Svaka porodica, svako domaćinstvo ima svoj prostorni plan.

Zna se gde je kuća a gde pomoćne zgrade, što bi u našem bačkom miljeu značilo tzv. letnja kuhinja, a bogami i garaža, pa i šupa. Kada smo tako isplanirali prostor i izgradili što smo već izgradili, onda prilazimo planiranju preostalog slobodnog prostora.

Za isplanirani prostor u domaćinstvu nije potreban nikakav zakon, nikakava pravila, ponajmanje naredbe, bar za sada, jer jednostavno isplanirano iskorišćen prostor domaćinstvima ponaosob daje sklad života i rada, jednostavno tako je dobro i tako treba, tako je i lakše i lepše.

Motivisana valjda upravo tom mini ćelijom, dakle porodicom, i država je preduzela mere da se prostorno sve uredi, kako bi i država ličila na neko skladno domaćinstvo.

Sada se valjda, nedavno donetim zakonom sve zna.

Zna se gde će u državi da se kosi a gde voda da se nosi. Zna se gde će zemljoradnja, a gde stočarstvo, zna se gde će hidro a gde termocentrale da se grade, zna se tačno gde će se gradovi razvijati, a gde preostala sela gasiti, gde će gradske deponije, a gde će one divlje koje se naravno ne planiraju. Prostorni plan uređuje gde će industrijski razvoj i fabrike, a gde trgovinski centri, gde sportski tereni, gde bazeni pa makar se nikada ne završili, gde putevi i autoputevi, gde carine kojih jednom više biti neće, gde ribnjaci a gde banje, veštačka i prirodna jezera i sve tako redom do u detalje.

Zna se sve, baš sve, gde će maline, a gde kukuruzi, gde duvan, a gde kamilica, gde konoplja, ne ona indijska već ona domaća, industrijska, a gde autopijace, gde tramvajska a gde železnička pruga, zna se gde će biciklisti, a gde stadioni i aerodromi, gde kasarne, gde istina a gde zabluda.

Sada se konačno zna i po gradovima dakle, tačan prostorni plan, jer i oni su delovi zemlje nam naše. Kako prostorno isplanirati, reda napraviti, zakon poštovati.

Tako se lepo eto prošetajmo i našim gradom, našom Suboticom, sve u nameri da se uverimo kako ta prostorna isplaniranost razvija grad primeren žiteljima i njihovom životu, okrenuta naravno mlađim generacijama i budućnosti.

Ako krenemo sa juga, otkrićemo gde je prečistač ali ne i da li on funkcioniše. Industrijsku zonu koja se nekako tamo planirala nećemo otkriti jer Subotica gotovo i nema industriju. Putem sa juga stići ćemo do autobuske stanice koja je čitav kilometar odd železničke stanice. Isplanirali smo tako jer, prvo, kraj železnice nije bilo mesta za autobus, ali se potom iznenada našlo mesta za benzinsku pumpu.

Isplanirali smo krakove i zapadni i severni, ali se ne zna šta je sa onim zapadnim pa tako vrlo isplanirano oni teretnjaci, oni najveći, najteži i najbučniji prolaze kroz sam centar grada tresući Zagrebačku do temelja. Po predviđenom planu hteli smo da nam jedna od najzanimljivijih krivudavih i još uvek kaldrmisanih ulica, generala Petra Drapšina, poznata i kao Gomboški sokak, bude neka vrsta Skadarlije,  pa se to vrlo brzo izjalovilo, valjda zato što smo planirano odustali. Namesto toga, tamo se nižu ruševina za ruševinom, pa ulica možda postane arheološki centar sa iskopinama. Za razliku  od Gomboš sokaka, vrlo isplanirano, logistički podržano, dogovorom zagarantovano, Skadarlija se pojavila u Engelsovoj ulici, koja se u prvom delu sada zove Korvinova ulica. Ne samo da su tamo kafići i atraktivnost, već je tamo i korzo premešten, pa postoji mogućnost da se ime ulice još jednom, iznova, promeni.

A postojeći Korzo, postojeće dakle šetalište, kako mu samo ime govori, pretvorili smo vrlo planirano u svojevrsnu berzu, ulicu banaka, pa tako gotovo da i nema kafea i kafića, bistroa i kafana od kojih se koliko pre 15 - 20 godina nije moglo proći, uostalom, kao što je to slučaj svuda u svetu. Pored banaka na Korzou se mogu naći još po koja prodavnica patika i sportske opreme, potom, sportske garderobe u odeći i obući. Raznolikost u ponudi, nema šta. Zašto bismo mi kao drugi gradovi u glavnoj ulici imali kafiće sa tradicionalnom hranom, recimo burekom, a ako vam to ne odgovara eto vam gibanica, pa ako vam i to ne prija eto vam prisnac, a namesto kineskih čorba eto vam čirke ili fiš paprikaš, pa sve to da zalijete domaćim vinom. Šta će nam na Korzou prodavnice suvenira, ili tradicionalne garderobe, bižuterije, zavičajnih slika, recimo majice sa slikom Gradske kuće, palićkog Vodotornja  i tome slično. Nemamo mi ni poslastičarnicu u glavnoj ulici, mada smo je nekada imali, ma kako se kod nas sladoled lizao samo leti, a kolači jeli samo zimi. Isplanirali smi i jedan pasaž, zapravo više njih, ali za sada imamo samo mrak koji lako može da vas proguta. Eto, tako šetajući, stižemo do isplanirane Karadžićeve koja je postojanija no ikada. Novi zakon nam izgleda dozvoljava da kupimo neki objekat u strogom centru grada, da ga potom srušimo, posadimo ambroziju i da onda sačekamo 100 - 200 godina, kada budu povoljniji uslovi, i nastavimo sa daljim zasadima, nikako i sa gradnjom. Tako je za sada u Karadžićevoj, pa u Gomboškoj, pa na uglu Mikićeve i Segedinskog. A da se tako može potvrđuje i armirano betonski skelet koji je sastavio pola veka svoje ponosne egzistencije.

Isplaniranli smo dve fontane i dobro je da je tako. Nemamo reku a hteli bismo da nam sve teče, a i ne mora po loju. Dobro je, pa voda u fontanama teče po žolnai keramici, na Zelenoj fontani pomalo ostareloj. Sada smo isplanirali i ćupriju, mada ne samo da nemamo ni Andrića ni Drinu, već ni reku, a kamoli potok. Šta nas briga, može nam se. Kada smo kod vode, isplanirali smo izgradnju bazena, pa i više njih, pod jednim krovom, jedinstveno u svetu, do sada nigde izgrađeno, pa se ni sami sada ne moramo čuditi što ni kod nas neće biti izgrađeno

Ono što se sigurno po planu odvija to su trgovinski marketi koji su se nanizali i još se nižu od grada do Palića, sve po redu, pa nude robu da je samo poželiš u ovim vremenima besparice. A kada i ovaj najnoviji market budu otvorili siguran sam da će pored svih predsednika na otvaranju biti i Đoković i Antić, Šekarićka, Ingrid, Divac pa i  Mojsilovićka.

Zašto ona?

A zašto da ne.

Isplanirali smo sve po zakonu i propisu i potaman, a šta će biti tamo gde su oborili Rajhlove građevine, one među prvim u secesijskom arhitektonskom stilu?

Pa izgradićemo još jedan krivi toranj, kao što je tamo već prethodni.

Ako može Piza, e možemo i mi.

Komentari

Dodaj Novi Pretraga

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Websajt:
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -veličina-sićušnomaloosrednjevelikoogromno
	Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."