Da bi se čovek, po Aristotelu, mogao baviti stvarima filozofije, osim spoljnih pretpostavki koje se ogledaju u raspolaganju slobodnim vremenom, što ujedno znači da je njegova svakodnevica lišena staranja oko potrebnih, spoljnih (materijalnih) stvari, potreban je voljno-misaoni interes za postavljanje pitanja o svetu stavrnosti, talent i mnogo rada, tj. napornog učenja i vežbanja.

 

< /br>Aristotel, rad Cipria Adolfa Bermanna (1915), sedi pred zgradom Univerziteta u Freiburgu

 

Ovo Aristotelovo mišljenje je konstanta koja važi od antičkog doba do danas i podrazumeva da je mislilac "korisnik budžeta", kako bi se to danas reklo, jer ne može biti kapitalista. Naime, kapital ne finansira besmisleni, beskorisni (filozofski) rad, čiji rezultati nisu ni merljivi, ni proverljivi. A narodna izreka kaže: ko te plaća, taj ti i naređuje.

Dobar deo mislilaca u antičkom dobu i ranije bavio se matematikom i astronomijom (Pitagora, Tales iz Mileta i drugi), dok se narod bavio zemljoradnjom, stočarstvom i trgovinom. Tales je, na primer, proveo dvadeset godina u Egiptu, proučavajući njihovu matematiku i astronomiju. Dakle, staroegipatski i antički matematičari bili su daleko ispred svog vremena. Njihov poslodavac je morao imati i veća znanja i jasne potrebe za njihovim znanjem kako bi mogao da proveri ispravnost rezultata njihovog rada. Kome su trebala takva i tolika znanja? E, to je već neka druga tema...

Zašto se filozofija predaje na ekonomskom fakultetu?

Jedan od razloga je i taj što je ekonomija pridružena društvenim naukama, budući da se prevashodno bavi društvenim fenomenima, iz čega potiče njena suštinska veza sa filozofijom, koja se prečesto zapostavlja, pa i zaboravlja.

Gledano sa visine filozofije ekonomije, sama ekonomija, kao nauka, bavi se -- za filozofe -- previše prizemnim pitanjima koja se javljaju u vezi sa raznim aspektima proizvodnje, razmene, distribucije i potrošnje dobara.

S druge strane, sa zdravorazumskog stanovišta ekonomista, mudrovanje filozofa o ekonomskim problemima je nepotrebno usložnjavanje i cepidlačenje, razmetanje oštroumljem, bilo zarad vlastitog opravdanja, bilo iz nemoći. Ekonomske probleme može i mora da razreši sama ekonomska nauka, i to što izravnijim pristupom.

Zašto filozofiju ne treba predavati nigde, osim na filozofskom fakultetu?

Što se tiče edukacije studenata, valja imati u vidu izjavu profesorke dr Srbijanke Turajlić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu: Naši studenti predugo studiraju. Studiranje je preopterećeno. Studije nude mnogo više aktivnosti nego što je sutra potrebno za rad. Problem je što školujemo naučnike, ali ne i stručnjake."

A student, kao protivuslugu za skupe školarine i utrošeno vreme, očekuje upotrebljivo znanje, kojim bi odgovorio zahtevima radnog mesta. Ne studira se iz hobija.

Osim ovog ekonomskog, postoji još jedan razlog za ograničavanje predavanja filozofije samo na filozofski fakultet.

 

Skulptura Pitagore, Musei Capitolini, Roma

 

Dok kakofoničnu (pa i filozofsku) knjigu možete zaklopiti posle prve pročitane stranice, sa koncerta kakofonične muzike možete pobeći već na prvoj pauzi, od kakofoničnog savremenog urbanizma i arhitekture ne možete pobeći.

Zbog toga kakofonični urbanizam i arhitektura predstavljaju nasilje kojem su građani izloženi svakodnevno.

I predavanje smišljeno kakofonične filozofije van filozofskog fakulteta takođe predstavlja nasilje -- nad studentima.

Aristotel kaže: Ako čovek nešto radi pod bilo kojim oblikom prisile, ne može se smatrati srećnim, buduće da nasilno usrećenje uvek ostaje nasilno.

Komentari

Dodaj Novi Pretraga

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Websajt:
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -veličina-sićušnomaloosrednjevelikoogromno
	Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."