|
U očajničkom pokušaju da se razbije vrišteća tišina, da se učini nešto po pitanju nekontrolisanog rušenja grada i njene istorije, pojavile su se tri subotičke Fejsbuk grupe "Dosta više rušenja značajnih zgrada po Subotici!!!" (1.314 članova), "Nem akarunk /Nećemo tržni centar na mesto BOSS-a i STARE PIZZERIJE" (3.498 članova) i "Secesija" (272 člana) koje svakako nisu za zapostavljanje.
U ovim grupama imate puno informacija o istoriji našeg grada, kao i o kulturnim vrednostima koje isčezavaju voljom političara. Manji broj FB internet-ovisnika je upoznat sa vrednostima koje zastupaju i promovišu grupe čiji članovi itekako imaju zdrav odnos prema kulturnoj baštini grada i žele da ga zaštite i sačuvaju.
U nedostatku nevladinih organizacija i nekorumpiranih političkih partija koje bi se iskreno borile protiv nemilosrdnog razaranja zaštićenog subotičkog gradskog jezgra, ovi ljudi imenom i prezimenom još uvek osećaju potrebu da učine nešto za svoj grad i udružuju se u fejsbuk grupama pokušavajući da pronađu jedni druge u nastojanju i verovanju da će se ipak nešto promeniti i da će nas ipak neko saslušati ili makar čuti.
Ne jenjava potreba za građanskim inicijativama koje bi svojim aktivnim reagovanjem i delovanjem motivisale svest građana da je PROTEST kao legitiman oblik građanske neposlušnosti možda ipak JEDINI NAČIN koji može da utiče na to da se mnogi projekti nikada ne realizuju, da se menjaju ili dopunjavaju. Na ovakav način se možda otvara mogućnost očuvanja kulturnog nasleđa i bogatstva grada Subotice. Internet jeste jedan od načina putem kojeg je moguće međusobno se povezati. Ali je nedovoljan.
Ako iskreno želimo da sačuvamo naš grad, moramo da shvatimo da je to nemoguće bez ozbiljne organizacije. Samo kritična masa ljudi spremna za promene je sposobna da utiče na odluke koje se donose u ime svih nas.
Mi, građani smo jedini uspavani motor koji imamo tu moć da se izborimo za ono što je naše. Grad nije vlasništvo političara. Grad je naše vlasništvo. Zajedničko neprocenjivo blago.
Što pre to razumemo, pre ćemo da započnemo borbu za očuvanje poslednjih ostataka subotičke gradske oaze. Ako je još ima...
stara pizzeria
U OPISU SVE TRI FACEBOOK GRUPE:
SECESIJA
Secesija je poslednji umetnički univerzalni pravac koji je uspeo da unese sopstveni umetnički pečat u sve oblasti modernog života, stvorio je modu i stil života na kraju 19. i početkom 20. veka iako je u različitim zemljama nastupao pod različitim imenima. Secesija je pravac koji se odrazio pre svega u visokoj umetnosti arhitekture, slikarstva i skulpture međutim, takođe je ostavila jasan pečat i u dekorativnoj i primenjenoj umetnosti.
U različitim zemljama ovaj pravac je poprimio različita imena. U Austriji bio je poznat kao Bečka secesija (nem. Winer Secession), u Nemačkoj kao Jugendstil (nem. Jugendstil, po avangardnom časopisu "Jugend") u Francuskoj i Belgiji kao Art Nuvo (fr. Art Noveau) u anglosakonskim zemljama kao Moderni stil ili Liberti (engl. Modern Style или Liberty), u Kataloniji (Španija) kao katalonski modernizam (katal. Modernisme català), u Italiji su ovaj pravac zvali Cvetni stil (ital. Stile floreale), a u Rusiji Svet umetnosti (rus. Мир искусства).
CILJEVI SECESIJE
Ciljevi su bili stvarati novi stil u umetnosti i arhitekturi koji bi delovao organski i bio oslobođen od doba istorizma i eklekticizma. Ovaj stil je poslednji stil koji se projavljivao i delovao na sve prevce u umetnosti u slikarstvu vajarstvu, muzici i arhitekturi.
