Toplotni talas je meteorološka pojava koju karakterišu povišene temperature vazduha, sa vrednostima iznad 32 ˚C u trajanju od tri i više uzastopnih dana*, a što je često praćeno povećanjem relativne vlažnosti vazduha i smanjenjem brzine strujanja vazduha. Prisutnost fenomena "letnjeg smoga", zajedno sa povišenom temperaturom vazduha, predstavlja dodatni faktor rizika po zdravlje, posebno stanovništva u gradovima.

Kada je ljudski organizam izložen dejstvu povišene temperature vazduha u prostoru u kome boravi tokom dužeg vremenskog perioda, odgovoriće procesom fiziološkog prilagođavanja, odnosno aklimatizacijom. Proces aklimatizacije može trajati različito, od nekoliko dana do nekoliko nedelja, ali započinje istovremeno sa izlaganjem čoveka povišenoj temperaturi vazduha i treba da se sprovodi postepeno. Ove činjenice imaju posebnu važnost i težinu za ljude koji svoju svakodnevnu radnu delatnost obavljaju u navedenim uslovima radne sredine. Aklimatizacija  - na radnom mestu - smatra se potpunom ukoliko je zaposleni sposoban da provede celokupno radno vreme u uslovima povišene temperature na nivou fizičke aktivnosti koju zahteva određeno radno mesto. Kada se rad obavlja na otvorenom ljudi ne bi trebali, ne bi smeli da se direktno izlažu sunčevim zracima u vremenu od 11-16 časova. Aklimatizacija zdravog, radno sposobnog čoveka može biti uspešna ukoliko osoba ravnomerno i pravilno unosi tečnost u svoj organizam, pravilno se hrani, ima potrebnu fizičku kondiciju i dovoljno se odmara.

Proces znojenja - evaporacije - je najvažniji mehanizam kojim se može obezbediti hlađenje u uslovima kada je temperatura spoljašnje sredine približna temperaturi tela (oko 36,5 ˚C). Znojenje samo po sebi ne snižava temperaturu već je isparavanje znoja sa površine kože proces kojim se postiže hlađenje u vrednosti od 580 kcal na jedan litar znoja. Na intenzitet znojenja, time i hlađenja, najznačajnije utiče vlažnost vazduha, zapravo deficit zasićenja vazduha vodenom parom, brzina strujanja vazduha, da li je koža suva ili vlažna i odeća. U uslovima visoke relativne vlažnosti, malog deficita vlažnosti, male brzine strujanja vazduha i kada je koža vlažna isparavanje znoja nije moguće i on se sliva niz telo pa tada može doći do ozbiljne dehidracije organizma (gubitka tečnosti). U cilju podsticanja znojenja (uz pravilnu nadoknadu tečnosti) radi hlađenja organizma potrebno je  povećati brzinu strujanja vazduha i neprestano brisati vlažnu kožu. Nepovoljni mikroklimatski uslovi (povećana temperatura i relativna vlažnost vazduha i smanjena brzina strujanja vazduha) u boravišnoj i radnoj sredini predstavljaju toplotni stres za organizam čoveka, ali treba naglasiti da i u takvim uslovima temperatura jezgra organizma ne sme trpeti veća kolebanja, jer u suprotnom mogu nastati teže posledice.

Znaci i poremećaji zdravlja nastali nedovoljno uspešnom aklimatizacijom:

1. Toplotni osip je jedan od ranih znakova izloženosti toplotnom stresu i može zahvatiti manje ili veće površine kože. Nastaje zbog toplih i vlažnih uslova u kojima je koža kada znoj ne isparava. Potrebno je voditi računa o higijeni kože, sušiti je (brisati) i nositi čistu, ležernu odeću od prirodnih materijala (pamuk).

2. Toplotni edem (otok) nastaje kod nepotpune aklimatizacije  i zapaža se na rukama i nogama. Nakon boravka u hladnijem okruženju (dan ili dva) dolazi do oporavka.

3. Toplotna sinkopa** se smatra najblažim poremećajem termoregulacije (regulacije telesne temperature). Tokom obavljanja fizičke aktivnosti pri izloženosti povišenoj temperaturi okoline u dužem vremenskom periodu i neodgovarajuće rehidracije dolazi do gubitka svesti, puls je slab, koža je hladna i vlažna (poljoprivredni i građevinski radnici, saobraćajna milicija). Osobi u takvom stanju treba odmah pružiti pomoć i premestiti je u hladniji prostor, postaviti u ležeći položaj, prebrisati kožu, povećati brzinu strujanja vazduha i čim povrati svest započeti nadoknadu tečnosti davanjem malih gutljaja hladnije vode. Lekara treba odmah pozvati, jer ovakvo stanje zahteva lekarsku pomoć. Da ne bi došlo do toplotne sinkope potrebno je dozirati intenzitet fizičkih aktivnosti i izloženost dejstvu povišene temperature, uz pravilan unos tečnosti. Samoposmatranje je veoma važno da bi se pravovremeno zapazili prvi znaci, i da bi se sprečilo dalje pogoršanje kliničke slike, odnosno zdravstvenog stanja.

4. Toplotni grčevi se manifestuju kao nevoljni spazmi (grčevi) abdominalne (trbušne) i muskulature donjih i gornjih ekstremiteta koji su praćeni bolom. Mogu nastati naglo tokom same fizičke aktivnosti ili dva do tri sata nakon prestanka rada. Mehanizam njihovog nastajanja je u poremećaju ravnoteže količine telesnih tečnosti i koncentracije elektrolita u njima, koja je nastala zbog pojačanog znojenja (gubitak tečnosti) i nagomilavanja kiselih produkata metabolizma u radnoj muskulaturi (mišićima).

