Vreme gmizavaca

Home Subotica Οικονομία Cultura Society Vox populi Slike Archive Contact

09.02.2012

Kako sam postao Jugosloven

Đorđe Dragojlović

Nisam oduvek bio Jugosloven, iako sam se rodio u Jugoslaviji... Koje više nema, ali to ne znači da je iz naših srca nestalo nešto što je grupa mudrosera odlučila da ima da ga nema, pa još to izvela u moru (tuđe, ne svoje, naravno) krvi. Ta Jugoslavija i danas predstavlja deo mene, deo mog identiteta. I to mi niko ne može oduzeti. ...

Belföld | Magyar Szó Magyar Szó Haladók a ligásokkal, demokraták a radikálisokkal? Megkezdte működését a Vajdasági Magyar Civil Kataszter Lényeges újdonság nélkül Félretájékoztatják a polgárokat Határozatképtelen képviselőház Szabadka | Magyar Szó Magyar Szó Mi a véleménye arról, hogy nincs tanítás az általános- és középiskolákban? Megnyitottak még egy melegedőt Hegymászók segítenek a jégcsapok eltávolításában Változatlan vizsgaidőpontok Felújították a nyugdíjasklub épületét, mégsem használhatják Danas dnevne novine: Srbija Danas dnevne novine; vesti za 09/02/2012. Registrovano 70 heroinskih zavisnika Preti opasnost od poplava Na Savi i Dunavu led lome tri broda Bez struje u prigradskim naseljima Još sedam novih opština Otvoren prvi klub za penzionere u Kaluđerici Ostavke najmanji moralni čin Ledenice najveći problem Različiti pogledi na brak Mitrovica da bude grad mladih

Vreme gmizavaca

Cogito, ergo sum(njam)

piše: Tereza Piuković

Šta li to gmizavci zaslužuju? Oni VELIKI - strahopoštovanje.

Oni mali, samo da ih zgaziš, jer iz svojih rupica ili zaklona vrebaju na svoje žrtve. Sa njima je teže jer ih je u današnjem vremenu sve više. Namirisali su tvrdu valutu za zamenu da se poigravaju sa mnogim sudbinama.

U privatizovanim preduzećima naše opštine i u jeku otpuštanja mase unesrećenih ljudi, imate strukturu ljudi koji su za dobre „bonuse" i u ime povećanja profita svog gazde, spremni da gaze, da unesreće porodice i porodice.

U ovom vremenu, dakle, potrebni su oni sitni gmizavci koji nemaju hrabrosti gledati u oči svojim žrtvama, onima koji će zbog krajnje bezočnog poteza pretpostavljenih ostati bez posla, koji neće znati objasniti svojoj deci zašto su otac ili majka ostali bez posla i zbog toga neće biti para ni za ispunjavanje najskromnijih želja.

Međutim, izgleda da su ovi mali gmizavci zadovoljni, jer izvršavaju zadatke za svog poslodavca. Verno i nepokolebljivo!

Bonus je, dakle, sve, on je njihov smisao bitisanja, smisao života.

Ali, doći će vreme kada će ovi mali gmizavci morati da podnesu račune, da se suoče sa svojom savešću i istinom.

Da nisu već zaboravili ne toliko davno prošlo vreme, kada su se vrlo brzo, tajfunski rešavale nepravde?

Dokle će ova država da omogućava šamaranje vrednih ljudi, koji su godinama gradili i izgradili mnoge fabričke hale, objekte, bolnice, škole... Gde je tu kraj?

Na žalost, današnja situacija, ne samo u našoj zemlji, nego i u celom svetu, veoma je složena i neizvesna. Ali... ipak, postoji ono ali... Ne može se svaki minus u poslovanju pokrivati tehnološkim viškom. I bonusom.

Komentari

Dodaj Novi

Pretraga