Godišnjicu smrt Abela Dešija, Silvestera Šarkanja, obeležili su u petak njegovi prijatelji. Abel Deši, veliki intelektualac, prijatelj Lukača i Agneš Heler, sahranjen je prošle godine bez počasti i interesovanja gradskih zvaničnika i javnosti. Iza njega su ostala sjajna, uglavnom neobjavljena književna i filozofska dela, ostala je i ogromna biblioteka iz koje će učiti vojvođanski studenti. Priča o Abelu je i priča o neprepoznatom velikom čoveku u maloj sredini, priča o proroku i selu. Pritom, kada se kaže selo, ne misli se na Suboticu već na celu zemlju.

Deši nije lako sklapao prijateljstva, živeo je u Subotici, sam sa knjigama i pločama klasične muzike, komunicirao je sa uskim krugom prijatelja i... dopisivao se sa nekim od najbitnijih filozofskih imena u regiji. Bio je filozof, esejista i književnik, a tri godine je proveo kao zatočenik na Golom otoku. Iako je stvarao mnogo, objavio je samo četiri naslova. Zbirke pesama "A remény elve Újvidéken" ("Princip nade"), "Fáj az idõ" ("Bol vremena") i "Kortársaim" ("Moji savremenici"), kao i četiri kratka romana pod zajedničkim imenom - "Félelem és fájdalom" ("Strah i bol"). Posle kraćeg vremena provedenog u dnevnom listu "Magyar szó" i Kulturno-prosvetnoj zajednici, 1961. godine odlazi u nedeljnik "7 nap". "7 nap" se svojevremeno proslavio intervjuom s Đerđom Lukačom, objavljenim u novogodišnjem broju 1970. godine. Intervju je napravljen isključivo zahvaljujući Abelovom poznanstvu sa čuvenim filozofom. Na žalost, intervju koji je u potpunosti pripremio nije mogao da uradi sam, pošto se pred putovanje u Budimpeštu iznenada razboleo. Uradili su ga rukovodioci "7 napa" na osnovu pitanja koje je on pripremio.

- Taj je intervju podigao "7 nap". Bilo je to pravo malo čudo u to vreme, kao što je i Dešika bio čudo od čoveka. Tadašnji urednik, njegov prijatelj, Toni Biači imao je razumevanja i toleranciju za tu njegovu "izokrenutost", tako da je dočekao penziju u listu koji je de facto on podigao tim intervjuom - priseća se dr Boško Kovačević.

Najbolja filozofska biblioteka u zemlji

Eseji i kritike koje je Abel objavljivao u "7 napu" verovatno je samo delić onoga najboljeg što je stvarao Deši Abel. Bio je vrsni poznavalac književnosti, ali i filma i klasične muzike. U vreme propasti bioskopa, često je kao jedini ili jedan od retkih gledalaca posećivao subotičke kino-dvorane.

Bio je, kako ga naziva dr Boško Kovačević, revolucionar. Često je govorio o revoluciji, o otuđenju svake vlasti, o izdaji intelektualaca, o bespravlju i nepravdama svakog društva. "Nije podnosio ratovođe i nacionaliste, opake ljude - ne samo u svom okruženju. U sopstvenom ih je sistemu vrednosti isključivao i klonio ih se". Ipak, Silvester Šarkanj, alias Abel Deši bio je vedar i nasmejan čovek.

- Upoznati Dešiku nije bilo baš najlakše, ali je uvek bio nasmejan, dobre volje, one njegove plave oči uvek su blistale veseljem, razumevanjem i inteligencijom. S druge strane bio je osobenjak, tvrdoglav - kaže novinar Ljubomir Đorđević koji je brinuo o Abelu do samoga kraja.

Umro je 29. februara u staračkom domu, ali ne sam. Do poslednjih dana o njemu su brinuli prijatelji, a najviše se o njemu starao Đorđević. Iza Abela je ostalo oko sedam hiljada naslova, što stručne filozofske literature, što književnih dela.

Najuži krug njegovih prijatelja odlučio je da stručna literatura bude poklonjena Katedri za filozofiju u Novom Sadu, a da naslovi za neku širu publiku ostanu subotičkoj Gradskoj biblioteci. Na novosadskom fakultetu biće osnovana zadužbina Abela Dešija, a stručnjaci sa ovog fakulteta tvrde da je Abelova kolekcija filozofske literature - bolja, sadržajnija i inspirativnija od svih bibliotečkih u zemlji.

Zbog knjiga u zatvor!

