU CRKAVICU - i onda još treba da konkuriše tim strancima na »slobodnom« tržištu i u »ravnopravnoj« konkurenciji.

Ali ni mediji nisu više ono što su nekada bili. Prvo što je Milošević uradio osvajajući vlast kako bi mogao da započne sa ratovima za osvajanje novih teritorija - bilo je da je najurio iskusne, objektivne, profesionalne novinare o kojima sanja profesor Čupić.

Milošević je započeo time, a nastavilo se i dalje. Antibirokratski revolucionari na čelu sa Radomanom Božovićem, koji su opljačkali o razvlastili Vojvodinu, za glavnog urednika »Subotičkih novina« su postavili čoveka koji jeste bio novinar, ali ni jedan jedini dan nije radio u novinama, nego na radiju -- i to u Beogradu -- tako da je postao glavni urednik lokalnog lista u momentu kada je znao gde su hotel i Gradska kuća. I kasnije, kad su došli privatnici, nastavilo se isto: glavni urednik »Subotičkih novina« je postao čovek koji jeste novinar, ali ni jedan dan nije radio u novinama, nego na radiju i televiziji. Uz to što mu je Arkan bio blizak prijatelj, ni u ludilu mu nije padalo da starije, iskusne novinare bar ponekad pita za neki savet, nego se potrudio da ih što pre najuri, i da zaposli one koje ja zovem »domaćicama« koje samo misle da su novinari. I naravno, kvalitet novina pada iz broja u broja, novine koje su imale štampani tiraž od 16-17.000 primeraka, pale su na ispod 3.000... I naravno, prave gubitke.

Da li se vlasnik »Subotičkih novina« uzbuđuje zbog toga? Ne, ni najmanje, jer njega novine kao takve uopšte ne interesuju, on je novine kupio iz nekih drugih ekonomskih razloga, u čemu su mu pomogle i banke - koje, naravno, nisu više naše nego strane, a mogle su da njemu i njemu sličnima pomognu kršeći zakone -- samo zato što je jedan od prvih poteza novih, tzv. demokratskih vlasti bio ukidanje SDK, koji je bio kontrolna institucija kojoj nije mogao da promakne ni jedan jedini dinar koji je trebalo uplatiti za samodoprinos u XY mesnoj zajednici, a kamoli stotine miliona i milijarde dinara kroz NEPLAĆENE POREZE i DOPRINOSE.

Zato su novom vlasniku dobri zaposleni koji nisu novinari nego obični činovnici i zapisničari i mlade simpatične devojke koje vole da se slikaju na TV, a koje čak ni najblažeg pojma nemaju šta je uloga novinara i medija i šta je ODGOVORNOST za javno izgovorenu i javno napisanu reč.

I evo, bližim se kraju.

Profesor Čupić se pišući o etici i moralu novinara i medija oslanja na - demokratiju, i indirektno, na Evropsku uniju i njene standarde.

Ako nekoga to uopšte interesuje - i ja sam za demokratiju i Evropsku uniju, ali kada to kažem - uvek dodam da ni DEMOKRATIJA ni EVROPSKA UNIJA nisu idealni: podsećam na Čerčila koji je za demokratiju rekao da je to najmanje loš od svih isprobanih sistema, a što se tiče EU, dovoljno je gledati dnevnike i čitati novine i videti da i tamo ima i kriminala i korupcije i utaje poreza i rada na crno i političara koji gledaju lični a ne interes građana itd. JEDINA RAZLIKA je što kad te tamo uhvate - ili ideš u zatvor ili ti je politička karijera završena.

Za razliku od nas gde NIKO NE ODGOVORARA NI ZA ŠTA!

Ne odgovaraju predsednici države, ne odgovaraju predsednici vlade, ne odgovaraju ministri, ne odgovaraju ljudi iz agencija i direkcija, ne odgovaraju tzv. preduzetnici... Jedino se desi da tu i tamo odgovara - novinar: zašto?

Iz tri razloga: prvo, po zakonu koji je važio dok sam još bio u radnom odnosu (ne znam da li i sada važi) glavni urednik je mogao da izmeni moj tekst a da me ni ne pita da li se slažem s tim. Ranije je morao da me pita, pa ako se nisam slagao sa izmenama, glavni urednik je, naravno, pustio taj tekst - ali bez mog potpisa.

Drugo, opet u vreme kad sam radio, glavni urednik je svojom ličnom imovinom odgovarao za ono što su novine napisale, pa ako bi ih neko tužio, on bi ostao bez kuće ili stana ili kola i tome slično. A kad je zakon takav - onda STRANKE apsolutno ne moraju da donose zakon o CENZURI.

I treće, funkcija glavnog i odgovornog urednika NEMA BAŠ NIKAKVE VEZE sa demokratijom. Jedan mudri bradonja iz XIX veka, po imenu Karl Marks, napisao je da će sa lica zemlje kao poslednji od svih birokrata nestati - glavni i odgovorni urednik i dirigent.

I zato se slažem sa profesorom Čupićem da je pisati o jednom medijskom skandalu i medijskom linču - rizično, opasno i neprijatno.

Čudim se da je imao snage da to uradi i skidam mu kapu.

A naravno, slažem se i sa tim da rđava dela ne mogu da se sakriju niti smeju da se zaborave.

Pa ako mi  i ne doživimo istinski demokratsko društvo i prave, objektivne medije - hoće, valjda, naša deca, ili bar unuci.

(Izlaganje na predstavljanju knjige profesora Čedomira Čupića Medijska etika i medijski linč, na tribini πολιτεία, 25. januara 2011. godine, na Otvorenom univerzitetu)

Komentari

Dodaj Novi Pretraga

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Websajt:
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -veličina-sićušnomaloosrednjevelikoogromno
	Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."