Kako sam postao JugoslovenĐorđe Dragojlović  Nisam oduvek bio Jugosloven, iako sam se rodio u Jugoslaviji... Koje više nema, ali to ne znači da je iz naših srca nestalo nešto što je grupa mudrosera odlučila da ima da ga nema, pa još to izvela u moru (tuđe, ne svoje, naravno) krvi. Ta Jugoslavija i danas predstavlja deo mene, deo mog identiteta. I to mi niko ne može oduzeti. ... |
| Национални савети – корак ка неразумевању? |
| Press clipping | ||||||
| piše: ... | ||||||
|
Мађарски национални савет (МНС) прогласио је све средње школе на територији града Суботице за школе од посебног националног интереса за Мађаре. У стратегији образовања МНС-а наведено је да је у школама које су од посебног националног интереса за Мађаре циљ не само школовање на мађарском језику, већ и образовање у духу мађарске културе.  У Суботици, сем у Гимназији „Костолањи Деже", у којој је настава само на мађарском наставном језику и чија је оснивачка права пре два месеца преузео МНС, у свим осталим школама настава се у већини изводи на српском наставном језику. Питање које се намеће је следеће: Због чега би Срби, Буњевци, Хрвати, ако су у већини, ишли у школу која спроводи образовање у духу мађарске културе? Мора ли школа на то да пристане? Шта ако се савет родитеља побуни против овога? Зашто је право МНС да упери прстом у било коју школу у Војводини и каже: „Ово је од посебног националног интереса за нас", јаче од права већине у тој школи која не може да узврати и каже: ,,Ми смо грађани Србије, живимо у грађанском друштву и желимо да се наша деца школују у духу грађанске државе".Закон о националним саветима ту могућност просто није предвидео, јер протагониста овог закона господин Светозар Чиплић није рачунао да ће МНС тражити да се у Гимназији „Вељко Петровић" у Сомбору, настављачу традиције српске Препарандије, која има 581 ученика на српском и 36 ученика на мађарском језику, ученици школују у „духу мађарске културе". Ученици Гимназије „Светозар Марковић" у Суботици у којој се школске 2011-2012, 712 ученика школује на српском језику, 92 на хрватском, а 213 на мађарском, такође морају по Закону о националним саветима да се образују у духу мађарске културе. Школски одбор ове гимназије је овакву „понуду" одбио. Учинио је то и школски одбор Политехничке школе у Суботици. Закон, међутим, не предвиђа захваљивање на понуди. Шта даље? Како ће држава Србија сада санкционисати потребу родитеља, професора и ученика да се школују у духу грађанске државе? Како по господину Чиплићу треба да изгледа казна за такве непослушнике? Међутим, то ништа неће сметати да кадровска политика потпуно буде у рукама МНС-а, другим речима Савеза војвођанских Мађара (СВМ). Наиме, по Закону о националним саветима, уколико је школа проглашена за установу од посебног националног интереса за националну заједницу (а то се може урадити једнострано, без икаквих објективних критеријума),онда национални савет те националне заједнице „даје претходну сагласност на избор директора школе". Ово је директно право вета МНС-ана избор директора у 38 основних и средњих школа у Војводини, колико их је МНС прогласио за школе од посебног националног интереса. Тренутно је више од тридесет хиљада ученика у Војводини у позицији да ће им директоре бирати СВМ. То даје невероватан коалициони потенцијал овој странци у свим мешовитим срединама у Војводини. Успут, Закон о националним саветима нема ниједну одредбу којаштити већински народ у срединама где је он једва крхка релативна мањина и где не може ни на који начин да уђе у локалне парламенте (Сента, Кањижа, Ада, Мол итд.). На захтев суботичког локалног парламента Министарству просвете да се уведе мађарски језик као трећи изборни предмет (уз веронауку и грађанско васпитање) никада није ни стигао одговор, иако је захтев упућен крајем 2008.