Pasionirani kolekcionar knjiga rođen je 1929. godine u Telečki. Kako ističe Ljubomir Đorđević, Abel je retko govorio o detinjstvu, ponekad je pominjao prerano izgubljenu majku Rozaliju, učiteljicu, koja je umrla od tuberkuloze dok je Abel bio dečak.

- Dešika je možda upravo zato mnogo više govorio o ocu, Lajošu. Za njega bi govorio da je "prosvećeni seljak", što je trebalo da znači da nije završio neke naročito visoke škole, ali mu je otac, dok je Dešika bio mali poklonio šah. I što je mnogo važnije poklonio mu je knjigu. Bio je to Dostojevski "Zločin i kazna". Iz Dešikinih smo reči zaključili da njegov otac nije pročitao tu knjigu, ali zato Dešika jeste. I kako je počeo kao dečak, tako je nastavio celog života. Knjige su, a procenjuje se da ih ima između sedam i osam hiljada, istinski bile njegov život.

Zbog knjiga je Abel Deši i osuđen na Goli Otok. Kako svedoči dr Boško Kovačević, odmah posle Drugog svetskog rata Abel Deši je kao mlad čovek živeo na relaciji Budimpešta - Subotica - Beograd. Iz Budimpešte bi dolazio do granice vozom, a potom sa džakom knjiga na nemačkom i mađarskom jeziku, prelazio ilegalno granicu. Kada su ga uhvatili bio je iznenađen grubošću i ponašanjem vlasti.

"Ne razumem u čemu je problem, pa toliko sam puta do sada tako prenosio knjige", rekao je.

Upravo je zbog te rečenice osuđen na četiri, a odrobijao tri godine na ozloglašenom Golom otoku. O samom Golom otoku je govorio malo. U njegovoj zaostavštini je ostalo tri knjige, jedan roman, zbirka pesama i pesme sa komentarima. Jedan deo tih tekstova objavljen je u posebnom izdanju časopisa na mađarskom jeziku "Híd".

Strah od mora

Zbog Golog Otoka Abel Deši je imao fobiju od mora. Njegovi prijatelji svedoče da je zbog toga danima bio u nedoumici da li da se odazove pozivu čuvene Korčulanske ljetnje škole, na koju ga je pozvao Milan Kangrga.

- Bio je gotovo bolestan. Te su godine na Korčulu došli Bloch, Habermas, Fink i druga velika filozofska imena. Lomio se, fobija je bila ogromna, ali je ipak prevagnula želja da se susretne sa tim ljudima, porazgovara i na kraju se priključio Korčulanskoj ljetnjoj školi - priseća se Boško Kovačević.

Kako procenjuje dr Boško Kovačević, najveća vrednost Abela su desetak njegovih neobjavljenih knjiga pesama, filozofskih rasprava i prevoda.

- Govorio je da to, ako posle njegove smrti budemo smatrali da je to što je stvarao vredno, mi to, kao njegovi prijatelji, objavimo, a da ukoliko to ne vredi - jednostavno bacimo! On je jednostavno bio takav čovek.

Abel Deši je bio prijatelj Đerđa Lukača, Agneš Heler, Mihalja Vajdua, Ferenca Fehera iz Budimpešte, zatim Gaje Petrovića, Milana Kangrge, Vanje Sutlića i Predraga Vranickog iz Zagreba, pa Kasima Prohića i Gaje Sekulića iz Sarajeva. Redovno se susretao i sa Veljkom Koraćem, Miladinom Životićem, Ljubom Tadićem, Mihailom Markovićem, Nebojšom Popovim i Milenkom Perovićem.

- Ta susretanja, prepiske i prikazi njihovih knjiga nisu bili samo lični već i intelektualni dijalog - podseća na Abelove kontakte van Subotice Kovačević uz osmeh - znao je da otputuje na primer u Beograd, pronađe svoje sagovornike, ma gde, na kakvom god sastanku bili, jednostavno je upadao u prostorije, ne obraćajući pažnju ni na šta drugo i rekao bi to što ima.

Silvester Šarkanj, alias Abel Deši, sahranjen je bez počasti i interesovanja gradskih zvaničnika. Sahranili su ga najbliži prijatelji i poznanici. Oni su ga se i prisetili godinu dana kasnije na skromnom skupu na Otvorenom univerzitetu.

Komentari

Dodaj Novi Pretraga

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Websajt:
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -veličina-sićušnomaloosrednjevelikoogromno
	Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."