GLAVNE KARAKTERISTIKE
Ovaj umetnički pravac se razvija u Evropi i SAD polovinom 19. veka i potpuno se razvio 1900. godine. Nastao je kada se naglo razvija privreda i kao reakcija protiv privredne civilizacije, koja želi povratak na zanatsku proizvodnju i smatra je kao lek protiv privrednog kiča. Secesija pokreće industrijski dizajn.
Za glavne znakove secesije smatra se ornamentika, a daje se prednost površini, i primenjuju se neobične boje te se estetski koriste različiti materijali. Secesni ornament izjašnjava poseban kvalitet secesnog osećanja i teži ka izravnanosti u osećanju. Secesna linija je valovito razvijana krivulja koja izaziva osećenje pokreta u površini u kojoj je monotonija sprečena upotrebom neobičnih boja. Ona traži neobične boje i slaže ih po principima harmonije i kontrasta. Secesija se okreće ravno ka prirodnim formama u ornamentu kao što su list, cvet, ljudska i životinjska tela.
SECESIJA U ARHITEKTURI
Secesija se razvija u arhitekturi kada novi način konstrukcije od armiranog betona i čeličnih konstrukcija zahteva i nove pristupe u rešavanju objekata, u slikarstvu, skulpturi i primenjenoj umetnosti (nameštaj i vitraži), i u literaturi. U arhitekturi kod Antonija Gaudija otkrivamo arhitekturu punu iznenađenja i on se ne zalaže za bilo koji oblik funkcionalnosti, dok se u Čikaškoj školi u SAD ostvaruju nove strukture te se odbacuju svi nekorisni ukrasi i okrecu se čistoj funkcionalnosti a u Evropi su u ovom pogledu najviše odmakli u Belgiji i Holandiji kod Henrija van de Veldea i u suprotnosti je sa arhitekturom Viktora Horta koji je u Brislu upotrebio gvožđe i ostvario svečane fasade zgrada.
SECESIJA U SLIKARSTVU
Među mnogim slikarima naročito je naklonjen ovom stilu Gustav Klimt i zaboravljen je izlazkom iz mode ove dekorativnosti. Prva dela Pabla Pikasa spadaju takođe u secesionistička dela i ako je ovog umetnika "otkrio" kritičar i pobornik avangardnog slikarstva Apoliner.
SECESIJA U KNJIŽEVNOSTI
U književnosti, nosioci secesije obeleženi su kao simbolizam i dekadencija. Karakteristika za secesiju u književnosti je ornamentika u ravni jezičkoj i s tim je u vezi ritmizacija rečenice i strofe, ponavljanje reči i glasovnih grupa.
Secesija je značajno uticala na način života u 19. veku i početkom 20. veka i upisala se u lica mnogih gradova u Evropi kao što su Paris, Beč, Minhen, Berlin, Prag i drugi. U ovo je doba stvoreno mnogo dela od velike umetničke vrednosti ali i predmeta za svakodnevnu upotrebu. Secesija je neodmisaoni deo ne samo Evropske kulture.
SECESIJA U RAZNIM ZEMLJAMA
Art Nuvo ili „Art Nuoveau" je umetnički i dizajnerski pravac koji je kulminirao početkom 20. veka započeo je 1880.godine i doživeo kulminaciju 1892.-1902. godine.
U Italiji, „Stile Liberty" je nazvan po londonskoj prodavnici koja je prodavala modernu dizajnersku robu proisteklu iz pokreta "Arts and Crafts".
Jedna od najvažnijih karakteristika ovog stila je dinamična, valovita linija puna ritma. Oblici izgledaju kao da će oživeti i "rastu" u forme poput biljaka.
Kod nas je ovaj pokret relevantan kulturnim i umetničkim zbivanjima u drugim evropskim zemljama gde se javlja pod različitim nazivima: "Sezession" Austrija, "Jugendstil" Nemačka, "Art Nouveau" Francuska i Engleska, "Modern Style" Engleska.
Zajednički program svima bio je prekid s tradicijskom, akademskom umetnošću 19. veka i stvaranje novih oblika umetničkog izraza.