5. Toplotno iscrpljenje se najčešće događa osobama koje nisu aklimatizovane i to u toku prvih dana izloženosti dejstvu povišene temperature na kojoj se boravi. Preterano znojenje ima za posledicu smanjenje volumena krvne plazme, zatim nastaje preraspodela krvi iz srca i unutrašnjih organa ka perifernim krvnim sudovima kože. U daljem toku krvni pritisak pada i puls je gotovo nemerljiv. Intravenska rehidracija se preporučuje za ovo stanje. Toplotno iscrpljenje se prepoznaje po sledećim znacima: profuzno znojenje (celog tela); vlažna, hladna koža; povišena telesna temperatura (oko 38˚C); oslabljen puls; krvni pritisak može biti snižen; ubrzano disanje; osećaj umora i slabosti; muka, povraćanje; poremećaj oštrine vida i osećaj žeđi.

6. Toplotni udar je najteži poremećaj zdravlja nastao zbog nemogućnosti organizma da na odgovarajući način odgovori na toplotni stres. U uslovima povišene temperature, visokog procenta relativne vlažnosti (70 % i više) i male brzine strujanja vazduha, toplotni udar može biti krajnji ishod pokušaja kompenzacije poremećenog sistema termoregulacije do potpunog kolapsa. Za ovo stanje su karakteristični sledeći znaci: povišena telesna temperatura (oko 40 ˚C); prestanak znojenja kod 50-75% obolelih; suva i topla koža; ubrzan rad srca; osećaj izgubljenosti, drhtanje, preosetljivost i moguća je mentalna konfuzija. Ovo je jedini poremećaj termoregulacije kada prilikom pružanja prve pomoći osobi treba - vlažiti kožu.

Palić - arhivski snimak

Da bismo izbegli poremećaj zdravlja koji nastaje zbog: nepovoljnih vremenskih uslova i međusobne kombinacije (uticaji povišene temperature vazduha, povećane relativne vlažnosti i smanjene brzine strujanja vazduha); neodgovarajuće aklimatizacije i nepravilne nadoknade tečnosti potrebno je primenjivati mere prevencije. Najvažnije su sledeće mere koje mogu pomoći da do poremećaja termoregulacije ne dođe:

☼  Smanjenje intenziteta fizičke aktivnosti;

☼ Skraćenje vremena izloženosti dejstvu povišene temperature vazduha, preraspodela radnog vremena, duži periodi vremena odmora i boravka u rashlađenom prostoru;

☼ Redovan unos pravilno odabrane tečnosti u ustaljenom ritmu (jedna čaša vode/20 minuta) i kada se žeđ ne oseća;

☼ Nošenje odgovarajuće radne odeće i obuće, kao i zaštite za glavu;

☼ Svaki čovek treba da nauči da posmatra sebe i osobe u svojoj blizini i da pravovremeno uoči početne znake opisanih poremećaja zdravlja.

Ukoliko ipak dođe do toga da mehanizam termoregulacije nije više uspešan, takvu osobu treba premestiti u hladniji prostor, postaviti u ležeći položaj, osloboditi je viška odeće, brisati kožu, omogućiti brže strujanje vazduha i ukoliko stanje osobe dozvoljava (pri svesti je) započeti nadoknadu tečnosti. Lekarska pomoć je neodložno potrebna, izuzev kada se radi o pojavi toplotnog osipa i toplotnog otoka.

Riziku oboljevanja usled poremećaja mehanizma termoregulacije izložene su u većoj meri pojedine grupacije zdravih ljudi: mala deca, zaposleni koje obavljanje radne delatnosti izlaže dejstvu UV-zraka i povišene spoljne temperature, zaposleni u industriji stalno izloženi dejstvu veštačkih izvora toplote, svi zaposleni u administrativnim i drugim delatnostima u loše ventiliranim prostorijama u kojima su prisutni i drugi mikroklimatski činioci koji nepovoljno utiču na termoregulaciju i na zdravlje, profesionalni sportisti i osobe koje se bave sportom i rekreacijom na otvorenim terenima.

Povećani rizik po opšte zdravstveno stanje u uslovima povišene spoljašnje temperature imaju hronični bolesnici, pogotovo osobe sa sledećim poremećajima zdravlja: povišen krvni pritisak, neodgovarajuća periferna cirkulacija, bolesti krvnih sudova mozga, hronična oboljenja organa za disanje (hronična opstruktivna bolest pluća), bubrežna oboljenja, oboljenja kože koja na zahvaćenom području kompromituju rad znojnih žlezda, šećerna bolest, gojaznost, alkoholizam...

(Specijalista socijalne medicine dr Zorica V. Dragaš saradnik je subotičkog Zavoda za zdravstvenu zaštitu)

*  Takav period imali smo u trajanju od četiri dana prošle nedelje, a tokom aktuelne sedmice toplotni talas može biti i duži

** Sinkopa: nagla promena ubičajenog stanja, u medicinskom smislu u prvom redu gubitak svesti (nap. ur.)

Komentari

Dodaj Novi Pretraga

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Websajt:
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -veličina-sićušnomaloosrednjevelikoogromno
	Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."