године, али је Закон о основама система образовања и васпитања под хитно измењен и усклађен са одредбама Закона о националним саветима. Тако уместо да једни другима знају језик и да се међусобно разумеју живећи у грађанском амбијенту интеркултуралности, суботички средњошколци ће учити у школама у „духу мађарске културе" не разумевајући своје другаре из мађарских одељења. (Политика, 6. октобра 2011; Љубица Киселички, помоћник градоначелника Суботице за културно-просветну делатност и рационализацију школске мреже) Коментари паја патак | 06/10/2011 09:42 Тако мора бити зато што (и док) се слепо слуша ЕУ, а ова диктира да се то на Балкану спроводи, мада у самој ЕУ о томе нема и не може бити говора. То -зато да би се на Балкану сејао раздор, и онда играла улога помиритеља. У Холандији, у којој дуго живим, пре но што је "мултикулти" концепт проглашен за пропао,било је масовно оснивање исламских школа (арапских, турских). То се сада на све начине гуши и дави укидањем субсидија, под маском њиховог лошег квалитета, који је увек и био лош. Не само то - него се и лош квалитет предшколске наставе тумачи не само лошим квалитетом васпитача, него тиме да све више деце не зна холандски језик (врло висок наталитет мароканских миграната у чијим кућама се говори искључиво арапски/берберски). Које решење се предлаже: наметање мигрантима употребе искључиво холандског језика у њиховој међусобној комуникацији -у школи, на послу, на улици - па чак и код куће! А ви само негујте своје националне савете..... Исправно је: у једној држави - један општи језик! Зашто се уништавамо? | 07/10/2011 00:14 Овакве ствари се свесно спроводе већ дуго, од момента када су они који се стиде свог порекла и они други, туђину оријентисани преузели власт и анатемисали већински народ заклањајући се (из овога очигледно) лажним, уцењивачким "ЕУ грађанством". Не би ме чудило да промене и име Србији, то им пара уши, док не успеју да растурене делове тела преведу у друге државе. Главу већ користе као фудбалску лопту, све под изговором ЕУ. Ето, то су једини стварни резултати европског "достигнућа", озваничавања скривених национализама кроз политичкем партије, државне школе на другим језицима, савете и деформисани изборни систем. За разлику од Европе, Америка је то пребацила у параде и остаје цела и хомогена кад затреба. И нема мањинске "политичке" партије. Мика Перић | 07/10/2011 09:03 Бојим се да су сада сви осетили своју шансу. Чак и они што су до сада били неактивни. то може, али и не мора, да говори о томе да наша влада превише попушта. Упоредите то са неком девојком и момцима па ће бити јасно у чему је проблем.
3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."Noviji tekstovi iz ove rubrike:
Stariji tekstovi iz ove rubrike:
|
Povezani članci
Interview
 |
levi - box1
Feuilleton
 |
Gradovi
 |
levi - box2
Custom HTML advanced (JTricks.com)
 |
Najnovije
Gledajte, ljudi Sulejmana...Da ne bude zabune, svako je vlastan da ... |
Лихт: Спречавање имиграције било би пропаст ЕвропеСви који имају трајно пребивалиште на територији једне ... |
Declaració de Subotica per a la preservació del teixit històric de la ciutatDoctora en Arquitectura/Historiadora de l'Art, Subotica, aviktorija@hotmail.com/ ... |
The Subotica Declaration for Preserving Urban Historic FabricSubotica (Szabadka in Hungárián) maintains a rich Art ... |
Story
 Tiha noć, sveta noć** Božićna pesma Tiha noć, sveta noć, koju na božićnoj ponoćnoj misi pevaju stotine miliona vernika u svetu, proslav... |
 Subotica na markama** Predstavljanje neke zemlje, kraja ili grada, ili bilo kakve znamenitosti na poštanskim markama djelatnost je kojom... |
 Szüreti szabályokElmúlt a szüret ideje - ha csak valaki nem hagyta meg a fürtöket, a téli fagyokra várva, hogy ízes jeges bort kés... |
 A kertészsor sor(s)aKertészettel foglalkozott az ottani lakósság, ezért is kapta a Kertészsor nevet az a házsor ami közvetlen a keleb... |
Relax
 HatékonyságEgy állítólag közismert anekdota szerint egy menedzser, aki valami közbejött elfoglaltság miatt nem tudott elmenn... |
 E, to kod nas ne možeDogodilo se, čitam, pre nekoliko dana, na radost (pojedinih) francuskih medija, koji nisu odoleli da ispale pokoj... |
 A helyes táplálkozásrólMi már régen tudjuk, hogy a LIBATÖPÖRTYŰ növényi eredetű étel, - hiszen ki látott még húsevő libát?! De ilyen szé... |
 Policajac kaznio policajca - samog sebePrema jednom od navodnih pravila koja određuju koja je vest zanimljiva za medije, a koja nije, ne predst... |
© 2009. DIURNARIUS
Impressum