U Engleskoj se secesija razvija na čelu sa Vilijamom Morisom koji je bio pesnik, književnik i slikar i težio je da obnovi zanate i stvori industrijski dizajn i pao je pod istorijske uticaje od kojih se oslobodila tek nova generacija umetnika koja je prešla na ornamentalne oblike geometrijskih formi.
U Belgiji na čelu ovog pokreta je arhitekta Henri van de Velde koji je shvatio značaj primenjene umetnosti i shvatio da predmeti moraju biti jeftini, jednostavni i funkcionalni. Postao je zaljubljenik u inžinjerske zgrade a ornamentu je davao formu koja se aktivno zapaža i davao je prednost dinamičkim predstavama.
U Francuskoj secesija se razvijala pod imenom Art nuvo na koju je uticao belgijski arhitekta Henri van de Velde. Hektor Gimar je projektovao pariski metro u ovom stilu. Pariski umetnici su želeli ornamentima da izraze vitalnost u životu i predlagali su ornamente u vidu morskih talasa. Nazvan je po prodavnici u Parizu vlasnika Samuela Binga, sa stvarima dizajniranima u tom stilu.
U Nemačkoj se ovaj stil širi pod imanom Jugendstil i ima više grupa u ovoj zemlji. Minhenska grupa imala je svoj poseban program i ornament pod nazivom stil floreal. Drugu grupu stvorila je kolonija u Darmštatu gde su radili Jozef Marija Olbrih i Peter Berens. Značajna je bila i kompleksna škola arhitekture u Vajmaru koju je 1901. godine osnovao Henri van de Velde.
U Nemačkoj su se stvorile sledeće grupe u gradovima:
Minhen
Darmštat
Bad Nojhajm
Berlin
Hagen
U Austriji je secesija nastala malo kasnije oko 1897. godine i bila je pod engleskim uticajem i razvijala se pod imenom Bečka secesija. Bečka secesija je kritikovala nemački jugendstil i izradila je sopstveni ornament sa geometrijskim formama. Najznačajniji je bio arhitekta Oto Vagner sa svojim učenicima.
Ni Srbija nije imuna na ovakva stremljenja, pogotovo u arhitekturi. U većini srpskih gradova su izgrađena značajna zdanja koja se odlikuju slobodnim pristupom ornamentici, formi i boji.
SUBOTICA GRAD SECESIJE
Gradska kuća, sinagoga, palata Rajhl i desetine drugih atraktivnih objekata svrstali su Suboticu među najznačajnije secesijske gradove u Evropi. Dekorativnost evropske secesije, stila prekretnice, ovde je obogaćena romantičarskom notom mađarskog folklora kroz šare stilizovanih cvetova, cvetnog nakita od keramike i kovanog gvožđa.
Razuzdane, nesputane forme, pune zaobljenih linija i valovitih poteza, bizarne kombinacije boja umesto monotonog sivila - prvo su što posetilac primeti kada dođe u Suboticu.
Želeći da lepotom nadmaše evropske metropole, uz nesputanu maštu, graditelji subotičke secesije stvorili su arhitekturu punu iznenađenja koja i danas zbunjuje i zapanjuje.
Subotica, grad na severu Vojvodine, blizu granice sa Mađarskom, spada u grupu lepih gradova Srbije. Njegove fasade i stare zgrade plene autentičnošću iz prošlih vekova i očuvanošću, što je zasluga gradskih vlasti. Subotica je na karti "Evropski putevi secesije". Prilog Ljiljane Sinđelić Nikolić.
Secesija, kao umetnički pravac, prisutna je u mnogim gradovima Vojvodine, u Somboru, Beočinu, Novom Sadu, Senti, Kanjiži, ali stručnjaci ističu da je jedna od najvećih celina u Subotici. Najvidnija i najprisutnija je u arhitekturi, slikarstvu i vajarstvu. Blizina Austro Ugarskoj i veličina Subotice učinili su da su se ovde, paralelno sa širenjem u Evropi, granali umetnici, koji su odabrali kitnjastu secesiju kao svoj način izražavanja. Secesija se širila uporedo sa otvaranjem umetničkih škola i školovanjem domaćih umetnika u inostranstvu. Tako je 1899. u Subotici osnovan takozvani Prošireni univerzitet, ili kako se to ovde u narodu zvalo, Velika škola. Zatim se otvaraju nekoliko godina kasnije u Zrenjaninu, Somboru. Bilo je to vreme pedagoškog uzleta, kada se osnivaju i biblioteke, muzeji, cveta pozorišni i muzički život. Država puno pomaže razvoj ovih kulturnih institucija.
U Subotici tada niču i kapitalna zdanja. Tako se gradi 1893. godine, po projektu Edena Lehnera, budimpeštanskog arhitekte i Đule Partoša palata Šimona Leoviča, koja donosi nove materijale, likovna i graditeljska umeća, počinje da se upotrebljava boja u arhitekturi. U to vreme, izgrađene su i prelepe zgrade: Sinagoga, Gradska kuća, Vodotoranj, Žensko kupalište i Velika terasa na Paliću, nekadašnja upravna zgrada subotičke trgovačke banke. Ove zgrade krasi dekorativna plastika, često od kovanog gvožđa, tu je i vešta upotreba drveta. Danas se divimo lepoti lala, cvetova, raznih ptica i životinja na ovim zgradama ili u njihovim enterijerima. Svakako treba pomenuti i prelepe vitraže, koji upotpunjuju vizuelnu sliku zdanja o kojima pričamo.
Čuvena Rajhlova palata i danas pleni uzdahe posetilaca. Projektovao je subotički arhitekta Feren Rajhl, koji se školovao u Budimpešti, Berlinu, Beču. Zgrada je zidana 1899. godine. Ovaj znameniti arhitekta ukrasio je svoje zdanje figuralnim reljefom, na kome je devojka na horizontalno polegnutom mesecu sa izlazećim suncem u pozadini i izniklim cvećem pri dnu. Rajhl je u Subotici projektovao više zdanja, a u pomenutoj palati danas je galerija. U toj njegovoj palati je i poznata turska soba, što je dodirna tačka sa orijentalizmom. Putujući po Istoku, arhitekta je donosio umetničke predmete, ali i inspiraciju za svoje projekte.
Pomenimo i značajnog subotičkog slikara Henrika Acela, koji je iza sebe ostavio prelepe crteže « Ples vila » i « Portret dva dečaka ». Valja reći i to da je Acel radio na osnivanju muzeja industrije i primenjene umetnosti, uticao na otvaranje Subotičke više ženske škole industrije i primenjene umetnosti. Ova vredna umetnička dela su danas spomenici od izuzetnog kulturnog značaja, a turisti koji, sledeći kartu « Evropski putevi secesije «, dođu u Suboticu, imaju šta da vide.
+++
Nem akarunk /Nećemo tržni centar na mesto BOSS-a i STARE PIZZERIJE
A Szabadkai műemlék védelmi bizottság engedélyt adott a Boss Kávézó és a Stara Pizzeria lebontasára, azért hogy egy bevásárlóközpont mélygarázzsal épüljön a helyükre!!!
Subotički zavod za Zaštitu Spomenika Kulture je odobrio rušenje Stare Pizzerije i cafe pizzerije BOSSA da bi se na njihovom mestu sagradio novi Tržni centar i podzemna garaža!!!
The Heritage Protection Committee of Szabadka/Subotica (Serbia) has given the go-ahead to build a shopping mall and an underground car park by demolishing the Old Pizzeria and the Boss Café
+++
Dosta više rušenja značajnih zgrada po Subotici!!!
U pripremi je plan rušenja niz zgrada koje su prvobitno stavljene pod zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Drugi narodi se trude da zaštite nasleđe svojih predaka, a mi ih olako rušimo... Ovi naši stručnjaci, da su pronašli ostatke nekog vikinskog broda, napravili od toga drva za potpalu, jer, Boze moj, ostalo je svega nekoliko cepanica...
Noviji tekstovi iz ove rubrike:
Stariji tekstovi iz ove rubrike:
|
